Лирски записи

Свет је постао суморан, тескобан, очајан и бесмислен.

У свету одвећ нема ни радости, ни красоте, ни чаролије, ни доброте, ни љубави.

Свет је изгубио душу.

Свет је изгубио сврху и смисао.

Свет је убио и Бога и Човека.

Зашто је такав свет?

Зато што се догодила најгрознија и најодвратнија глобализација света, а то је американизација раса и народа.

Догодила се американизација света док смо ми сном смртнијем спили.

Американизација света јесте дебилизација и кретенизација света.

Цео свет је постао копија Америке, али оне најболесније, најпрљавије и најружније Америке.

Америке лихвара, гмазова, људи-звери, кретена, дебила и идиота.

Свуда по свету срећемо америчке кретене и идиоте.

Свуда по свету, сва дивља и варварска племена, опонашају американски олош и шљам.

Сви глуме Јенкије.

Сви су већи Јенкији од Јенкија.

И сви по свету говоре тарзански енглески, онај дивљи енглески који и свраке разумеју.

Свет мора да нестане, зато што се догодила американизација света.

Американизација света јесте сумрак света, јесте зимска ноћ света.

Лирски записи из Акаше

За сваки злочин, за сваки терористички чин, било где у свету, одговорни су они невидљиви и недодирљиви који владају новцем, а преко новца владају Вашингтоном, Лондоном, Бриселом и Ватиканом.

Сви терористи света, свеједно да ли су јудео-кршћански или исламски, створени су у овим змијским гнездима.

Јурећи за сенком Месеца у води, никако да видимо стварни Месец на небу.

Сви злочини, сви терористички акти, било где у свету, били су усмеравани и руковођени из ових змијских гнезда.

Починиоци злочина су само сенке и утваре, а налогодавци и руководиоци – креаотори свих грозота и ужаса – скривени су у дубокој и мрачној позадини новца и капитала.

Цео свет се већ вековима бави само последицама, јурећи сенке и утваре, а никако да се освести и да дође до узрока свих последица, никако да разори и спали змијска гнезда из којих се сеје ужас и грозота по васцелом свету.

Лирски записи из Акаше

Не желим и не умем да причам о својој вери.

Јер моја вера – није вера, није религија, није духовност.

Моја вера је тајна, тајинство, мистика.

Нешто што је скривено у дубинама унутарњих светова.

Нешто што надилази и превазилази све приче, све списе, све књиге.

Нешто што извире из тишине и што увире у тишину.

У тишину времена, у тишину векова, у тишину вечности, у тишину бескраја, у тишину живота и смрти.

Моја вера је као поезија.

Али, не поезија од овога света, већ поезија која се ствара у ПраВодеану Живота, у Језгру Душе Васељене.

То је поезија коју не стварају речи, но флуид и етар у поткама речи, флуид и етар с ону страну речи, с ону страну гласа и звука, флуид и етар у дубинама тишине и шутње.

Поезија се не пише и не казује, поезија се рађа у тишини и шутњи.

Оно што називамо поезијом у свету, гле, то и није поезија!

Поезија је немушта.

Поезију ствара Немушти Дух Васељене, Немушти Дух Богова.

Поезија овога света јесте ругање Бићу и Духу Поезије.

Поезија се не ствара у Овостраном, него у Оностраном!

Између моје вере и моје поезије стоји онострани знак једнакости.

Ни о једном ни о другом не желим и не умем да причам.

Када ме људи питају, ја им одговарам да не знам ни једно друго, кажем им да не разумем и не схватам ни једно ни друго.

Кажем им  искрено, и истинито!

 

Видео сам сву беду

и грозоту света.

Видео сам да ништа у свету

нема ни сврхе ни смисла.

Видео сам мртав свет

и мртве људе у свету.

И видео сам

свет на заласку.

Тада се окренух себи

 и својим унутарњим дивотама.

Да бих пронашао

сврху и смисао

у своме бићу.

Да бих се срео

са живим Богом

у тишини и шутњи

својега срца.

Лирски записи из Акаше

Онај ко зна србску историју, зна историју света.

Срби су првобитна звездана раса која је населила Мајку Земљу.

Од Првобитних Срба сви народи воде порекло.

Неки то знају, неки не знају; неки то желе да знају, а неки упорно желе да не знају!

Ми који смо свесни и самосвесни, не размишљамо о онима који то нити знају, нити, пак, желе да знају.

У неким наредним животним токовима, у неким будућим инкарнацијама, и они ће доћи до тог познања.

На нама је да грабимо напред и навише, да путујемо кроз нове и нове светове.

Наш задатак је да радимо на себи, да из дана у дан, из трена у трен усавршавамо и оплемењујемо себе.

Што каже мој пријатељ Владан Пантелић, нема краја нашем узрастању, и нема свршетка нашем усавршавању, нашем духовном путовању кроз тајинствене овостране и оностране светове.

Владан је од оних Белих Срба који је свестан свог космичког и божанског послања, своје космичке и божанске мисије, својих космичких и божанских задатака.

Све је у њега усклађено и усаображено: како горе тако и доле, како унутра тако и напољу.

Он живи оно што осећа, види, појима, схвата и зна.

Његово учење је живо и дејствено, његова знања су животна, дејствујућа и освешћујућа.

Владан је један од ретких мојих пријатеља с којим могу и да разговарам и да шутим.

(Реч шутња много лепше звучи од речи ћутња, те је зато и користим. Иначе, све су речи србске, и не спомињите ми неке – назови – језике који су само или варијанте или дијалкети србског језика!)

Са пробуђеним и освешћеним човеком много се лепше шути.

Јер шутња извире из најдубљег унутарњег бића, из највећих дубина оностраних светова и звезданих јата.

Шутњом се много више казује него свим речима.

Само у шутњи и тишини препознајемо истину, лепоту, дивоту, доброту и љубав.

Зато све више волим шутњу и тишину.

Зато су ми све дражи пријатељи у чијем присуству могу да шутим, тихујем и сневам.

Волим тако да седим докон

 по васцели божји дан,

да тихујем,

сањарим,

сневам и маштам,

 и да ништа

под милим богом

не радим.

Волим да будем посве сам,

 и да ослушкујем тишину

далеких оностраних светова.

И волим још, с вечери,

да се загледам некамо у даљину,

и да часима у бескрајном низу

зурим у румене,

 љубичасте и малинове облаке,

без сврхе и смисла.

Да будем бескористан и непотребан,

 да будем никоји и ничији,

да будем попут травке или шаша

 што се лелуја,

њише,

шуми и шашољи,

на јесењем ветру.

Лирски записи из Акаше

Нема аполитичног Србина.

Сваки је Србин, по природи својој, политичан.

Србин је биће политике.

Политике у праизворном и праисконом значењу ове речи: бавити се смисленим уређењем и устројством друштва, заједнице, рода и племена.

Има политика и политика.

Спрам човека и политика.

Има приземне, свагдање политике, и има узвишене, космичке и божанске политике.

Има политике естраде, и има политике дубоке тајности.

Има политичара који су на позорници под рефлекторима, и има политичара који су негде иза завесе, у дубинама и висинама оностраног.

Сваки Србин води своју политику у складу са својим унутарњим бићем, са својим погледом на свет, са својом поетиком.

Сваки Србин мора бити политичан, само зато што је Србин.

Онај ко није политичан и није Србин.

Он може имати србско име, али није истински и самосвесни Србин.

Ако се Србин не бави политиком, онда се политика бави њиме.

Тешко ономе Србину којим се бави политика!

Зато је боље бавити се политиком, него дозволити да се политика нама бави.

Срби у овоме времену морају да делају и дејствују тајно.

У дубинама и висинама оностраног.

Србство се најбоље чува кад се делује и дејствује тајно.

У дубокој тајности.

У што дубљој тајности.

Сваки Србин нека буде странка и покрет за себе.

Нека буде странка и покрет за себе, али свако мора да ради, чини, делује и дејствује за Србство.

Сви Срби који су усамљени попут степских вукова, нека сложно и здушно дејствују за Србство!

Није важно што су привидно разједињени и расејани, ако здушно и сложно дејствују за србску ствар, тада ће Србство бити сачувано и спасено.

Срби су космички и божански индивидуалци, зато је најмудрије да сваки Србин буде странка и покрет за себе.

Али та странка и тај покрет мора бити – србски!

Србство мора бити изнад свега у овоме свету.

Али само Србство мора бити подређено Вертикали.

Вертикала је сам врх свих врхова, како овостраних тако и оностраних светова.

Вертикала је Светлост, Истина, Правда, Доброта, Лепота, Дивота и Љубав.

Вертикала је Створитељ.

Вертикала је Дух Стварања.

Шта је политика?

Политика је свест и свесност.

Политика је један од начина и видова стварања.

Стварања и живљења са сврхом.

Живљења са сврхом и смислом.

Тамо где нема сврхе и смисла, нема ни живота!

Лирски записи

Ником од Бога није дано право, да блати Србију и србски народ!

Свим натоидима и англофилима, који на пасја уста клевећу Србство и Србију, треба одузети србско држављанство и прогласити их за западне плаћенике и доушнике, што они, уистини, и јесу.

Не може Србија ни на једном пољу да напредује, поред толико западних плаћеника и петоколонаша у србском престоном граду.

У овом времену, када моћна Русија избија у први план, неразумљиво је и недопустиво, да србским градовима вршљаре које-какве парије и палије атлантистичких обавештајних и терористичких служби.

У питању је искључиво добра воља оних који су на власти!

Јер, сви би се непријатељи Србства и Србије, када би на власти само били људи од етике и вертикале, могли привести к познанију права за мање од три дана.

Овако се стиче утисак, да и сама власт кокетира са петоколонашима и западним обавештајним и терористичким службама.

Лирски записи из Акаше

 Родољубље је љубав према Роду и Родини.

Ако љубиш Род, онда љубиш и Земљу твојега Рода, а то је Родина, Домаја, Родна Груда, Отачество (Отаџбина).

Колико љубиш Родину, толико ћеш и бити штићен, чуван, негован и храњен од Родине.

Онај ко презире Род и Родину, гле! самога себе презире и исписује из Свете Књиге Предака.

Јер, Родина је више од земље, од твари, од вештаства, од материје; Родина је Биће – Биће сушто, суштаствено и духовно.

Ако своју Родину, а то је за нас Србија, видиш и осећаш као Мајку, онда ће Србија уистини за тебе и бити Мајка.

Кад се обраћаш Србији, онда се обраћаш Мајци, и благодариш Мајци Србији што те храни, штити, љуби и чува твоје тајне.

Ти можеш путовати диљем и широм земаљскога шара, можеш бити путник путујући и грађанин света, али, само је Србија твоја Родина, само је Србија твоја Мајка.

Када би само петина Срба видела и осећала Родину као своју Мајку, тада Србију нико никада не би покорити могао!

Јер, снага и моћ Србије јесте саобразна нашој љубави према Мајци Србији.