Сећаш ли се драга
оних тмурних дана,
када смо тек почели да се упознајемо?
Киша је тада данима непрестано падала,
а ти си ме увек у оним вратима чекала.
Сећаш ли се драга
оних тмурних дана,
када су удари грома и светлости муње,
понекад и непогоде, биле тада честе појаве!
А можда је све то само због летњег доба године?
Сећаш ли се драга
оних тмурних дана,
када смо се први пут пољубили?
Било је то испод једне старе равничарске куће,
красе место изнад прозора таванице.
А можда је све то без неког посебног разлога?
Сећаш ли се драга
сад, када су прошли тмурни дани,
како наша љубав, сваког часа све више расте и јача?
у нашој башти посадили.
Или је можда све ово случајно,
или и на овај начин, наши Богови,
спајају две, некада давно, растављене душе?
Ми то не можемо знати…
(7521/2013.)
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Ово је питање свих питања за мене, на Свету овоме.
Ово питање себи постављам данима, недељама и годинама из дана у дан, односно, од када се појавих овде, од када сам почео да уочавам добро и зло, љубав и мржњу, патњу и бол, Дела, недела и највећа злодела.
Како то, да кољачи, Човекове крвопије, џелати, изопаченици највиших разина, циници који свако добро, поштење, лепоту и љубав, изврћу свакојаком руглу и спрдњи, битишу поред нас и са нама.
Од свега овога се нормалном Човеку заврти у глави и да од бола не зна шта да чини и пита се, па докле више и куда ово све води!