Када нам се срца отворе и стану

једно наспрам другог

као два огледала

што се у одразима

бескрајно удвајају

ми капију Вечности отварамо

и кроз њу без покрета пролазимо.

.

Цвет Времена смрзнут је за трен

у кристал Вечности

у коме се огледамо

телима без сенке

светлошћу наших душа

нежних и чистих

само себи сличних

и бескрајно истих…

.

У најдубљој дубини Срца

време не постоји

и ако га има

не тече већ стоји

и простор је безграничан

и прелази се у трену:

довољно је да помислиш жељу

и да је видиш остварену.

Најдубља дубина Срца

не зна за простор и време –

Душа препознаје Душу

и држи се главне теме.

.

Можда би светлости

у нашим срцима било и више

када би нам Срца у Сунца

уместо у роковнике гледала:

јер све што се пише –

то се и брише

као бели вео паре

са замагљеног огледала.

.

*

„ПЛАМЕН ТИШИНЕ“

Метапхyсица, 2005.

 

 

Пре много лета

Кренух на далек пут –

На пут

Кроз властито срце

Да нађем драгану своју

Коју сам

Вековима пре овог рођења

Открио и познао,

У сновима својим.

Нисам ни слутити могао

Да ону коју тражих

У далеким световима

Гле!

Обитава у селу моме

Надомак дома мојега!

Над виноградима бдиш

из којих Молитве и Вино

теку непрестано,

док те грли шума кестенова,

као што ти грлиш

Крст!

Капљо

Небеског Млека

сливена у Храм,

што појиш нас садашње,

као што си појила бивше,

и као што ћеш појити будуће

непрестано,

Лабуде Свети од камена

и Лепоте

у зеленилу опојном,

витак си од Неба

и свиленог ветра

што шуми

непрестано

као бистра твоја река:

„… Високи Дечани, Високи Дечани

Високи Дечани, Високи Дечани…“

.

Висину меримо Тобом,

као што Слободу меримо Тобом

Света Земљо Метохијо,

А Љубав и Истину

Тројединим Богом!

.

(Косово и Метохија,

Манастир Високи Дечани,

27. јануар 2008. године)

 .

Владан ПантелиЋ: Маја Д. Недељковић

Магистар философије, песникиња, истраживач на подручју културе, иконописац, илустратор књига, новинарка, фотограф. Аутор је неколико збирки песама, и збирки песама за децу, као и повести о кћери Светога кнеза Лазара –Јелена Лазарева Балшић и повести о тајинственој сликарки Надежди Петровић

Маја има обимну и задивљујућу радну биографију. Оснивач је и члан Управног одбора Српског Књижевно Философског Друшта Филокалија; оснивач и члан Управног одбора Удружења Посада; члан Београдске Књижевне Задруге; уредник рубрике Деца у часопису Удружења Посада; сарадница интернационалног часописа за културу и духовност Логос; стални сарадник Школе Српског Језика у Торонту; радила у редакцији Телетекста РТС-а; била је једна од уредница дечјегчасописа Косовски Божут…

 

Нема звукова у венама

али поруке долазе једна за другом

и пале светло у лобањи

гасе га у петама.

Зовеш ме ти из давнина

руком мојом оловку узимаш

и  кад је надахнуће ту

трн и стакло ми забадаш

у мождану кору.

Не знам ко си и шта хоћеш

само следим упутства до бола

а кад се утишају гласови

бацам задату ми оловку

оштрим чекић и њиме пишем.

И видим звезде силазе

за три прста ниже

мој отац из праха устаје у кожу

а кости одбацује

да се не оклизне.

Змај из прикрајка исмева крај века

а почетак приче показује ми

на искеженим зубима као на длану

и мени једино преостаје

да све то уредно препишем.

 

Ловци саплетених и погурених корака

Са чудним предумљем умљем и заумљем

Време им је закривљено а видици крвави

На небу многобројство прелепих шар птица

Уранила и урокљива комшинка превидиша

 .

А ја из невидиша крећем сам на видиш

Опет и опет пењем се на заравњену стену

Мрак је мркли али ми је у души меко и бело

Ту ћу остати дуго да предвиђам и стварам

И циљно кривим нишане птичјих крвника

 .

Дослух са облачјем – проричем да киша сипи

Беж’те вране свраке чавке и соколи брзани!

Беж’те ласте гаврани креје и дугорепи фазани!

Беж’те црвенперке косовке врапци и пупавци!

Бежи кувикушо и бежи бели онострани орле!

 .

Мудрост не лежи у алавој и дугопрстој руци

Учи дању – ноћу по дијагонали и вертикали

Читај природу одједном и у густом сажетку

Мудрост је само оно што свестиском деснице

Исцедиш из седам кила грана суве дреновине

Градитељи,

од Створитеља

даром стварања обдарени,

земљу сабрану обликују

циглом – елементом стварања.

Пеку је потом – елементом ватре.

Хладе – елементом ваздуха.

Везују – елементом воде.

Саздају – елементом Љубави

дворце бивствовања

у којима ће се рађати

деца њихова.

*

-слика-Иванов-

 

Праћака се

бијели стомак жене,

као риба на крми чамца

под ногама рибара,

кроз  далеку ноћ

док грмљавина дозива грч

постанка и стида

у међуножју и

ружином грму –

тамо гдје је све почело.

.

-слика-Пашкулски-

О мили РОДе,

На корак смо до слободе!

По ивици ходамо,

Чекамо чуда да се догоде!

На крају ивице,

Чека ме Сунце,

Жарко, јарко, сјајно,

Светлост над светлостима,

Извор мудростима,

Радост болеснима,

Живот живима!

Слава Роду!

Ваш брат по Сварогу!

.

  Родамир Ведун (ДушкоСлав Ђукић)

Урлам у ветар, у проваљену ноћ,
изговарам сулуде речи исконског страха,
речи самоће згуснуте у грлу,
бацам их у вихор што хара
смраченим и злослутним небесима.
Нигде одзива ни благог гласа.
Само дрвеће цвили и хучи
и повија се у бесним налетима.
Пркосим тами и страховима.
Изговарам најсветлије речи матерњег језика.
Сунце, извор,звезда, Косово,
љубав, дете, огањ,Бели Анђео
и тако редом.
Изговарам најдража имена,
призивам минуле радости из сећања.
Речи одјекују и падају ко звезде,
гаси их вихор у свом бесу.
Личим себи на белу брезу
што се до земље свија и ломи,
и опет гране уздиже ка небу.
Нека. Нека буде како је записано
за ову ноћ на небеској мапи.
Молитву изговарам страсно,
пркосим ударима полуделог вихора
који хара по мени и мојој тами.

.

7. фебруар 2017. година
   

-слика- Срђан Вукчевић –

 

 

Беоњачама бледуњавим бленуше предходници

Умовима осакаћеним најављиваше вртове рајске

Сјај искре небеске долазећих гушише ласно

.

Изобличени у отеклинама огрезлим

Палацајући из бусија змијских љигаво

Сисаше животворност из груди хранитељских

.

Као жаокама убадаше изданке здравила

Сикћући убризгаваше талог отровни у дамар

Венући обамрле пупољке зелене

.

Затровани гневно у инат здушно пупише

Зевкајући живот упијаше

.

Вавек

.

-слика-Момо Капор-