Милица Тасић: Данашња
Сушта,
опрости,
не умем те.
.
Згазите кукољ,
одушену у ватру,
па запалите.
– Данак у пупољку.
.
Онда голо
– поново.
Душ добро утабан,
да шкрипе ципеле.
.
Кћери својој ходи,
Сушта,
треба земљи кап,
ал` траг узми у лет,
тамо,
у покоји бели цвет,
усвојена,
неспокојем
не умем те…
.
-Из песничког рукописа, ван збирке „Паун на недрима“-
-фотографија-Маргита Карева-

