Роди самога себе

за живот у вечности!

Рођен је само онај

ко роди самога себе.

Лирски записи

Срби, памтите ко је с вама и уз вас, а ко је против вас!

Давно сам видео и освестио, да на овим просторима постоје само Срби, а да су Јужни Словени велика подвала Ватикана, Лондона, Берлина, Беча и свих иних јудео-кршћана.

Они народи које смо ми некада називали јужнословенским, немају ничег словенског у себи.

Они су јудео-кршћани и ватиканци, крсташи и инквизитори.

Они су највећи мрзитељи не само свега србског, но и свега словенског.

Срби, из бивших југословенских република ништа не купујте!

Бојкотујте њихове производе, њихову робу, ако држите до части, ако држите до свог србског достојанства.

То су ваши заклети душмани и крвници, па их тако и гледајте.

Не будите болећиви према њима.

Памтите им све!

Све у своју књигу запишите.

Да бисте знали ко је ко, да би сте знали ко је уз вас, а ко против вас.

Нема никакве јужнословенске браће.

 Нема никаквих Јужних Словена.

Постоје само Срби.

А Срби нису Јужни Словени!

(Двадесетишесто мудрованије из Тијаније)

*
У Васељени не постоји ништа што није живо!

Творац је најпре створио минерале. па биљке и

животиње, потом људе.

Све створено обавља сложене задатке

у оквиру Норме Творца и све се налази

у растућем еволутивном процесу.

Васцела божја творевина служи човеку

на милијарду начина азаједно са човеком

служи Творцу.

Минерали, биљке, животиње и људи су

повезани тананим нитима једноте и

 по својој суштини, су Једно.

О томе су подучавали многи свети људи,

истински учитељи, јасновидци, пророци,

свете књиге и о томе наука има све више доказа.

**
Права духовност човека огледа се у његовој мудрости,

тј. његовом свакодневном животу, његовом деловању.

Многи људи гомилају знања из разних области,

посебно из психологије, религије, духовности.

Они о томе говоре свакодневно у облику

савета – како треба живети.

Мудраци су они, који знање примењују у свом животу.

Између знања и примене постоји јаз или зид

који можемо назвати навика.

Навика је стање улогореног и ушушканог ума

који претешко излази из своје пећине сигурности.

Погледајте како живе неке врсте морских ракова.

Имају своје пећинице из којих вире и лове.

Онда мало истрче, па се поново врате

а све се то дешава у свега

неколико просторних приобалних метара.

А испред се налази непрегледна вода мора

или водеана у које они не залазе.

Тај простор, те дубине, за њих су ван искуства.

Символика овог примера важи и за човека.

Водеан чине Радост, Љубав и Светлост

које је поставио Творац као основе света.

Слобода је она сила којом

откривамо и живимо ове основе.

Али слобода је застрашујућа

за неслободна човека.

Без храбрости, која се налази

у оквиру трећег енергетског центра,

тешко је, немогуће је, широм разкрилити

крила слободе, која воде у дубине

 и висине божанских искустава.

***
Највећи проблем за стицање виших духовних

искустава, стицање правог знања,

представља незнање.

 

У живој сликовници Бардо тодола,

тибетанског учења о путовању душе,

незнање се, отишлом из земаљске равни,

приказује као црни бездан.

У незнање убрајам сва погрешна

и лажна учења, која се дубоко укорене

у наше умове, тамо окамене, и делују

као тешка црна магија.

Лажна знања заузимају

меморијски простор човека,

као што то чине информације

на хард диску.

И, што је много горе од тога,

лажна знања нису статична, већ се упорно

 и жестоко боре против нових и већих истина.

У стварном животу то се испољава

кроз много врста несклада – несугласице,

жестоке свађе, туче, јад, беду, депресије, ратове.

До пуног изражаја долази цели сет

негативних осећања и радњи – себичност,

грубост, бес, тупост, лагање, вређање,

љутња, очај, мржња, свађа, вређање,

жеља за туђим, замраченост осећања, замраченост ума.

Лажно знање је основа себичности,

себичност је основа грамзивости а

грамзивост гледа у туђа дворишта,

краде, отима, изазива ратове.

****
Истински духовни развој није могућ

ако човек не открије да су многе,

скоро све,

темељне ствари које је научио застареле,

лажне, или, у најмању руку, небитне.

