Док вртим сталак винске чаше

а вино чашу вртложно лиже

сетим се лепе младости наше

кад је и срећа била нам ближе.

.

Црно ми вино сећање црта.

Нижу се стаклом вински одрази.

Светлопис прави из винског обрта

моћно осликан на чаше подлози.

.

Магија винска буди памћење

по благослову божије милости.

У трену нестаје винско сећање

ко трен што однесе и сан младости.

.

Винске драгости дух ми омладе

шареном лажом враћене младости.

На трен ми се ова радост даде

у дару благе винске пјаности.

Моје кише већ су лиле

пре копања баште вад.

Џаба све те лепе кате

кад изџикља пепелнице хлад.

.

Нит раоник, нити грабље…

Само косе наоштрене

лепoj кати могу да сасеку

ружан коров међ корење.

.

Ја ћу дотад оком лити,

да убрзам раста бој.

Лепу кату да окитим

са шебојем, милом јој.

Живот Витеза праисконог кружи јер познаје Ветар

И познаје Земљу – брда стамена од неба одваљена

Познаје Воду од Творца по сварожници спуштену

Он зна да много захвата из мозга када ради рукама

И не жели да угледава себе на високом таласу зла

.

Талас зла ако га има спаја са таласом плана живота

Ради умом усмерен на склад левог и десног мозга

Строго и будно пази да не буде навучен на сенке

Тежи да пренесе свима дубок увид – мир унутарњи

Његов Звук када је у дејству пробада век и одбрану

.

Витез праискони познаје Ватру – у катани је носи

Познаје и носи Етар и Потку у кораку и плетеници

Не носи и нема у себи паука од жудње распојасаног

Његови дани и ноћи нису бледи танки и шкргутави

Устаје у рану зору и жури да стигне дугу једнојку

.

Када се лаконого врати у свету Тијанију унутарњу

Поздрави се са Људом Каменом Биљком и Зверком

Овај простор чисти екран његове унутарње визије

Неизгужване ноћи пуне га певом птица и зрикаваца

Опуштен и испуњен лакашно сушт из нектара вади

Човек од уздаха протерује топлину

ноћи из набора јоргана

осећа оштрицу плача

на образу, проклиње

мирис мемле, есенцију снова

грби се, савија, ко зна због чега…

.

Рукама од седам тона граби

зрна преосталог воћа

после вишегодишњег пира

не очекујући више сласт

  -тек упијач за чежњу-

 без свести о витештву

уморни витез

уморног погледа…

То жеља из њега избија

чежња продубљена самоћом

минулих еона…

.

Жртва сопствене немоћи

да проникне у тајну опроста

да се сили супростави мишљу

са трагом бакље на челу

беспомоћан и слаб

пружа руке према кори брезе-

гране се повијају, њишу и заплићу…

хипнотисан тоне у сан…

.

Удахнувши блистање ластиног лета

исправи се намах

после времена дуга

-дотад погрбљен, свинут-

и стресавши се само

одмахну руком као тужни

светац са крста тек скинут…

.

Осети још само млаки дах

и мрморење сетно крај ува:

то му траве певају успаванку ветра

и земља дише за врат…

.

П.Ш: Збирка – “Антикварница срца“

вид се гаси пут путују душе

преврће се и мртво и живо

на трпези филети од скуше

пост је тече ракија и пиво

.

весело је код Срба на даћи

грло мора добро да се кваси

или ћеш се или нећеш снаћи

порција ти следи ко год да си

.

куцавица слепила се жила

чини ти се шарена је лажа

да је икад ишта изнедрила

.

не умишљај да те ко опажа

јаловина цеди те и сише

исчезло је што живи и дише

.

М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“

Сунце што краси моја

земаљска јутра,

ти си ми!

Клица праскозорја

лепотом разбуктала

ја сам ти!

Кључар мојих тајни

одаја си ми!

Тихим повечерјем,

где је и уздах поезија,,

мир душе бих да сам ти,

да се слободно нектара

са извора напојимо,

пре него што заноћимо…

.

С.Ђ: Збирка – “Дар употпуњења“

~Тумачења многа ћемо кроз векове на разним језицима у народ послати. Нека се сви диве, мисле, да све износимо. И изнећемо мноштво наука чудесних и открића разних, тако да од најважнијег све даље одлазе и обични људи и владари. А мудраци, у будућим вековима нека списима замршеним, наукама, друге задивљују. Од најважнијег се, при том, удаљавајући и сами, друге ће од главног пута подаље одвести.~

Вилин цитат

.

Тако се зовем!

Бржа од мисли, у трену делам

Знаш ми крв и дух у сваком телу у ком сам била,

спавао ниси када сам одлазила!

Делај онако како си одувек снио,

само тај пута срца је ПРАВи

бисерну сферу из муња управи

у звездану стазу на којој сад стојим…

Нека ме однесу небеске вагре

пламене муње из кочија белих

и спусте на место одакле поче све

у трену поново да родим се!

Ако му попустиш само тренутак
одмах те увлачи у свој кутак
па постајеш његов лутак
душу ти мрси у завијутак
и уместо човек кротак постајеш опак

.
Ако му попустиш само тренутак
упадаш у мрак живот постаје мрзак
црне мисли у мозак убацује
покушава да срце отрује
у вечну тугу окује
гори од најотровније гује
по свима пљује и псује

.
Ако му попустиш само тренут…

Знам ја добро

да са срцем није лако

Што више волим

више имам разлога за бол

.

Јер најлепше ствари

Плешу двобој са тугом

Ривали стари,

Вечно на нишану једно другом

.

И сваки блистави

Океан у очима

Стоји као амбис

Пред мојим ногама

.

Јер то је игра

Која увек игра против мене

Време ми не да назад

А мрак ме гута ако кренем

.

..а морам да кренем

Али ако цену

Морам да платим

За све тренутке с тобом

Које вечно ћу да памтим

.

Јер најлепше ствари

Вредност своју мере тугом

У сумрак позне јесени

Што одјекује дуго

.

Нека ме тело боли

Од наших јутра, ноћи

Кад смо стварност ломили

На под падали

.

Јер то је игра

Која лије успомене

Покушај да свим срцем волимо

И зауставимо време..

.

Да..

.

То је све што знам,

Ти и ја,

То је све што знам.

.

У вечности,

Крила наша не губе сјај

То је све што знам.

Devojka koja svira gitaru… | zero divideralephnuller.wordpress.com