Фото: Фототека СЖ

Пјесма протиче
космичким путоказом
сопственом слободом
и изоштрава сјенке
прегласаних мисли.

Да би пјесма опстала,
не треба јој похвала
ни слава,
тек збиљски
крстолик изглед.

Она урања
у бит твог ћутања
за Њом.

Ја сам. . . јесам. . . чудесан!

О, човече, када уђем у твој сан,

Будим твоје Ти,  да постанеш што јеси! Посебан!

Моћно газим,  да ти и то покажем!

Моје Око види све!

Подигни се!

Обоженом душом,  на свет гледај! В.С.

Ја сам оно што јесам, чудесно посебан – поручује паун!

Нико није савршен, али, да ли је савршенство уопште толико битно када је реч о лепоти? Несавршенство ове птице у случају када има непигментисано перје је прави доказ изречене тврдње. Бели паун у свом несавршенству је – савршен!

Његов реп се “отвара” само када жели да импресионира неку женку, или када Вас сретне на путу, па је стога и симбол сексуалности, сензуалности, позитивне енергије, оптимизма,  елеганције.

Паун – моћан соларни симбол славе, сјаја, живота, доброг здравља, снаге, светла!Ово нам говори митологија!

У будизму паун је симбол највиших сазнања; повезује се са свезнајућом и мудром богињом а чувено око на његовом перу знак је будности, опрезности.

У хиндуизму паун је верни пратилац чувене Лакшми, богиње радости, изобиља, љупкости и стрпљења.

У грчко-римској митологији округле шаре на репу симбол су звезданог неба, Блиско је повезан са богињом Хером.

Хришћанство пауна види као симбол спасења, па чак и Христа који “све види”.

-сасвим слободна интерпретација текста –

Извор: Речник симбола

Фото- Школски портал; и Постерај

Фото: Русија на карти света; Википадија

Русиjа, нису тo тек прoстране степе,
тундре и мoра брезoвине,
ни риjеке, величанственo лиjепе,
пoпут: Вoлге, Oба и Двине…,

ни њенo фасцинираjуће прoстранствo,
oд краjа дo краjа свиjета,
ни Мoсква, њенo величанствo,
ни пеjзажи, какве нема планета…,

ни Урал, ни Баjкал, ни Шакалин…
Ниjе тo ни сjаj Петрoграда…
Не, тo jе Рус: мoj брат, а њен син
– људи су њена слава и нада!

Та, иста, земља, ма кoлика била,
без Руса била би тек блиjеда сjена.
Без њих oна би малo вриjедила
– била би к’o лиjепа без части жена.

Русиjа, блиста тек кад се пoмену:
Њени славни Кoзаци и Невски,
кojи прoниjеше свуд славу њену,
каo и Рjепин, Гoгoљ, Дoстojевски…

Тек при пoмену њих, Пушкина, Тoлстojа,
Шoлoхoва, Гoркoг, Jесењина,
Кутузoва и мнoгих других херojа,
схвата се сва њена величина.

Без њих би, мoжда, мoгли да jе циjене,
са њима oна се вoли…
Oни су чувари љепoте њене,
свjедoци њених љубави, бoли…

Фото: Русија, главни град; Википедија

Фото: Крвави месец; Википедија

Слутим тврде речи с хладних висина
пркосно веју пахуље црне
мокрог лица бежим пред њима
погледа чађавог уплашене срне

У мени тог трена нестаде лепоте
сунце на грудима што је силно сјало
и сви моји дани преда мном се губе
све што некад у мени је цвало

Сад кад је клонула душа празна
кад тврда реч дамаре пресеца
кô набујала црвена река
тонем у сјају крвавог месеца