 

То се односи на школска знања из скоро свих предмета,

на све специјалности, сва религијска знања,

телевизијске програме, политичке игре…

Најдубље се у наше умове зарива религијско учење.

Уче нас шта је добро, шта није,

према норми те религије.

Уче нас о страшном Богу

који вреба сваку нашу грешку

да би нас казнио на вечне муке.

Страх од Бога се стиче у раном детињству,

када је дете зависно од родитеља и безпомоћно

да се одупре лажама и паралажама и

незрело да доноси своје одлуке.

Скоро све што смо учили у школама ствара страхове.

Страхови, слично лажним знањима,

заузимају наше емоционалне просторе,

просторе позитивног деловања и

просторе наше среће.

Нико нас не учи ко смо, зашто смо овде и

где треба да идемо.

Нико нас не учи шта је заиста,

заиста, важно у нашем животу и

како се то постиже.

Када човек не зна сврху свог постојања

сличан је путнику који не зна циљ свог путовања.

Таквом путнику сви путеви су добри,

али никада не стиже на циљ…

*****
Најважније знање у нашем животу

је знање о Богу,

дакле о души, духу, свести и

физичком телу Бога, његовом кретању,

слуху, виду, мирису, укусу, деловању

.

Важно је, најважније је, да и ми

научимо да делујемо као Бог.

То знање је доступно, али, наравно, није лако,

јер Бог делује из непрекидног стања среће и љубави,

и стога су његове радње веома успешне и брзе,

скоро тренутне.

Знање о Богу је најефикаснији лек

за чишћење колективног несвесног

које нас ограничава у свим сферама живота.

У колективном несвесном налазе се

армиране тврдње да човек мора тешко да ради,

да мора да се разбољева, слаби и стари,

да узима зависничке лекове и да умре.

******
Знања Нове свести предводника и

Аватара науке и духовности

Др Григорија Петровича Грабавоја

успешно мењају колективну свест,

и она све мање и мање личи на тамну,

оловну, непробојну кацигу која се надвила

над наше главе и животе и чини их неперспективним,

а све више и више личи на раведравајућу свежину

Када се смањује тешко и ограничавајуће деловање

колективног незнања расте наша храброст,

расте наша срећа, расте ефикасност лечења са свешћу,

расте уверење о могућности васксења отишлих,

расте веровање о вечном животу човека у физичком телу.

Здравље, самоваскрсење и вечни живот

се морају непрекидно стварати, заједно са Богом,

јер припадају принципу развоја божанске стварности.

*******
… И стога се учовечи и очовечи Човече!

Збаци са грбаче џакове страха, џакове незнања,

исправи се по вертикали

координатног система Вечности,

повежи се са Тврцем заувек,

ослободи крила за дугачке и високе летове,

полети и стварај!

Стварај и лечи себе са свешћу и са смислом,

пуни своје биће светим знањем,

непрекидно изливај свеобилну реку среће,

издашно дели премудрост,

и дели све светлоплодовито – свему постојећем!

Лирски записи

Ми, Срби, морамо и ово да знамо!

Највеће непријатеље и душмане Србства створила је јудео-кршћанска црква.

Ватикан и Лондон јесу змијска гнезда у којима се већ вековима кују најгнусније и најгрозније завере против Срба.

Иза свих погрома над Србима, већ столећима, стоје Ватикан и Лондон.

Нико тако не мрзи Србе као јудео-кршћански Запад!

Од јудео-кршћана нема већих и крволочнијих звери у људскоме обличју, од када је света и века.

Сви наши заклети душмани и крвници, рођени су или у Ватикану или у Лондону.

Све што се изјашњава као јудео-кршћанин – то је наш заклети крвник!

Срби су виша и надмоћнија раса, Велика Раса, зато нас и мрзе све ниже – мајмунске, гуштерске, змијске и јакрепске расе.

Срби који не желе то да чују, виде, схвате и освесте, завршиће свој бедни земаљски живот као последња бесловесна светина.

Лирски записи из Акаше

Боги ће остати запамћен као Србин Вертикале.

Као Србин који је у свом бићу и суштаству помирио живот и смрт, као Србин који је надрастао и превазишао страх од смрти.

Боги је Србин Вертикале који је веровао и живео Мисију Србства.

Он је у бићу Србства видео Светлост, Истину и Правду.

За њега је Србство увек и вазда бивало – Вертикала.

