Тагоре – Бегуница


Задрхтаћу без сумње

ако се икад будемо срели

у другоме животу,

у светлости удаљеног света.

Заустављајући се,

препознаћу твоје очи,

тамне као јутарње звезде,

и знаћу да су припадале

заборављеном сумраку

пређашњег живота.

Рећи ћу:

чар твој лица није само у њему,

у њу се уткала жарка светлост

мога погледа при сусрету

који се не памти,

и моја љубав јој је дала

тајну која се изгубила.

Постави коментар