У праскозорје, пре изласка Сунца, на Јарилов дан (Ђурђевдан), излазила би младост у Свете гајеве, на потоке и врела, на рудине и пропланке, у храстове и брезове дубове.

Девојке су биле обучене у беле хаљине а младићи у беле кошуље – а бело је знамен невиности и чедности у Ведских Срба – да беру брезове и ивине гранчице и различно пољско цвеће, те да плету венце које ће, потом, сплитати у бујне плаве власи.

Пошто би Сунце за три копља одскочило од обзорја, тада су се сви скупа, како девојке тако и младићи, купали на врелима, језерима или потоцима, певајући обредне песме у славу бога Јарила као и свих иних древних ведсрбских богова.

Јарилов дан слављен је и као почетак лета, јер је древни ведсрбски колодар (по којему смо ми сада у 7523-ој години) знао за два годишња доба – лето и зиму – што је сасвим исправно, јер пролеће и јесен, као засебна годишња доба, суштински и не постоје.

Од Јариловдана до Митровдана (а Митровдан је у вези са Мораном, богињом зиме и смрти) јесте лето, а од Митровдана до Јариловдана – зима.

Уосталом, у памћењу и свести нашег народа, лето и зима, као једина два годишња доба (без пролећа и јесени), сачувана су све до дана дањег.

У србским епским песмама највише је сачувана ведска вера наших предака, као и древна знања о нашем колодару.

Народни песник нас подсећа, да је Ђурђев-данак (Јарилов-данак!) хајдучки састанак, а Митров-данак (Моранин-данак!) хајдучки растанак.

Месец у којему се прославља Јариловдан зове се цветањ, цветни, цветник, јер, уистини, и јесте месец најлепшег пољског цвећа.

(На левој обали Дунава, 2. цветња 7523. године)

Фото: Сварог – бог сунца и ватре. Бог светог тројства (јав,нав,прав); Википедија

Постоје две супротне и опречне расе, не само на Мидгарду,

но у свеколикој Васељени.

Висока Звездана Раса наспрам Ниске Гмазовске Расе.

Раса Светлости наспрам Расе Таме.

Хиперборејци наспрам Хазара.

Бели Срби наспрам Срба Сенке.

Те две расе нису посве раздељене и разлучене,

 већ су оне помешане као храна, као вода, као ваздух.

Помешане су унутар породице, племена, народа, рода.

Једни имају Белбогов светлосни запис,

а други Чернобогов тамни запис.

Једни се држе Унутарњег Неба, а други Утробе Земље.

Једни се хране енергијом Богова, а други енергијом Бесова.

Будући да су те две расе помешане као храна, као вода,

 као ваздух, никада се и неће посве разделити и разлучити,

 и заувек ће – на Мидгарду, у Васељени – истовремено

опстајати обе те расе водећи непрестане ратове.

Има време кад Мидгардом и Васељеном владају Светли,

и време кад Мидгардом и Васељеном владају Тамни.

О томе говоре сви хиперборејски митови, а у митовима су

највеће истине, односно: изван митова, легенди, песама

 и предања, уистини, и нема никаквих истина.

Лажна су сва земаљска, материјалистичка и позитивистичка учења.

Зато што су та учења одраз Закривљених Зрцала.

Закривљена Зрцала дају лажну слику.

Што је горе, то је доле; што је лево, то је десно…

Закривљена Зрцала ликовно се у предањима и легендама

представљају Лавиринтом.

Лавиринт је Паукова Мрежа.

Али, Лавиринт није само спољашњи, него и унутарњи.

Лавиринт је и у нашим мислима, осећањима, осећајима,

емоцијама, речима, делима…

Лавиринта једино нема у Свесности и Свести.

Упамтите: једино Царство Слободе јесте у Свесности и Свести.

Свесност и Свест – то је Светлост у нама.

Отуда и јесте заједнички корен речи: Светлост, Свесност, Свест!

Ко су наши Бели Богови и наше Беле Богиње?

То су наши Светли Преци, мушки и женски,

који су у неком добу владали Мидгардом и Васељеном.

Они су били попут нас, они су део нас, од нас,

само што су били Чисти, Честити и Светли.

То је Златно доба Сварога, то је Дан Сварога.

И ово упамтите: Златно доба Сварога, Дан Сварога наступа

онда када Светли победе Тамне и држе у кавезима, у покорности.

Ноћ Сварога наступа онда када Тамни победе Светле и држе

их у кавезима, у тамницама.

Ово је време кад Светли свим својим снагама и моћима покушавају

да обладају Тамнима и да их стрпају у кавезе и тамнице.

Свети рат се води на свим пољима, и веома је жесток, ужасан и грозан.