Говорио је: Србство се мери и вреднује по дубини и висини.

Хоризонтала је безначајна и пролазна.

Хоризонтала је опсена, омаја, варка, привид и илузија.

Његова је вера у Србство происходила из виђења, знања и живљења.

Вера је била последица већ виђеног, знаног, спознајног и познатог.

Боги је био посвећеник живе усмене речи.

Сваку би реч казивао из душе и срца.

Реч је за њега била слика, праслика, архетип, сушто биће.

Свака његова изговорена реч била је усаображена са осећањем, вером, знањем и познањем.

Говорио би само оно што осећа, види, познаје и верује.

Говорио би: Све док не правазиђеш страх од смрти, не можеш бити цео, потпун, заокружен, самобитан и самосвестан човек.

Све док човек у дубинама својега бића не помири живот и смрт, не може Одозго да се роди за Вечан Живот.

Онај ко превазиђе и победи страх од смрти – превазишао је и победио свет.

Његов живот, од тог трена, нема више ни почетка ни свршетка.

И још би говорио: Није Србин свако онај ко има србско име; Србин мора двапут да се роди: први пут Одоздо, а други пут Одозго.

Онај ко се не роди Одозго, узалудно је рођен и Одоздо.

Када говорим о Србима Вертикале, ја имам на уму управо те Србе, који су и по други пут рођени – Одозго.

(Ово је моје песничко сведочење о пуковнику Богосаву Стојменовићу, великом посвећенику, војнику и ратнику, Белом Србину с којим се, у овоме свету, дружих четврт века.)

Оно што мислимо и сневамо –

то је наш Бог!

Бог је са нама онолико

колико смо и ми са Богом.

Сваког тренутка

буди једно са Богом,

 па ће и Бог

свакога трена

бити уз тебе

 и с тобом.

Дух је Пурпурна Светлост

што струји мојим крвотоком,

и што исцељује

и препорађа моје Срце.

На Путу

ка Водеану Првобитне Светлости

пролазим кроз овоје Таме.

С ону страну

 Простора и Времена,

 гле! смеши ми се Вечност

што исијава

 из Срца мојега.

Истина је само оно

што нам Душа шане,

што нам Срце каже.

У Души је Мајка,

у Срцу је Отац.

Мајка и Отац јесу Целина,

 јесу Потпуност,

јесу Савршенство.

За Стварање и Рађање

подједнако су битни

и Мајка и Отац.

Отац не би био Отац

без Мајке;

Мајка не би била Мајка

 без Оца.

Истина је само оно

 што нам Душа шане,

што нам Срце каже.

Лирски записи

У овом времену, уистини, нема већих непријатеља Србства и Србије од атлантистичких (НАТО) лобиста у Србији.

Они „Срби“ који лобирају за улазак Србије у НАТО, свесно, потуљено и лукаво, раде на потпуном уништењу свега Србског.

Нама, који се противимо уласку Србије у ову канибалску терористичку организацију – која је уништила и за тисуће година, осиромашеним уранијумом, затровала Србију у пролеће 1999. године – предстоји жестока и тешка борба против оних који желе да нас униште и затру до краја.

Боље је да сви ми, србски родољуби, достојанствено изгинемо, него да дозволимо, да Србијом и србским земљама слободно ходају оне звериње и канибалске армаде које убијају, кољу и спаљују србске мајке и србску децу.

Који то „Срби“ лобирају за улазак Србије у НАТО?

Они „Срби“ који су од стране Атлантиста плаћени да призову свеопшти србско-србски грађански рат без победника.

Они „Срби“ који свим бићем својим и свом душом својом мрзе све што је Србско и Руско.

Они „Срби“ који словесни Србски Род доживљавају као стоку за кланице атлантистичких звери и канибала.

Рећи ћу још и ово.

Боље је да се догоди и свеопшти планетрани рат, него да атлантистички канибали владају човечанством.

Боље је и да сви ми изгинемо, него да НАТО загосподари светом.

Поезију сам одувек стварао

само зарад своје душе.

Моја би душа без поезије,

 давно усахнула и свенула,

и мој живот тада

не би имао

баш никаквога смисла.

Није битно ко ће –

и да ли ће уопште ико –

 читати моју поезију;

 битно је да сам ја

преко песама својих

бивао повезан са бићима

из Виших божанских светова.