Category: All
Драган Симовић: Вилењакова поноћна молитва
Придржите ме,
звезде и сунца;
придржите ме,
небеса и суштаства;
придржите ме,
Творче и Васељено,
придржите и благословите,
када се –
по одласку са овога света –
поново родим,
не знам где
и када!
Међу морем и звездама – Лола Аџић
–
Волела бих да те пригрлим
И да твоју самотност уроним
у плиш своје модре топлине,
да ти руке такнем
мекотом свиле,
обгрљена сатеном милине,
главу положим у твоје лелујаво крило
и снена ћутим
ослушкујући како дамара плиме
и трепераво било
пенушају у згуснутој плаветној тишини
из које ће изронити и винути се чило
и задукатити се у сребрној месечини.
********
Ја бих те повео до мојих плесних пространстава
на далекој свемира пучини
између протеклих и потоњих бивстава
где из покрета и додира светлост израња
расипајући пламтеће јарке боје
које само у сновима постоје
ту где зора још не свања
а из боја се раскошни тонови изливају
као свилене нити уз обнажена тела свијају
и у такту са њима чудесна музика одзвања,
пуна слатке слутње и сања,
жудећи да се у том астралном простору
без силе теже и земаљске мере
уз прасак белине ослободе у зору,
простори моји су безгранична морска плаветнила
у којима се огледају небо и звезде.
Кад силно забљести светилина
док светови ини покрај нас језде,
туда ћу те плесом, снених очију,
по води ходећи, провести.
************
Насред села вита јела
–
Насред села вита јела, —
ој додо, ој додоле! —
Вита јела чак до неба.
На вр’ јеле б’јела вила.
У крилу јој огледало;
Окреће га, преврће га.
Преврну се ведро небо
И удари росна киша —
ој додо, ој додоле!
Стражар отаџбине – Алекса Шантић
 |
–
Суро ст’јење, високо камење
Уздигло се у облаке сиве;
А гдје ст’јење у небо се пење,
Тамо смјели соколови живе.
Често облак у гром се претвара,
Крше тресе, у прах да разнесе,
Ал’ соколу срце се не пара:
Против силе силом уздиже се.
Крилом бије, облаку се вије,
А слојеви размичу се тавни,
Сунце сине, па му опет грије,
Суро ст’јење од в’јекова давни’.
Јесте л’ жељни соколовог крила?
Ето крила, ето дуге шаре!
Ето душе, што би кадра била
Погинути за рода олтаре!…
На камену родила га мати,
Од камена мишица му тврђа,
А материн благослов га прати,
Јер му срце издајством не рђа…
Пр’је би главу, нег’ дједова славу,
Пр’је би живот, него народ дао,
А кад пане, бесмртност му сване,
Јер је мушки за свој народ пао.
Суро ст’јење, високо камење
Уздигло се у облаке сиве;
А гдје ст’јење у небо се пење,
Тамо смјели соколови живе!
Јесте л’ жељни соколовог крила?
Ето крила, ето дуге шаре!
Ето душе, што би кадра била
Погинути за рода олтаре!…
Поклоњење хромоме вук – Васко Попа
 –
1
Врати се у своју јазбину Осрамоћени хроми вуче И тамо спавај Док се не саледи лавеж И зарђају псовке и цркну бакље Свеопште хајке И док се сви не скљокају Празних руку у себе И прегризу себи језик од муке И силници псоглавци с ножем за увом И хајкачи са полним удом на рамену И ловачки змајеви вукождери Четвороношке пузим пред тобом И урлам у твоју славу Као у велика Зелена твоја времена И молим ти се стари мој хроми боже Врати се у своју јазбину 2 Васко Попа, Вучја Со.
|
Драган Симовић: О, Свароже!
О, Свароже!
Господе Створитељу мој!
Дај ми снаге
да могу да љубим
све људе,
сва бића,
и сву Сушт Твоју,
онако како Ти љубиш,
Пресветли и Премили
Створитељу мој!
Драган Симовић: О Раси и Роду по ко зна који пут!
Срби и Руси никада нису успели да створе здраву, чврсту и темељну Нацију, Нацију која почива на Знању и Свести о Раси о Роду, Нацију која би била Тврђава Неразорива.
Зашто?
Зато што су све стварали и градили на темељима правоверног илити ортодоксног хришћанства, на темељима религије посве туђе и неприродне Раси и Роду.
Огромна већина, како Срба тако и Руса, нема никакву Свест и никакво Знање о Раси и Роду, о Србском и Руском Путу, о Србској и Руској Култури.
Ортодоксно хришћанство је толико замађијало, хипнотисало, успавало и умртвило Србско и Руско Биће, тако да Оно више није кадро ни за какав Самосвојан, Самосвестан и Самобитан Пут.
Ортодоксно хришћанство је још потуљеније и подмуклије од католичког кршћанства, јер Расу и Род напада и растура изнутра, док католичко кршћанство то исто чини, али извана.
Већина савремених и Срба и Руса – и поврх свега што им се кроз столећа догодило – још увек сања некакав холивудски а у бити рептилски сан о Идеалном Западу, о Западу као Обећаној Земљи.