Тамни су жилави веома, и не дају се лако зауздати и покорити.

Они су на све спремни.

Они су, у овоме часу, спремни све да униште на Мидгарду

 и у Васељени. Они су веома прљави и зли, и неће лако да се предају.

Кад осете да губе власт и моћ, они тада посежу за најразорнијим

оружјем и оруђем.

Они овако размишљају: ако ми губимо, онда ће сви да губе.

Шта се дешава око нас, на Мидгарду?

На једној страни имамо Русију, а на другој страни Запад.

У Русији су Светли покорили Тамне, а на Западу су Тамни

покорили Светле. Тамни са Запада свим снагама и свим силама

кидишу на Русију, јер је Русија Светионик Мидгарда и Васељене.

Победа Русије јесте победа свих Светлих.

И ово добро упамтите: Победа Русије јесте победа свих нас.

Ко то не види, тај ни рођену децу не види!

Русији је у овоме трену потребна и наша помоћ, помоћ свих

Светлих диљем и широм Мидгарда.

И на Западу има Светлих, само што су они поробљени од Тамних.

Русија припомаже како нама тако и свима Светлима диљем и широм

Запада и Мидгарда, да бисмо се сви скупа ослободили Тамних.

Ако надјача Русија, тада ће наступити Дан Сварога. Јер, Дан Сварога наступа само онда када Светли надјачају Тамне.

А негде у завичају оста само име

и љубав која може да се каже

песму ми најлепшу уништише риме

мртви под земљом ново сунце траже

.

између мене и песме завичај се скрио

и звери док ходим моје мисли следе

да ли сам мртав у живоме био

куда ли ће глава срце да поведе

Посвећење вилењака у овоме свету има десет ступњева, а на свакоме ступњу посвећења Вилењак се задржава седам година.

Почетак посвећења Вилењака јесте сам тренутак рођења.

На првоме ступњу, до седме године, када је посве повезан са Мајком а нимало са Оцем, Вилењак живи у оностраним световима вила и вилењака, где савладава уметност сневања у будноме стању.

У том добу, он је више у оностраним него у овостраним пространствима, где са духовним бићима из оностраних световима, поред уметности сневања, савладава и уметности маштања, уобразиље, певања и сликања живим речима.

На другоме ступњу, између седме и четрнаесте године, када је подједнако повезан и са Мајком и са Оцем, Вилењак савладава вештину живљења у свету људи.

Тада он више борави у овостраном, упознавајући људе, откривајући све њихове врлине и мане, све њихове вештине, слабости, мудрости, преваре, лажи и обмане.

На трећем ступњу, између четрнаесте и двадесет и прве године, када је посве повезан са Оцем а скоро нимало са Мајком, Вилењак савладава ратничке и борилачке вештине, припремајући се за Сунчевог ратника.

На четвртом ступњу, између двадесет и прве и двадесет и осме године, превазишавши и ослободивши се посве оба ауторита – Мајке и Оца – Вилењак открива и упознаје знања, мудрости, философије, културе, уметности, књижевности и науке цивилизација, раса и народа овога света.

На петом ступњу, између двадесет и осме и тридесет и пете године, Вилењак започиње своје духовно рођење које је – за разлику од биолошког, физичког рођења – поступак илити процес који ће трајати не само до свршетка овога животног тока, него и кроз све будуће животне токове.

Тада Вилењак трага за својим Коренима, за Прецима и Боговима, за својим Племеном и Родом.

Стога је пети ступањ посвећења Вилењака, можда, и најпресуднији за његов будући духовни развој.

На шестом ступњу, између тридесет и пете и четрдесет и друге године, Вилењак савладава, упоредо, уметност живљења и уметност умирања.

Од тог доба он почиње свесно и самосвесно и да живи и да умире.

Да живи сваки тренутак – овај тренутак – као последњи тренутак у овом животном току.

Свакога трена живи, умире, васкрсава и изнова се рађа.

Освешћује истовремено како тајну живота тако и тајну смрти.

Тада схвата и освешћује, да је смрт само пролаз кроз овостране и оностране звездане капије, кроз овостране и оностране видљиве и невидљиве светове.

На седмом ступњу, између четрдесет и друге и четрдесет и девете године, Вилењак се среће са својим тамним двојником, са својом материјализованом сенком у овоме свету, схватајући и освешћујући да је све време његов најљући противник у овоме свету био нико други до ли његов тамни двојник.

На осмом ступњу, између четрдесет и девете и педесет и шесте године, Вилењак открива све своје грозоте и гадости, све своје злочине и ужасе, сва своја ружна, прљава и лоша дела из минулих животних токова, и труди се, да што више од тога духовно, енергетски и кармички прочисти и поништи, како би – ако је икако могуће – посве растеретио и ослободио своју душу за успињање на више ступњеве Творчевог Стварања и Присуства.

