Category: All
Весна Ђелић – Моји пријатељи
Mоји су пријатељи
грлице и мрави,
детелине,зелени шумски духови,
капи росе и капи кише,
Сунце што држи кључ
моје љубави,громови и муње
што је теби објављују
.
Моји су пријатељи
облаци плави,
копрена небеска,
сеф свих тајни.
.
Моји су пријатељи,
клавирска соната,
шум дрвећа у прашуми,
лептири шарени у слободи,
срна грациозна,
свитци у летњој ноћи,
запослени у трави,
песма цврчака у жеги,
крик галеба кад се над,
морском дубином објави
.
Моји су пријатељи,
седам боја копрене дуге,
која теби објављује,
завет вечни за сутра,
за увек,
звона са храмова
када се Бог слави,
мирис тамјана,
пламичак кандила светлуцави,
горски кристали,
свo драго камење,
мекани топли материјали,
одеће твоје,
сви одсјаји седефа
из дубина морских,
рибе све и цареви пустиња пространих,
.
Моји су пријатељи
сви,
на прославу позвани,
моје љубави у дан један,
који се увек понови,
племенитом топлином,
да Тебе објавим,
Васељени,што ми те је дала,
у лепоти душе
да је одгајим.
Верица Стојиљковић – Радости
Радости!
Путујем!
Звезде се размичу – застајем
Путнике на путу да поздравим,
Роде, птице шарене – пријатељи мили, пролазе
Осмехе дарују у лету
Носе радост и
На крилима срећу!
Радости!
Путујем!
Са руку ми прах светлости пада
Трагови су то љубави
У свакоме зрну – срца делићи пламени
Радости
Колико ћемо кружница сачинити
Сфере љубавне милином обојити
О Радости!!!
Драган Симовић: Размишљања уз звездану лиру
Сви западни народи – али, буквално сви! – већ столећима и тисућлећима гаје болесну мржњу према Србима.
Та мржња западних народа према Србима је до те мере неразумна, непојмљива, несхватљива, чудесна и моћна –напросто надилази свако људско и божанско појимање – да је ми, својим честитим и душевним ведским и аријевским бићем и суштаством, никада појмити не можемо.
Сваки онај Србин који покушава да се – на овај или онај начин – додвори, допадне или, пак, омили Западњацима, делује, уистини, до несувислости и бесловесности наиван, чак јадан, бедан и – од истих тих Западњака – презрен до скота.
Једини поштован Србин на Западу јесте онај који сваком Западњаку у лице каже, да му се све на Западу па и цео Запад гади.
Драган Симовић: Обећана звездана будућност
Хитајући и пловећи кроз светове,
сазвежђа и звездана јата
ка обећаној будућности,
срешћу се са божанским прецима
што се
из прошлости –
кроз садашњи тренутак вечности –
преселише,
давно,
у обећану
звездану будућност.
Саша Мићковић – ЛИЦЕМЕРИ
Та сорта људи наопако ради,
И злочин чини, подмукао свима,
Многима живот и воду загади,
А упрљаним, лепљивим прстима,
.
Зна да зарије трње усред ткива,
Па да одглуми како има лека,
За сваку бољку; и ко напаст жива,
У заседама ваше душе чека!
.
Лицемер вреба увек око људи,
И чека повод – прилику и згоду,
Да нерве крте пипци му прободу,
.
Зато пажљиво, на опрезу буди,
Јер лицемерје као болест хара,
И дуби ране, крвни ток разара!
.
Рача, 14.05.2018.
Бранка БЈ – Лет Орла Крик Живота
У кљун уграби неко дете
Жену ил Вилу Вилену Жену
У Сну Свилену
.
Громовник
.
Обасја Њему Мјесто
Божанство Сједи Полусвјесно
.
Световид
.
Хијерархија Небесна Хор Анђела
.
Словенски Богови Бјели Род
.
Састави се Небо И Свод
.
Заробљена
.
Сједи Једна Жена
Дјете У Наручју
Срца Свог Чува
.
Брани га и
Она Чека
.
Чека
.
Лет Орла у Лету Крика Живота
-слика Бранке БЈ-
Насумице иду Рашани – Десанка Максимовић
 Ursa Major
Насумице иду Рашани.
Слутња им је само водиља,
и жубор река, и мирис биља,
и свод неба одавно знани.
Час им се чини
да им браће Влашића Седам
иде уз раме
као захумска у туђину свита;
час да им Краљ с њима у сусрет хита;
час како Волос из свога тора
баца навиљке Кумове сламе
да не скрену с пута док не сване.
Насумице иду Рашани.
Светли се једино неба данце,
светле Мала и Велика Кола
идућ у стопу уз изгнанце.
Да ли су то према Краљевој земљи
окренула руде?
Да ли им то своје запреге
Краљева небеса нуде?
Насумице по камену збег корача.
Једна по једна звезда се тули.
Да ли то још светли Вечерњача
или луч на Краљевој кули?
|
Поистовећивање бића и речи – Бранко Миљковић
Тражим почетак сјај и сате стале
Да живе мој живот и да га васкрсну
Из остатка збиље прерушене у сну
Кад ушав у пустињу натаји поспале.
Понављам речи које су ми дале
Тај цвет тај камен птицу што искрсну
Из ничега, сунце које се распрсну
Над светом који су саме одабрале.
Ослушкујем пун наде стране света.
Залази месец време. Непокретна
Реч је над светом за речи остале.
Дан слепе љубави мину полустваран.
Не прође памтећи свет балзамом зачаран
Кад су ти две тужне птице вечност дале.
ЦРНИ ЂОРЂЕ – Васко Попа
Глава ме већ с коца гледа По души их по жижи слаткој За цветним кључем постојања На нож земаљско им и небеско |
Драган Симовић: Нека сте срећни, радосни и благословени!
Нека сте срећни,
радосни и благословени
сви ви који љубите
и који љубљени бивате!
Нека је срећан,
радостан и благословен
наш звездани род
и наше вилин-јато
у свету међу људима
и народима!
Нека је срећно,
радосно и благословено
све што срце и душу има,
све што снева,
машта и пева
под звездама
и сунцима!
(Иза поноћи у Великом Гају, лета 7527, месеца цветног, дана четрнаестог.)
СРБСКИ ЖУРНАЛ 