Да је Сњежана Прлић даровита, самоникла, самосвојна и самобитна песникиња, то се и осећа и види не само из сваке њене песме, већ из сваког њеног језички и стилски савршено избрушеног стиха.

Сњежанина поезија и лирика јесте песништво тајинства, дубине и висине, песништво оностраних увида и визија, песништво пречистог срца и сневалачке а лучезарне душе.

Кроз Сњежанине стихове преплићу се сушт и надсушт певања, сушт и надсушт звездане музике и космичког ритма.

Сњежана Прлић је, уистини, рођена песникиња – усуђујем се рећи, да је она истинска песничка вила – снажног и моћног лирског пева и поја, песникиња која непрестанце ослушкује властити унутарњи глас, глас властитог срца повезаног са оностраним а светлим бићима и суштаствима.

Сњежанине песме ме никада не остављају равнодушним.

Свака њена песма буди у мени нека тајносана праискона осећања, подсећајући ме на нешто тајинствено, мистично, тајновито и скривено у несагледним дубинама и пространствима оностраних светова и звезданих јата.

Сњежана, песничка вило! само сневај, маштај и певај, јер те песма брани од мучнине, тескобе, бесмисла и свих  гадости овога света, света илузија, омаја и опсена!

(Сњежана Прлић)