Фото: Фототека СЖ

Духовна наука за свет је ,,неука“.
Нема диплому, нема ништа физичко
што ,земнима „вреди.
Само је великима посебно драга,
јер себе не штеди!
.
Ако од ње желиш користи,
прво прљаве мисли очисти.
Одбаци од себе среброљубље.
Урони у духовност дубље!
Обуци ново божанско рубље…
.
Да грешиш престани и нов човек постани!
У Рајски врт се настани, ту и остани.
Са свим светима својим песму утроји
и судбину као капут скроји!
.
Зар је битно да ли је јутро или вече?
Пусти време нека тече,
па проживи садашњи тренутак
и смести га у најлепши кутак.
.
У мозаик својих искустава њега уклопи,
и лепу причу склопи.
Дај му предност, нек живи кроз Вечност!!!
Не дај себе без преке потребе баш свима.
Нека те има, близу срца
онај који све на радост од Господа прима!!!

Фото: Фототека СЖ

Са свих страна, као ножевима

Опкољен надошлим животом,

Тобом се кунем, љубави, међу ветровима,

И твојом грехотом.

.

Ја сам светлост ствари

Које су потекле од мене,

Зато сам подложан, ко танушној брвнари,

Страшном суду успомене.

.

Свака непогода као по праву,

На моју судбину рачуна

Док се играш љубави-злудаву,

Мехурића од сапуна…

.

Ал са мном што је почело и стало на стазу,

Са мном се завршити неће,

Говори ми победа израсла у поразу

Који ме надлеће.

.

И док јесам, у животу, суманут

С рукама као ветрењаче,

Греси твоји, љубави, по ко зна који пут,

Све су што имам, док зраче.

Фото: Свети Јован Кронштатски; Википедија

02.01 Свети Игњатије Богоносац

Христос га је као дете
држао на рукама,
кончина му је била
у најстрашнијим мукама.
.
02.01. Свети ариепископ србски Данило (Други)

Све се збило
како је Богу мило,
измирио браћу (Милутина и Драгутина),
оца и сина (Деанског и Душана)
архиепископ Други Данило.
.
02.01. Свети Јован Кронштатски

Штитио веру, људе
и престо царски,
до краја Русији веран
Свети Јован Кронштатски.
.
29.01. Часне вериге Светог Петра

Свети Петар је бачен
на грдне муке,
Божјом вољом вериге му
спадоше са руке.

Фото: Богородица седмострелна; Википедија

У десет најречи и стихова

У праскозорје благодатно
С друге стране нигденигдине
Где ватра гризодушја
мркосвестица
Силом преумњења очас мине
Завалност љубав и добротољубље
Светлосну позорницу чине
Мир и радост породице
Под окриљем Мајке наше
Пресвете Богородице

Jезеро – женска енергија символика душе
Због тајни идем у језера пећине вртаче…
И тајна ескалибура лежи у језеру можда овде
.
Видим да је вода плодовна – препаметна
Укључујем троумило ходам по пешчаној пени
Играм на обали пиљака са каменим срцима

Затим вежбам – вежбе су јин, дисање јанг
Удах хлади вреле груди, издах срце греје
Вируцкају из притока виле језеркиње

Како се дивно огледају у води брда дрвеће
Ако понестане воде призиваћу кишу
Ијуууу, оп џија, џија, хаај, џија, џуна, џија, јаа!

***
Загледан у Језеро и Небо закачен за Вечност
Добро реагујем на равнотежу Васељене

Враћам се за Тијанију хранилицу срца здравницу
Идем – поскакујем – идем – насмејан насмејан

Посвећено једној девојчици, балерини, Ирини!

Митови о вилама су део фолклора свих народа а  нарочито  Келта и Словена. Виле су лепе девојке, обдарене чаробним моћима. Рађале су се из росе или  цветова.

Оне су вечно  младе, бујних коса, до појаса дугих, и  често у белим прозрачним хаљинама. Из косе, не сме им нестати ни једна једина влас јер онда умиру или мењају свој облик.

Вила се може контролисати једино ако јој ко украде окриље  (јер имају крила)  и тада  вила постаје жена ономе,  ко га је од ње сакрио. Међутим, дође ли до својих крила, вила нестаје и никада се више не враћа.

Живе виле у близини пећина, извора, поред река, језера, по облацима па се стога разликују виле језеркиње, планинке, облакиње…. Носе поруку земље на којој обитавају.

Места где су виле играле, певале, купале се, народ је називао „Вилин извор“, „Вилине воде“ и сл.

Јашу на коњима, на јеленима, веома су добре ратнице упркос своме нежном изгледу јер кажу.  да се земља тресе када се виле боре. Добро баратају луком и стрелом и гађају  њима оне који би их што увредили.

Када би се људи нашли у каквој невољи оне би помагале, видале ране, побратимиле се са људима (пр. Марко Краљевић и Вила Равијојла). Какве би биле према људима зависило би од дела људи.

Често би дојиле децу смртника, чиме би, веровало се, та деца добијала натприродне моћи и ,,братство,, по млеку.

Данас. вилама би се сматрале девојке и жене, које у друштву заустављају дах својом појавом, имајући у виду лепоту, физичку и унутарњу.

То су жене које вас увек нечему могу подучити, лепом причом орасположити, осмехом вам лице обасјати.