На деветом ступњу, између педесет и шесте и шездесет и треће године, Вилењак мора да се сретне и да посве упозна своју тамну душу из оностраних светова, која је била праузроком свих његових патњи, страдања, грешака и стварања лоше карме кроза све минуле животне токове.

Сусрет, упознавање и освешћивање Вилењакове тамне душе прелива се и на десети ступањ, између шездесет и треће и седамдесете године.

Ако се на деветом ступњу догодило откривање, упознавање и осветљавање Вилењакове тамне душе, на десетом ступњу, Вилењак мора још за овог животног тока да – знаменито илити симболично – прође кроз звездане капије смрти, како би своју своју тамну душу посве освестио и просветлио и, на концу, тако прочишћену сјединио са својом душом у пречистој Творчевој светлости.

После овога, Вилењак ће, можда, и даље физички да борави у овоме свету, али је, уистини, душевно и духовно посве прешао у оностране светове, међу бића стварања, љубави и блаженства.

Он ће се од тада кретати овим светом само као чиста душа и чисти дух, само као чиста светлост и чиста свест.

Боравиће у свету, али свет на њега више неће имати никаквог утицаја. (У Великом Гају, 21. гумника 7526.)

Песник се обраћа Роду своме!

Светлост у нама обасјава и најудаљенија звездана јата!

Нема смрти за онога који је ово Знање у Веру преточио!

Који ово Снева и Живи, Снева и Живи у Вечности!

Створени смо за чуда која наш ум ни појмити не може!

А ми ништа од тих чуда не чинимо, само зато што смо умислили да смо јадни и бесловесни!

Свет нас је од рођења убеђивао да смо смртни, и ми јесмо смртни, јер смо поверовали свету да смо смртни!

Заиста, свет нас је све време држао у лажи, и ми смо поверовали у све лажи света!

А сам наш Живот јесте чудо над чудима!

Али ми не можемо да видимо Чудо Живота, будући да смо све време, од детета, живели у лажи!

Ми смо сишли Одозго, и дошли смо из Будућности, а све друго су лажи људи у вечитој лажи!

Наши су Преци рођени у Светлости, и наша је света дужност да будемо достојни Предака својих!

Да препознамо Светлост у себи, и да Светлост предајемо ближњима својим!

Наши Преци и Потомци у нама се срећу у Светлости, само онда када смо и сами у Светлости!

Нема смрти за онога који је ово Знање у Веру преточио! Који ово Снева и Живи, уистини, Снева и Живи у Вечности!

Србија ће бити слободна онда када ти будеш био слободна личност.

Ако ти ниси слободан човек, за тебе ће тада цео свет бити само једна велика тамница.

Србију ћеш најлакше променити тада када себе промениш.

Онога тренутка када ти будеш одлучио да будеш свој на своме, да живиш слободно на земљи својих предака, тада ће и Србија бити твоја родина, твоја домаја, твоја држава.

Све док ти ниси слободан, не може ни Србија бити слободна, и никада Србија неће бити – твоја Србија!

Залуд се ти трудиш да мењаш и ослобађаш Србију, ако сам,  у своме срцу, ниси слободна личност.

Колико слободе има у твоме срцу, толико слободе има и у Србији.

Србија никада не би била поробљена, да пре тога ти сам ниси био поробљен.

Онај ко је Србију економски и војнички поробио, најпре је тебе културно и духовно поробио.

Атлантисти су лукави, веома лукави.

То је најлукавија човеколика раса на Земљи.

Они већ вековима живе од својега лукавства и твоје неосвешћености.

Ако ниси образован, освешћен, посвећен, самосвојан и самобитан, они ће те за час поробити, а да ти и нећеш бити свестан тога, да си и од кога си и када све поробљен!

Немој дозволити да будеш само једна од оваца у тору атлантиста.

Одбаци све лажне атлантистичке вредности, па ћете и ти и Србија бити слободни.

Ако ти је све атлантистичко драже, милије и вредније од свега србског, како ћеш онда да се бориш за своју слободу и слободу Србије?!

Излечи се од болести атлантизма и американизма, па ћеш и себе и Србију излечити, а потом и ослободити.

Почетак промена и ослобађања Србије, гле! у срцу твоме започиње.

Не оклевај, већ, храбро, крени у промене!

Немој дозволити да те се сутра и преци и потомци стиде!

Фото: Атласна карта Србије; Википедија

ОСВАНУЛА СУНЧАНА,

МОЋНА, ЧИСТА!