Фото:Фототека СЖ

Појединци су попут капи у океану. Као што је свака кап иста као океан, упоједињена душа је и даље Једно Биће и не бива стварно одвојена.
*
Шта се десило јуче? Ништа. Шта ће се десити сутра. Ништа. Све се дешава сада … у вечном САДА од почетка без почетка, до краја без краја.
*
Снага рађа понизност, док скромност наговештава слабост. Једино онај који је истински велики може бити стварно понизан.
*
Онај који живи за себе истински је мртав, а онај који живи за Бога истински је жив.
*
Изнад отеловљеног живота у рођењу и изван растеловљеног живота после смрти, душа је једно недељиво, вечно постојање … Ако смрт има неку вредност, то је да научи човека истинској уметности живљења.
*
Не тражи смрт, и не плаши се, па када смрт дође, биће преображена у корак ка узвишенијом животу.
*
Ти си безконаан. Заиста се налазиш свуда: али, мислиш да си тело, те отуда себе сматраш ограниченим. Ако се загледаш унутар у себе и доживиш истинску природу своје душе, увидећеш да си безконачан и изнад свега створеног.
*
Процес еволуције, ре-инкарнације и остварења неопходни су да би омогућили души да досегне само-свест.
*
Безсмртност је могућа јер упоједињена душа није исто са физиччким телом. Пошто је живот, посредством грубог тела, само део непрекидног живота сопства; остали делови тог живота испољени су у другим световима..
*
Природа је много више него што човек опажа чулима физичког тела. Постоје скривена обличја природе која садрже финију материју и силе. Све се међусобно прожима и живи заједно.
*
Господари мудрости немају посебног интересовања за прошле животе, јер они су једна од многих неважних чињеница земаљског живота.

Фото: Фототека СЖ

Фото: Фототека СЖ

У неком оскудном времену,
кад ноћ залута у тишину,
свратим у себе.
Облачим мисли у топле пркосе
касним сатима.
Прозивам лета, препелице у њима.
Раздирем повоје сећања,
утканих у некој остави душе.
Посегао бих за звездама,
далеким као знатижеља,
успоменом, на снегове,
пустаром развејане.
Гацали смо ледену прт,
стопама ноћи, осамљени.
Још ми у руци цвета
отисак длана друга,
из тих дана.

Фото: Речна вила; Википедија

Било је то, гле! у једно зор-летње
праскозорје,
кад рудине миришу на мајчину
душицу а букове горе на позни
липов цвет;
кад реке бејаху зелене а небо
дубоко, чаробно и плаво,
и кад свет овај биваше чедан,
прозрачан и дивотан.
Седео сам на оштрој стени
високо над слаповима и буковима
Рзава,
чекајући да изгреје пурпурно и
румено Сунце понад висова
уснулог Клокоча.
У трену када су први румени зраци
Сунца провиривали кроз малинове
сенке горских висова, и када је
наступила праискона тишина
што није од овога света, угледао
сам у модро-зеленом рзавском
виру, дубоко пода мном про
сеновитог врбака, прелепу
танкоструку и млечнопуту вилу,
златних и сребрних витица
пуштених низа обнажена плећа,
како се извија из воде у
прекрасном луку,
и како се тисуће светлуцавих
капљица воде распршују око ње, и
како, попут лептирице или птице
у лету, поново из висина,
стрмоглавце, зарања у зелено-
модар вир који кључа, ври и
пенуша под златним зрацима
излазећег Сунца.

Фото: Фототека СЖ

Фото: Фототека СЖ

Пусти да забруји
Крв ми телом,
Док љубим ти усне
Снагом врелом,
Док отварају се
Латице смиљем,
Кадом љубљеним,
Којим небеса се красе
Пусти да утрну
Отровом одсањани трнови,
У злодухе претворени,
Хватачима снова ухваћени,
Пусти магији љубави
Сузом радосном,
Над пламеном Светим,
Над спојеним рукама нам
Да проговори!

Фото: Фототека СЖ

Размакох завесу
Па у тајном претинцу
Што се срце зове

Убацих једно име
Коме сам
Тихом песмом ветра
Небо из очију украла

Док пољем
Шареним газим
Задигнувши скуте
Цветне хаљине

И плава пучина
И снови ме покривају

Испраћам реку
Коју погледом
Несташно таласам.
Са рашћупаним осмехом

Ја из праха ничем
И започињем нови лет
Због чега и птици
Почињу цветати очи

Чујем му глас
У тоновима љубави

Који се провлачећи
Кроз ливаду
Хвата у коло
Са капљицама росе

Фото: Свети Максим, архиепископ србски; Википедија

31.01. Свети Атанасије Велики
Истинитој вери
даде пуни смисао,
Свети Атанасије Велики
Символ Вере је написао.
.
31.01. Свети Максим архиепископ србски
Ка небу духовном
високо се уздигао
и манастир Крушедол
у Срему славном је подигао.
.
31.01. Свети Доситеј Загребачки

Житије Доситеја
земаљска су одисеја.
.
Свете вере бранитељ
народу утешитељ.
.
Подарио своме стаду
лични пример вечну наду.
.
И у рату, и у миру
свдочио веру живу.
.
Попут цвета, плода дао,
православље разгранао.
.
Плод од Неба свакој души
неда души да с’ осуши.