То су жене које за собом остављају добро расположење, наду у бољитак.

То су разбуђене жене, свесне дарова које могу дати себи и другима.

То су оне,, које често уместо вас ураде нешто и за то им не треба ваша захвалност.

То су оне које својим „чаробњаштвом“ учине, да из ваших душа одлети туга, и да се ваша срца напуне радошћу.

Ако пожелите, пронађи ћете и Ви  своју бајковиту личност, затрпану негде дубоко унутар Вас, иза седам тешких врата, иза седам високих гора, иза седам стотина хиљада туга и суза!

КРЕНИТЕ И ЖИВИТЕ  СВОЈУ БАЈКУ!

И УПАМТИТЕ!

СВАКА  ВИЛА,  ДЕВОЈЧИЦА  ЈЕ  ЈЕДНОМ  БИЛА!

.

Приредила Верица Стојиљковић

Извор -Стари Словени и још понешто однекуда …одасвуда..

Фотографија –Huffington Post

Фото:Вечна ватра, Београд; Википедија

Док читах слово о генију нашем
ком ненадмашност и О Нил изрече
обрех се у сећању детињем
кад живот мој је почео да тече.
.
Летех и ја са крова малога
са кишобраном у рукама двема.
Да не буде пада ми болнога
ашовљена ме земља спасила.
.
Едгара Рајса када сам читао
и упознао његовог Тарзана
у парку сам са дрвета пао
не издржа ме бршљенска лијана.
.
Карл Мај ми Винетуа даде
и отад почех стреле правити.
Кад једна сестри на главу паде
и са овом игром морах престати.
.
Ископах рупу за моју корњачу
до које од пумпе спроведох воду.
У водоток убацих обртњачу
од кукурузовине сачињену.
.
Дете из дома у дружбу довели
родитељи моји – просветари.
Да се играмо га оставили
а он моју корњачу удави.
.
Из света књиге машту сам црпио
да коловођа играма будем.
И деригаће сам тако открио.
Играсмо се на туру клизањем.
.
Кажама књишким машту сам палио
да буде ватром вечности моје.
Играма радости сам је жарио
да ми се тело и душа споје.

Фото: Слика срца; Википедија

Свака мисао је енергија
И ти то већ знаш,
Све ствари су у кретању
Па и ти сада ходаш.

Све време је сада
Као на спирали некој.
Осети сваки осет,
Спокој и неспокој.

Интуиција је уво
Наше свезнајуће душе
И не дај да је ум
И свест стално гуше.

Пожели и добићеш,
Не увек оно што желиш,
Него оно што треба
Срцем да оплемениш.

Фото: Просјак; Википедија

Просјак је био некада цар, остаде сам
Од речи боли све
Трњем избодено његово срце је
Цар је сада сам
Штап у руци и динар у шаци
.
Песме је посветио
Нико није тада приметио
Срећа му са лица давно нестаде
.
Још много ће времена проћи
Од рођених осмех да ли доћи
.
Ожиљака свуда,
Туге у њему и другима
Одбачен
Говорили су му
Носићеш бреме
А он је желео разумевање
.
Руку му стеже још једна жица
За пролазника
Тужни стих
Одзвања улицом
Жал за судбином
И породицом

***

Владан Пантелић: Божица Везмар

Песникиња Божица Везмар је рођена у Косовској Митровици. Основну школу и гимназију је похађала у Зубином потоку и Митровици, а Учитељски факултет је учила и дипломирала у Лепосавићу. Сада живи, и ради као професор разредне наставе у школи, у Зубином потоку. Удата је, и, за сада, мајка је ћеркице Софије.

.Божица се бави милосрдним радом, фотографише природу, пише поезију и прозу. Године 2021. објавила је књигу песама “Стихом кроз време.“ Песме су јој објављене у више часописа и зборника (Крило, Суштина поетике … ), као и на многим порталима и сајтовима за поезију (Неказано, Онлајн поезија, Поезија суштине …).

Божица наставља писање у слободном времену, и друга збирка поезије је у припреми. Пише лако, специфично, са мало речи изражава своје виђење света, своје доживљаје и своје мудрице.

Фото: Европа; Википедија

Ево европске екскурзије:
евакуишемо естете,
елоквентне екстрадицирамо,
еманциповане еротизујемо.
Еко епрувета-етимолоски експеримент
егзистира ентеријером,
епохална етанол- енклава
ефикасно елиминише етер.
Егзодус електрицитета,
елементарне енергије,
етике, емпатије.
Его енормно ескалира,
Естаблишмент еп евоцира
ендемске елиене, египатску еру,
енглеску едукацију,
елегантни еуфемизам,
Евалуира екстремне ерудите.
Ено епидемије екстрапрофита,
elektronike&egzila!
Експедујмо ентузијазам, емоције,
eksperte&ekspertizu,
empiriju&esenciju.
Елаборирана енигма:
Ех, ексер, епицентар еклипсе,
Еурека ефемерна!
Ево експозеа езотерији:
ескалација еуфоричне епохе еугенике,
екологије,еудемонизма,
епидемиологије, ендокринологије,ентероскопије
Екселенција – Европоцентрик експлоатише евнухе,
експериментално етаблира ентропију-
екваторијални еквилибријум ентитета.
Ено Европљанина!
Еукалиптусу евоцира емоције еуглене.