Што више поклањамо и дајемо, све већи и богатији бивамо.

Најлепши и најдивотнији дарови које ћемо предати ближњима јесу управо они које смо од Створитеља примили.

Ми само примамо и прослеђујемо, да бисмо изнова примали и прослеђивали.

А то и јесте љубав.

Љубав је поклањање и даривање.

Где нема поклањања и даривања, ту ни љубави нема!

Све што очекујемо, тражимо и узимамо, то само од себе свене и усахне.

Онај ко истински, свим бивством и суштом својим љуби, тај ништа нити тражи, нити очекује.

ЗАТО ШТО СВЕ – ВЕЋ ИМА!