Њих Запад толико омамљује и привлачи, да су у стању – зарад некаквих илузија и опсена о Западу – да се одрекну свега Србског и Руског, да се одрекну Расе и Рода, оца и мајке, браће и сестара.
Заиста, Србској и Руској наивности, неосвешћености и бесловесности нема ни краја ни конца.
Они су – такви какви јесу – најкроткије стадо за рептилску кланицу!
Драган Симовић: О Знању и Закону Расе и Рода
Васељена не почива на религији, већ на Знању и Закону.
На Савршеном Знању и Савршеном Закону.
То исто важи и за нас.
Почивамо на Знању и Закону, рађамо се на Знању и Закону, живимо на Знању и Закону.
Религија је опсена и омаја.
Религија не може бити темељ ничем Битном и Суштом.
Религиозни људи живе у илузијама и опсенама, у мађијама и предрасудама.
Знање Творца и Закон Творца јесте Бит и Сушт свега.
Све и свја почива на тој Бити и Сушти.
Ми смо вековима градили и стварали Србство на религији, и то још на туђинској и нама посве неприродној религији.
Зато нам је Србство тако крхко, климаво, разориво и вазда паду склоно.
Србство које смо столећима свагда изнова градили и стварали личи на кулу од песка: осипа се и нестаје на сваких педесет година.
Тако се више не може!
Србство се мора градити и стварати на темељима Савршеног Знања и Савршеног Закона Расе и Рода.
Знање Расе и Рода и Закон Расе и Рода морају бити наши путокази на Земљи а звездокази у Васељени.
Погледајте све новонастале нације око нас.
Све су то неосвешћени и успавани Срби који се још нису пробудили и, који се, можда, нигда неће пробудити.
Они су успавани и замађијани прелетачи који прелећу из религије у религију, из нације у нацију, али се у њих једно никада не мења: остају спавачи за сва времена!
Како су јуче спавали у једној, тако данас спавају у другој, а сутра ће, свакако, спавати и у некој трећој или четвртој религији.
Спавачи били, спавачи остали!
Неосвешћен човек, човек без Знања и Свести, никада неће схватити да су, у бити и сушти, све регије сличне или исте, да наличе једна другој као јаје јајету, те да се преко религије и кроз религију никада не може стићи до Творчевог Знања и Творчевог Закона.
Срби који су некада били ортодоксни хришћани, а потом постали католички кршћани или сунитски муслимани, ништа се у бити нису променили: како су некад спавали, тако и данас спавају, само са још већом мржњом и још грђим злом.
Србство – а мислим на Србство Вертикале – мора поново да се роди, али овога пута – Одозго, из Знања, Духа и Свести!
Драган Симовић: Раса и Род
Никада не верујте Србину који вам каже да му није битна нација.
Лаже вас!
Њему је и те како битна нација, али не србска, већ нека друга!
Такве сам још у младости упознао.
Схватио сам одмах, да се таквих Срба морам највише клонити и чувати.
Потуљени су и превртљиви.
Издаће вас и продати док трепнете.
Да будем јасан.
Ни мени нација није битна, али ми је зато веома битно оно што је иза и понад нације, оно из чега се нација рађа.
А то је Раса и Род!
Огромна већина савремених Срба (можда девет десетина) ништа не зна о Раси и Роду, јер их нико томе није учио – ни на дому, ни у школи, а о цркви и да не говоримо.
Уосталом, хришћанство није ни расна ни родна вера, но мундијалистичка и глобалистичка религија.
У хришћанству и исламу нема ни Расе ни Рода.
То су религије за поробљавање неосвешћених и успаваних раса и родова, за убијање, сатирање и затирање самосвесних и самобитних, оних који мисле својом главом и осећају својим срцем, оних који знаду: ко су, чији су, одакле су пошли, и куда и камо иду.
Свима онима који су ми пре четрдесет година говорили како им није битна нација, данас је нација и те како битна.
Наравно, не србска!
Зашто су Срби тако чести прелетачи, зашто преконоћ мењају нацију и веру?
Зато што немају утемељења и упоришта у Раси и Роду!
Раса и Род су темељ и упориште, а не религија, а не нација.
Нација без утемељења у Раси и Роду руши се као кула од карата!
Драган Симовић: Звездана Књига ВедСрба – Да се зна!
У ово сам се, до сада, уверио најмање тисућу пута.
Србицом, србском азбуком, пишу искључиво освешћени ВедСрби, Срби Расе, Срби Рода.
Они други Срби пишу свакојако: латинштином, готицом, хелветицом, шарама и резама.
Одувек сам писао само за ВедСрбе, за Србе Расе и Рода.
Увек би се запитао: шта ће о овоме, што написах и спевах, да мисле и кажу Срби Вертикале, Срби међу Звезде и Сунца узрасли, Срби Аватари!
Колико ћу читалаца имати међу Србима Хоризонтале – то ме никада није занимало!
Користио сам, и користим, превасходно оне ведсрбске речи које само ретки Срби разумеју, које разумеју само пробуђени и освешћени Срби Расе и Рода.
Највеће књиге мудрости писане су и рисане: србицом, винчаницом, ведским и санскритским писмима произишлим из ведсрбице, из санскритице.
То су књиге мудрости примљене од Белих Богова и сачуване у Акаши.
