Category: All

Понекад – Стари Словен


3432aecab7889e4c3884eec24b6f71a3-700.jpg

Понекад пожелим да ме нема,
Да ме никада ни било није.

Понекад пожелим да сам само кап јутарње росе,
Само трен, и да испарим, заувек.

Понекад не могу да разумем овај свет људи,
Понекад ни они мене не могу да схвате, а ја, не умем да глумим.

Понекад је тежак овај ваздух,
Ова земља, и ова сенка пода мном која ме прати.

Али зато увек настављам даље, 
Истим трновитим стазама, до ништавила… полако…полако…

Али онда се појавиш Ти…Ти…
Ти ме држиш…
Држи ме, да не одем…
Прерано…

7. Жетвара, 7526. Године

Драгана Медић: Ријечи које лијече, дижу и усмјеравају пут Сварогове Осе


Драги наш пјесниче Драгане, тешко је наћи ријечи којима би описала колико си обогатио мој живот својом живом ријечи, ријечи која лијечи, диже и усмјерава пут Сварогове Осе.
Душмани не желе да се Твоја жива ријеч чује, и жао ми је што Те не сретох раније као дијете у школским књигама.
Многи нажалост још нису чули, осјетили, Пој Вилењака са Звјезданом Лиром, а ја сам милошћу Богова, на врло небичан и таинствен начин сазнала за Тебе.
Сви ми, које си дотакао својом Душом вољели би и да Те видимо и боље упознамо.
Твој Посвећенички начин живота мало ко разумије, ту танану енергију која до Богова стиже…
Осјетила сам Твоју љубав за сваког човјека, али и патњу, јер Твоја танана енергија, кроз обичне разговоре знатижељних пада, и разумијем када кажеш да сувишне ријечи, чак и оних који су Ти драги, знају да заморе и одузму снагу.
Онај ко се воли, тај се и разумије, тако да вјерујем да су многи, ја јесам, разумјели Те, ево и кроз овај лирски пој Моји Богови, осјећам и схватам Тебе као Пречисту Душу која са Боговима разговара, не кроз молитву, већ очи у очи, кроз живи додир Душа.
Благодарим Вишњим који ме усмјерише ка Твом Стваралаштву, Твом Чистом Извору.
И није важно што се нисмо тијелима срели, кад Те Душом осјећам, и имам Ту Част Да Смо Размјенили Енергије на даљину…
Благословена нека је, вазда и навек, Твоја Пречиста Душа драги наш пјесниче Драгане!

 

Драган Симовић: МОЈИ БОГОВИ


Драгани Медић, Белој Србкињи из Приједора.

Моји Богови јесу моја Стварност и моја Садашњост.

Они живе са мном, на мојему дому, у мојему срцу, у мојему удаху и издаху.

Они су мој Род најрођенији.

С њима разговарам, с њима се дружим, а њима се и поверавам, вазда и увек.

Сваки од мојих Богова и Богиња има своје име.

У Садашњем Тренутку Вечности, моји Богови живе са мном Садашњи Тренутак Вечности.

Сварог, Перун, Дајбог, Велес, Весна, Лада, Срба, Рода и Мокоша прате ме на свим овостраним и оностраним путевима.

За својим Боговима не трагам у Прошлости, јер моји Богови и не знају за Прошлост.

Они живе у Садашњости, у Садашњем Тренутку Вечности.

Садашњи Тренутак Вечности – то су сви прошли и сви будући еони!

Моји Богови никада не траже од мене да их молим за нешто, већ да им кажем јасно и гласно шта желим, шта ме тишти, мучи и боли; онако како се обраћамо својим земаљским родитељима.

И Богови и Богиње имају велике моћи, али их никада не показују без преке потребе.

Бивају кротки, смерни, чедни, те пуни љубави и самилости, а могли би, у даном трену, разорити и спржити светове!

Без својих Богова и Богиња не бих могао ни један једини дан опстати у овоме свету.

Драган Симовић: СРБСКИ ПУТ – ПУТ БУЂЕЊА И ОСВЕШЋИВАЊА


Латинично писмо?!

Не, то је латинштина ватиканштина!

Свако латинично писмо је латинштина, односно ватиканштина!

Латинштину су измислили ватикански рептилаши.

Писати латинштином, значи: бити на оностраном повезан са рептилштином.

Ко не верује – увериће се!

Свуда је ватиканска рептилштина умешала своје прсте.

У свету спавача њима је ласно да владају и тисућама година.

Спавачи се никад пробудити неће.

Латинштином пишу сви они који су на овај или начин, јавно или тајно повезани са ватиканском рептилштином.

Срби Звезданог Рода знаду ко је ко, и ко је с ким и на чијој страни.

