СРБСКИ КАЛЕНДАР

Реч “календар” вуче корен из нашег језика, јер је ова сложеница настала од две наше речи “коло” и “дар”.

Није потребно појашњавати значење ове сложенице. У нашем народу постоји огромно календарско знање, сачувано у митологији, епској поезији, обичајима и свакодневном животу. Србин је од постојања био стопљен са природом и било је неопходно да њене промене познаје код себе.

Зато Срби имају један од најстаријих и најтачнијих календара на свету. О овом календару се врло мало зна и говори мимо круга “посвећених”, јер је готово читав век који је за нама, био “табу тема” и међу самим Србима.

Идејним творцима српске фалсификоване историје није одговарало постојање овог календара, јер се он никако није уклапао у њихове тврдње о настанка и опстанку Срба. Наиме, српски календар је досезао толико далеко у прошлост, много дуже од њихове сопствене историје!

 

Српски календар био је званични календар свих српских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке, облигације међу људима, а њега данас званично користиСрпска православна црква и он се сматра њеним Уставом, будући да га је још 1219. године у црквени кодекс унео Свети Сава.

Он датира од периода винчанске културе, још од 6. века пре наше ере, на шта указује и симбол за време, који је карактеристичан и приказује лук са два пресека.

Најстарији запис о српском календару јесте један надгробни споменик из овог века, а оно што је занимљиво јесте да је датирање извршено ћирилицом, што показује да је то писмо постојало и пре Ћирила и Методија.

Као званични српски календар, уводи га Свети Сава у 13. веку и користио се све до 19. века. До тада је све датирано по њему – књиге, повеље, закони, надгробни споменици, споменици културе, а томе у прилог говори и чињеница да је на Смедеревској тврђави у зидине уклесан датум изградње по српском календару.

– Многи споменици и манастири датирани су по српском календару. На пример, споменикцару Лазару који је подигао деспот Стефан Лазаревић, најученији човек тог времена. Ту пише да се Косовска битка одржала 6897. године, а то се никако не уклапа у наше сазнање.

Према српском календару, година се дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, док зима на Митровдан, 8. новембра. Истражујући даље и тумачећи то са научне стране, ово су два датума када се смењују два годишња доба, што се поклапа и са сунчевим календаром када се мењају енергије.

То је потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници поклањају са електромагнетним променама Сунца.

– По српском календару, Сунце се посматра као живо биће које се сматра и божанством. Оно је лице које служи српском народу за датирање многих природних појава, као што је, на пример Преображење, а оно се јавља 19. августа. Тада се мењају гора и вода. Да се мења гора знамо по лишћу које жути и опада, а шта значи “мења се вода”? – истиче Стеванчевић и додаје:

– Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемијски састав воде 2008. године, запрепастили смо се да се 19. августа мења хемијски састав кише. До тада је кисела, а од тада алкална или неутрална. Питање је како је наш народ знао да се тада мења и састав воде, јер смо ми ово открили уз велика магнетна средства, апарате и инструменте.

Година по српском календару почиње почетком априла и усклађена је са грегоријанским, што је заслуга Светог Саве, који је у 13. веку прихватио римско означавање месец дана, како би показао заједништво хришћана.

Према протоколу српског календара, прво се показују година, па месец и дан, за разлику од других календара који приказују дан, месец и годину. Оно што је занимљиво јесте да ни један други календар нема такво датирање, али и то да се компјутерска обрада врши по протоколу српског календара. Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава.

Према томе, драги Срби – срећна вам Нова 7527. година!

 

-линк за текст у целини –СТАРИ СРБСКИ КАЛЕНДАР – СРБСКИ

https://srbski.weebly.com/10571058104010561048-105710561041105710501048-1…

 

 

 

У Тиииијању . . .

.

Ки-ја ноћу преде
Месечеве нити,
а дању Сунчеве.
Онда прави прелепе
Невидљиве огртаче
ткајући их
са по два клупка одједном –
једно је Oснова,
друго Потка.

.

У Тииијању . . .

.

Ки-ја и дању и ноћу
склапа мозаик Божје Смислице
развезујући васељенске чворове
Велике Осмице.

 

 

Постоји место једно
где небо се скрива у крошњама зеленим.
А душа плови некако танано
између јаве и сна…

.

И чујеш како природа пева
чујеш како она живо снева
једно благословено сутра…
Она и живи од нестварних мисли.

.

Време што имаш ти,
узми га нежно и одлучно потроши,
да чујеш Божји глас
у свему и свуда…

.

Једну сам шишарку подно Бора
узео и руком окретао
и у њој нађох цветић што тихо расте
као твоја душа на јави…

.

Она се буди…
А зора живота руди…

Надам се радости,
Нек’ ми усахне негдашња жеља.
Опрости ми, моја младости,
Али ми је доста весеља.

.

Сада само један
Сан имам који чувам, ево.
Ја верујем да је вредан
Да бих о њему пев’о.

.

Те очи, тај осмех бели,
Те усне, тај поглед топао,
Као да су ми свет цели,
Као да сам у Ириј доспео.

.

Ако га изгубим, губим себе,
Ако пропустим ову прилику
Да искрено заволим тебе
И да те урамим у стиху,

.

Ја се више радовао не бих,
И све бих страсти бацио низ воду.
Тумарао бих у масама слепих
Очајнички зазивајући слободу.

