Милица Тасић – Паун на недрима
Раздани зором очију својих
собу од тмине
погледом зрака ти првог
и тихо загрли страх у очима
небеснице.
.
Опарај од туге чипку палу
на немиловане дојке
и дланом својим
колена дотакни нежно…
.
Док дрхте од дотицања,
дај наде знак
да замахнем као паун уз нежно
мирисно ти тело
и на црвене усне ти разгранам
дугина крила,
док напајам се влажношћу
у умилном оку
а потом тихо бивам на недрима твојим