Милорад Максимовић: ПОЗИВ СРБСКОГ РОДА


Што нас више вражја сила нападала и крв пила,
то су срце, плам и душа,
сјајнији нег зраци Сунца.

У болу смо прогледали
славне претке пољубили
и међ вечне силе стали.

Земља Србска, под стопама нашим мила,
посвећена – крвцом напојена,
најсветије жар плодове је родила.

У болу смо прогледали,
славе врата отворили
да са Творцем диванимо.

То је позив Србског рода

Јасна Софија Косановић: ЈЕВТИМИЈЕ


ДУХОВНЕ НИЈАНСЕ

Дуго сам тражила смирење кроз молитву

ноћу, у очајању губила снагу,

молила се за твоје здравље, тражећи утјеху

само један час смирења

бојала сам се новог бола

Склад љубави између мене и тебе

ноћ тишине и смирења

Јевтимије, отимам мрву сна док бдијем над твојим узглављем

Захвална милости Божијој

јутром да молитва буде примљена код – Створитеља

Пришла ми је Пресвета Богородица

својом руком помиловала моју руку

(Не бој се! дијете је здраво, поклањам му живот до вјечности)

открила сам ти мајко срце своје

Само си ме кратко погледала

нека те милост прати његова

Јевтимије, пратим додир сунца на твојој кожи

радосно ти очи сјаје, хвала услишеној молитви

шапатом обраћам се милости Божијој…

Ивањско цвеће


picture-154-1.jpg

Седма тзв. иванданска обредна песма из прве Милојевићеве књиге певала се за време жетвених свечаности и у њој се наводе сви значајни богови који један до другог, у време најјачег сунца током године, преузимају цветни венац као симбол тог сунца, његовог рађања, јачања, највеће снаге, слабљења и умирања; годишњег циклуса уопште3. Осим тога што се набрајају богови, напомиње се неко њихово својство или чак и међусобно сродство: Иван (Купало) – мајка му је Сварога, отац стари Сварог, стриц Радгост, стрина Прпрша, брат Коледо… Дажбог је даждни, Велес товни, војин Перун, велики Јарило, силни Правид, Порева, светли Све(то)вид, млади Пољељ итд.
 
“Ивањско цвеће петрањско,
Петровско цвеће ивањско!
Иван га бере те бере.
Петар га плете те плете.
Даје га силну Триглаву,
Триглаву светој тројици…“
 
У овој песми, Триглав је силан и састоји се од тројице. У њему једном садржана су три, која су божанске природе, и обрнуто: та три, “света“ – како каже песма, чине њега једног – Триглава. Триглав у себи носи троструку божанственост и отуда, што ће се видети и касније у свим наведеним песмама, уз њега увек стоји атрибут -“силни“.4
 
 
Александра Маринковић Обровски
ТРИГЛАВ
У СТАРИМ СРПСКИМ НАРОДНИМ ПЕСМАМА
И МОЛИТВАМА
 

Драган Симовић: Молим Ти се, Свароже!


Молим Ти се, Свароже,

Господе Трију Сунаца и Трију Светова,

да Својим Суштаствима и Дејствима

заштитиш и спасеш

Свој Звездани Род!

Да ниједан Бели Србин

и ниједна Бела Србкиња

не страда,

не тугује

и не пати

никада више

у Овоме Свету!

Или нас заштити и спаси у Овоме Свету

или нас узнеси са Овога Света

и насели у Својему

Ирију Златном!

Драган Симовић: Моји Галактички Преци


Лирски записи

P1200813

01

Срби су много што-шта преживели у својој стотину векова дугој повесници, али ова понижења, овај јад, ову духовну беду, овај стид и срам – неће преживети.

Ниједан народ у својој повесници није био тако понижен до скота, до последњег скота.

Оваква понижења могу да доживе, и преживе, само они који се више не рачунају у људе, не рачунају у словесне народе.

Са становишта духовне науке, са једног вишег ступња Свести, боље је да смо нестали, да смо заувек нестали са овога света, него што смо доживели сва та понижења.

Оно изабраних и одабраних Срба, оно расних и самосвесних Срба, знам, поуздано знам, неће преживети ова понижења Србства.

Одлазиће један по један, један за другим, или, пак, сви скупа, са овога света, а остаће само они Срби који у суштини, у бити, и нису Срби, већ само користе лажна србска имена, да би што више обрукали и понизили Србство.

Заиста, Србство је овога пута понижено и обрукано за сва времена.

После овога и неће више бити никаквога Србства на Земљи, већ ће опстати нешто што је ругање Србству, нешто што је спрдња са Србством.

 

02

Враћам се својим коренима, својим боговима и прецима, враћам се првобитном бићу звездане расе, враћам се прецима Стриборјанима, Хиперборејцима и ПраАријевцима, враћам се вери својих посвећених предака, јер са овим Србима који се ругају свему Србском, уистини, немам ничег заједничког, нити то може бити мој род, нити, пак, то јесте мој народ.