ДА БИЋЕ

ТВОЈЕ ЗАБЛИСТА,

КАО У

ВРЕМЕ ДУШАНОВОГ

ЦАРСТВА!

.

ДА ТВОЈА

СВЕТА ПОСЛАНСТВА

ОПЕТ ДОПРУ

ДО БОЖИЈИХ

ДВЕРИ…

.

ДА ЉУБАВ

НАША ЗА

ТЕБЕ, НЕМЕРЉИВИМ,

НЕБЕСКИМ ПРОСТРАНСТВИМА

СЕ МЕРИ.

.

СРБИЈО, ДОБРА

ТИ СРЕЋА!

БУДИ ЈОШ

СВЕТИЈА, СВЕТЛИЈА

И ВЕЋА!

ПРЕД НАРОДОМ

И БОГОМ!

.

РЕЦИ, ЗАУВЕК,

СВЕМУ, ШТО

ТЕ СПУТАВАЛО

И УНИЖАВАЛО,

ЗБОГОМ!

.

ЗАБЛИСТАЈ ТАВОРСКИМ,

ЗЕМАЉСКИМ И

НЕБЕСКИМ СЈАЈЕМ!

СВЕ БЛАГОСЛОВЕ

ТИ ДАЈЕМ!

.

ДА РАСТЕШ

СВЕ МОЋНИЈА,

СВЕ СРЕЋНИЈА

И ВЕЋА!

СРБИЈО МОЈА

ВОЉЕНА!

ДОБРА ТИ СРЕЋА!

Фото: Ramonda serbica; Википедија

Фото: Балкански ратници; Википедија

Цео двадесети век
У Србији јечи лелек.
Нагрнула тушта и тма
Да нам затре семена.
.
Од Балканских храбрих битки,
Величанствена победа у Великом рату,
Кроз понижење наших јунака,
И славе у Другом светском рату,
.
Па неправедно бачене бомбе
Тамо пред крај века.
Шта нас од сила таме
У будућем времену чека?

Хвала вам деде и прадеде,
Хвала нашим очевима,
Хвала хајдучицама са децом,
Ма хвала вам потомци, свима.
.
И даље су смутна времена.
Трују нас са свих страна,
Али нема срце у јунака,
Нема непријатељу брана.
.
Заглупели нас здушно,
Засули разним сокоћалима,
Живимо у машта свету,
На нас се свака лудост прима.

Ко да се буни или
Не дај Боже жали,
Јер док има сигнала
Нама ништа не фали.
.
Планета плаче над нама,
Бог нас се здушно стиди,
Погледај се Србине у огледало
Све се у њему види.
.
Космички бол нас гуши,
Тама нека у души,
Светлост се тешко пробија,
Правда пред силом повија.

Фото: Славуј; Википедија

Не певај птицо песму коју славуј једино зна

Кад багрем сав бео замирише у ведрој ноћи

Пусти да слушам тишину овог у мени бездна

Опчињен музиком њеном у сопства немоћи

.

Не певај птицо — од твог пева увенуће траве

Оне исте у чијој роси купао сам видике

Чезнући да оком загрлим небесне зоре плаве

Опчињен тоновима у души сакривене слике

.

Не певај птицо — глув сам за твоје мучне звуке

Јер могу ме дирнути само чемер и бол истине

Твој пој пун је безвучја и изван моје муке

А мене опчини песма кад је сва од суштине

Фото:Фототека СЖ

Ноћас си била
у мојим сновима
душо моја лепа
као штит тишине
као сјај очију
моје хладноће
…држали смо се за руке
и ходали невидом
и траговима меланхолије
баш као некада на јави
ћутала си
ниси волела дуге говоре матичара
ћутао сам
нисам желео свађати се са твојим погледима
доносе ми немир.
.
Увек сам измишљао
драга
глупе алибије
и тражио нова склоништа
да прекријем љубав
обећао сам ти
мердевине за рај
лагао сам те
лечио сам душу пољупцима
због тебе сам боем био
испијао и последње
кафанске залихе вина
црвеног као пупољци
на твојим грудима
које сам љубио једнога лета
у сјају зрелих жита
и миловао златне власи
твоје плаве косе
расуте низ рамена
и удисао мирис
недорасле љубави
…пусти снови.
.
Још се понеко
сећа нас
како да објасним
да ниси поред мене
…још те има
у моме споменару
у стиховима
у песмама
моја вечна станарице.
Рекли су ми
да си сретна
у другом граду
пусти ме понекад
у твоје тајне ладице тишине
да са склупчам
у твоје наручје
…ти и не знаш
колико је живота у мени
један ћу теби поклонити
као дар несталих дана.
…Никад нећеш бити
у гробници мојих сећања.