– руски извори –

Представе суђеница у руском везу са нагласком на женске карактеристике

Рођенице, рођење “малих јелена“

Рођенице: мајка и кћи

Различите варијанте ознака плодности на везу: јаја, клице – изданци, идеограми засејаног поља и сл.

Претпостављена представа Макоши

/руски вез, Север/

У сусрет пролећу – Весни. У центру је представљена Макош са рукама подигнутим ка небу. На коњима – жене са раоницима.

Капишта Макоши

Макош и коњаници – садиоци

У сусрет пролећу – весни. Представа Макоши и два коњаника.

Дажбог /?/

Празник летњег сунцоврата /Купала/. У центру – фигура Макоши /?/

Празник летњег сунцоврата /Купала/. Извор: http://www.svevlad.org.rs/narodni_zivot_files/vez_mit.html

(љубавна лирска народна песма)

Два цвијета у бостану расла:
плави зумбул и зелена када.
Плави зумбул оде на Дољане,
оста када у бостану сама.
Поручује зумбул са Дољана:
„Душо моја, у бостану кадо,
како ти је у бостану самој?”
Одговара из бостана када:
„Што је небо – да је лист ‘артије,
што је гора – да су калемови,
што је море – да је црн мурећеп,
пак да пишем три године дана,
не би моји’ исписала јада!”

У овоземаљске религиозне грђевине или здања, ма којој религији припадала, ретко сам улазио. Све те моје посете могу да набројим на прсте мојих руку.
Најчешће сам улазио на позив познаника, а да им се не би замерио. Кад год сам тамо одлазио, осећао сам неку нелагодност, неугодност, неизвесност, туђину, некакву хладноћу и притајени страх, једва бих чекао да што пре изађем одатле.

Ни у мом родитељском дому никада се није разговарало о некој потреби да се тамо иде и да се чини неки обред или клечање пред неким.
Најчешће се разговарало о природи, шумама, рекама, изворима, језерима, ливадама, сабирању летине, предачким причама и сећањима.

Веселили смо се сваком годишњем добу и о сваком понаособ се разговарало и препричавало какво је било и какво би могло бити следеће. Природа и њене лепоте, била нам је једини и најмилији храм.

У првом цветном месецу, мајка би нас умивала водом, у којој је било много разног пролетњег цвећа, убраног претходног дана, које би у тој води преноћило. Док нас је умивала, говорила нам је, бићете ми лепи као ово пољско цвеће.

За мене је најлепши храм Божији дар у виду храста, бора, јеле, дрена, леске, јасике, жуборећег извора. Поред њих и испод њих, осећам божанска дела, спокој, небески мир, самопоуздање, сигурност, радост. Ничији религиозни храмови и здања не могу ми то заменити.

Соко са Велебита

Мрачно небо, суморни дан
Северни ветар шиба воjника
Вучjи ратник – непобедив у боjу
С мача се слива вражjа крв.

Срце хероjа туче све силниjе
У ариjевском jединству jе спас.
Вучjи удар на овчиjи морал
Звекет челика и крици.

Борба за опстанак Расе jе изнад свега
Корак ратника одjекуjе у тами
Сузе Вила се опет пролише
Душе ратника пут небеса одлазе.

Боримо се, сами против свих
Крв jе натопила тло
За нама иду легиjе храбрих
За Ариjевску Расу, за идеjу очева.

Докле год поглед сеже,
Мртви по боjишту леже
Смрт се над свима надвила
Падамо jедан за другим.

Праведно дело вршимо данас,
Знамен Коловрата поносно носимо
Из Србиjе избацуjемо слуге Чортове
Капиjе на граници заувек затварамо.

Гордо стоjимо под знаменом победе
Маршираjу Хероjи под златним заставама
Десна рука испружена к Сунцу
Окове ропске разбиjамо на комаде.

Заувек вас памтимо Србски Хероjи
Ви живите у нашим срцима
Подвизи ратника живе вечно
Борбу очева нек наставе синови.

Перунов Ратник

Зов Крви – The Call of the Blood | Facebook