Не желим да ови лажни, да ови вештачки створени Срби брукају моје богове и моје претке који су и живели и умирали, и, опет, и умирали и живели држећи се Сварожнице, држећи се Галактичке Вертикале.

 

03

Ми смо од ПраВасељене, од Духа Стварања, од Свести, од Створитеља добили многе дарове, а један од тајинствених дарова јесте и тај, да смо ми кадри не само да мењамо и стварамо своју судбину, већ можемо – у својој стваралачкој машти, у сновима својим – да бирамо, да стварамо, и да обликујемо како своје потомке тако и своје претке.

 

04

Нека се свако од нас изјашњава како год пожели – јер свако од нас ствара своје претке – али, што се мојега бића и суштаства тиче, ја сам Стриборјанин, Хиперборејац, ПраАријевац, потомак посвећених божанских предака, који и данас живе у Галактичком Језгру и, који ми, све време, припомажу у овоме свету привида, варки и опсена.

 

05

Ови лажни и вештачки створени Срби нису моји Срби, нису Срби орлови и соколи, нису Срби летачи, већ су то пузавци и гмизавци који су Србство понизили до скота, до последњег скота.

Неће ме више ништа ни везивати ни повезивати са њима, нити у овоме свету нити у иним световима.

Кретаћу се усамљен као носорог, као степски вук, повезан са својим Галактичким Прецима, повезан Бесмртним Боговима.

 

06

Нека у овоме свету скончам као последњи просјак – јер сам међу овим лажним и вештачки створеним Србима одувек и живео као просјак (будући да су ме све време, од када знам за себе, вазда прогањали и кажњавали за све оно што сам, као песник, чинио за Србство) – али ћу до свршетка свог земаљског животног тока остати веран Светоме Завету својих Галактичких Предака.

 

Драган Симовић: У ВЕЛИКИМ ЈАТИМА ГАЛЕБОВИ ПРЕЛЕЋУ


Dragan-Simović-2

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

С вечери, у сутон, узлећу галебови са Дунава, и прелећу преко врта мојега за тиховање, звонећи и клицајући подно румених облака, на зелен-плаветном небу, на небу од тиркиза.

У јатима прелећу галебови, златно-румени и пурпурни од вечерње светлости Сунца на заласку, и њихов жубор и жамор, у висини, буди у мени праискону сету, а да не знам што!

У великим јататима галебови прелећу, правилно распоређени у клин и у стреле, извирући и наступајући из дубине, као војске небеске, на тиркизном бојном пољу што се унедоглед простире, по дубини и ширини, наизменице се смењујући од зачеља ка челу, и повлачећи се са чела према зачељу.

Све јато за јатом извире и навире, као да из валова Дунава узлећу јата и ројеви крилатих риба, што се, у трену, у галебове премећу, и чини се, као да нема конца и свршетка томе, као да ће јата сребрних, златних и пурпурних галебова, спрам румених зрака залазећег Сунца, вечито да извиру и навиру, све до свршетка света.

Док нада мном прелећу галебови, с вечери, у сутон зелен, ја их пратим и сазерцавам из бића сневајућег својега, у стању исконог тиховања, и на тренут ми се причини, да сам и сам галеб у бескрајном јату и мноштву галебова.

 

02

Са Дунава подухује вечерњи дашак, и у врховима крошања трепери, шуми и шушти жуто и румено лишће, што се откида са грана, а потом лепрша, лелуја и вијори укруг, описујући тајинствену завојницу тренутка, изван времена, у вечности.

Свежина вечери допире са Дунава, и пун Месец –

 огроман, румен и жут – изгрева понад тиркизног горја у даљини.

 

03

Некад ми се причини, да мој живот и није био стварност у овоме свету, већ да је неко, тајинствен и далек, сневао дивотан сан, у којему сам ја, само у том сну божанског сневача, тајносано живео.

Све што је било, па прошло, као да, уистини, и није било!

И чега год да се присетан, и чега год да се из времена минулог машим – све је као сан, као дашак вечерњи, што у трену наиђе и, у трену некамо мине.

 

04

Слобода је само у тренутку сневајућег стања.

Све док сневаш и машташ, дотле си и слободан!

А чим изиђеш из свог сневајућег бића, већ си упао у невидљиве замке овога света –

света у којему владају закони

нужности и принуде.

 

05

Сви у свету желе да те улове, да те приграбе и присвоје, за себе; да будеш њихов, да будеш свачији, а да никада не будеш свој.

Само снагом стваралачког бића и духа, можеш да се заштитиш и одбраниш од света.

Сваки други покушај бекства из света – завршиће се твојим поразом!

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни