Драгана Медић: Сви ми играмо своје улоге живота


Колико је дар,
толико је и терет
имати увиде у неке друге животе,
зато и не чуди
што сви не можемо да видимо
и та путовања душе
док не сазримо довољно,
док нам видик и осјећаји
досегну и тај ниво спознаје,
свеукупности…
Све је школа,
ми ученици,
некад бољи,
некад и понављачи…
Некад мама,
некад тата,
сестра, брат
и у недоглед испреплетени
играмо своје улоге живота.

Постави коментар