Благослов Вилењаче!

Колико су лепа имена наших Србских Богиња!

Тек сада много боље, јасније видим наше Богове и Богиње, и разумем.

Док се прочисти свест и подигне високо, е, колико болног печаћења за Ново Доба у чистоти тражи нас, свако име има нешто мени посебно, али најближа ми је Слава Слава! Ово је величанство у свести и духу, само њено име игра велику вишу духовну улогу у свим световима.

И наш Календар!

Како се Срби прожимају између духовног и материјалног света, и чувају обичаје Бога Оца Творца!

Значи, Срби чувари Настарије Космичке Духовности из Постања.

А када би се сјединило духовно у материјално и постала стварност Живог Знања, то би била Вечна Слава и Радост свих душа у Творцу, Безкраја.

Колико је Сунце битно за све; највећи духовни учитељ Земље.

Сећам се, када би баба и деда  причали да њива треба да одмара, да би наредних година била плодна, а ту плодност је добијала од Сунца. Печати Сунце своју светлост и храни Мајку Земљу, па и све нас свакодневно, нашу душу светли, дух, свест,тело и ове  видљиве материјалне грађевине се учвршћују и обнављају свакодневно помоћу Сунца, јер свети дух из вечности их прославља и наши Богови својим погледом кроз Сунце нам шаљу светлосне благодети!

Сунце, Небо и Звезде наши надводичи и обновитељи!

Србски календар чува памћење и будности са вишим Светлим Божанствима, и увек смо сада, јер све се сада и дешава, прати се споља природа и тако смо непрестано уткани у себе и своју душу, заштићени од разних омаја и опсена. А када се то укинуло, онда смо и изгубили себе и отпали од Творца и постали лак плен за ниже, лукаве, лукаве.

Зато сада треба да будемо чврсти и одлучнији, да не дамо да нас бришу, јер ми само уз Творца можемо опстати и расти у светлости!

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Србин учи само од Србина.

Ученик Србин тражи учитеља Србина.

Међу иним племенима и родовима Србин не тражи ни учитеља ни ученика.

Од иноплеменика и инородника Србин нема шта да тражи, а још мање што да научи.

Наравно да се ово и на љубав односи.

На љубав, пре свега!

Постоји љубав Србина према Србину и Србкињи, као и љубав Србкиње према Србкињи и Србину.

Они који нису од Белога Србства, за љубав и не знају, већ само за опонашање или подражавање љубави.

Ко не верује у ово, нека сам истражује и проверава!

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Звездано Доба Белога Србства.

То је управо Овај Тренутак Вечности.

Рађа се Србски Дух, рађа се Србска Свест, рађа се Србска Наука и рађају се Србска Знања.

То је Доба када ће сваки Бели Србин имати поверења у сваког Белог Србина и сваку Белу Србкињу; Доба када ће се сваком Белом Србину и свакој Белој Србкињи од Знања, Науке, Уметности и Мудрости веровати на Реч.

Доба када ће све бити усаглашено и усаображено са Србским Духом и Србском Свешћу.

Ко не верује у то, не мора ни да верује!

Ко не верује у то, није од нашег Звезданог Рода.

Они који не верују у то, у крајњем случају нису ни битни!

Никога нећемо ни призивати, ни убеђивати, а ни освешћивати.

Све је ствар личног избора, личног духа и свести.

Свака се птица враћа својему Јату!

Са Србским Духом а у Дану Сварога усаобразимо и Србски Коледар-Календар.

По Србском Коледару рачунајмо и године.

По Србском Коледару ми смо сада у седамдесет и шестом столећу.

У среду (прекосутра), 4. травња/априла, тачно у подне, почиње Србска Нова 7527. година, а што је, истовремено, и почетак лета.

За нас је битан и сушт Србски Коледар.

Србски Коледар је усаглашен и усаображен са Сварогом Свебохом и Трима Сунцима – Једним Видљивим и Два Невидљива.

Мислите србски, сневајте србски, стварајте србски, љубите србски и живите србски!

На леђима велк’е птице

ја се винух, полетих високо

пут облака, бијелих меких

и на небу модром ја занијемих.

.

Биће што је стигло да ме носи

шири крила и вјетру нас предаје.

Обгрлих га око врата снажно

а наша срца ускладише откуцаје.

.

Гдје идемо, када стижемо

нит ме брине нити пуно марим,

знам, Орао пут часни свој има:

на томе му душом благодарим.

.

Фото: Xiaodi Yin

 

 

Мирише Универзум на посејане латице светла!

Чудна омама свих чула се просула у етар

и светли најлепшим бојама,

бојама љубави!

 

 

 

Ко зна

кроз колико светова и звезданих јата

лутасмо Ти и Ја,

Љубави моја,

тражећи Једно Друго

и вапијући за Нашом Љубављу

о којој сневасмо

кроз многе животе.

Сада,

када смо се,

после толико векова

лутања и трагања,

срели и препознали

Нас Двоје,

и када си Ти у Срцу мојему пронашла свој Дом,

као и Ја Дом свој у Срцу Твојему,

наставићемо своје

најдивотније и најумилније путовање;

летећемо и пловити Путем Свих Путева,

Невесто и Лепојко моја,

ка Вечној Љубави Свих Љубави,

ка Вечном и Непресушном

Извору Живота!