Убрзо ће доћи време, када ће све материјално да изгуби сваку вредност.

Али, буквално!

У року од само неколико година, једно по једно, у материјалном и материјалистичком виђењу, појимању и схватању, нестајаће губећи сваку вредност, сваки смисао, сваку сврху.

Новац неће уопште ни постојати, јер ће га заменити невидљива, електронска илити крипто валута.

Највећа и највиша вредност биће пробуђен, освешћен, самосветстан и самобитан човек.

Неће бити ни битно ни важно ШТА ИМАШ, него, КО И ШТА ЈЕСИ!

Ако желите да ваша деца постоје и живе, да живе са сврхом и смислом, у звезданој будућности (А БУДУЋНОСТ ЋЕ, УИСТИНИ, БИТИ ЗВЕЗДАНА!), онда им не сабирајте и не гомилајте ништа метеријално, већ се посветите њима, њиховој души и духу, њиховом душевном и духовном развоју кроз стваралаштво – усмеравајте их, дакле, ка Извору Живота, ка Извору Светлости – јер ће једино то, у времену долазећем, бивати битно и сушто!

Тада неће бити ни важно ни битно КОЛИКА је Србија, већ КАКВА је Србија и, КАКВО је Србство што у њој обитава и ствара. 

У Дану Сварога ништа више неће бити по старом!

Појединци, народи и родови који ово не осећају и не схватају, биће избрисани и поништени Духом Времена – Духом и Даном Сварога!

 

Ослободи се страха од смрти,

па ћеш се ослободити свих брига,

стрепњи, зебњи и страхова.

Ослободи се страха од смрти,

да би могао изнова да се родиш,

 од богова и предака

 из Виших светова.

Ослободи се страха од смрти,

 па ћеш видети

да смрти и нема!

(Творац слике: Александар Синјакин)

 

 

О, драгано моја,

о, радости и љубави моја!

смилуј се на ме,

и дозволи ми,

да будем једини путник

кроз твоје срце,

и да,

путујући звезданим пространствима

твојега срца,

никада

не изиђем из њега.

 

ПЕСНИКОВА РАЗЈАСНИЦА

Ова песма је рођена пре четрдесет и четири лета, у једном банатском селу, у пролеће кад цветаше багрем бео, и, тек недавно је пронађох, међу хрпом папира и свезака, у једном картонском коферу, на прашњавом тавану.

– Градинар 16 –

Руке нам се обавијају, очи нам се упијају,

тако почиње повест наших срдаца.

.

Ноћ је у марту, месечина светли;

Ветар носи слатки мирис жене;

Моја свирала лежи на земљи занемарена,

а твој је цветни венац недовршен.

.

Љубав ова између тебе и мене

једноставна је као песма.

.

Твој превес боје шафрана опија ми очи.

Венац јасминов, који си исплела за ме,

опија ми срце дрхатом као хвала.

.

То је игра давања и одрицања,

откривања и поновног скривања;

Нешто осмеха и сасвим мало стидљивости

и понека тек, слатка, бесмислена кавга.

.

Љубав ова између тебе и мене

једноставна је као песма.

.

Никакве тајне изван садашњице;

Никакве борбе око немогућег;

Никакве сенке иза љупкости;

Никакво пипање у дубинама таме.

.

Љубав ова између тебе и мене

једноставна је као песма.

 

-слика Диме Дмитрова-

Садим Га,

Он расте.

Волим га,

и

заливам.

Он се зове

Дрво.

Ми се загрлимо

и

радујемо.

Ленка Симовић има седам година и ученица је првог разреда

Основне школе „Дринка Павловић“ у Београду.

Слике уз Ленкине стихове: Дима Дмитриев.

Ружице цветају,

љубичице блистају,

висибабе зову пролеће.

Кад ми дође Сунце

онда се радујем.

Ленка Симовић има седам година и ученица је првог разреда

Основне школе „Дринка Павловић“ у Београду.

Слике уз Ленкине стихове: Дима Дмитриев.

Од Владислава до Николе

Данашња Румунија се тренутно налази у жижи европске јавности због наводних слободарских протеста широм земље, демонстрација против легитимно изабране владе ради неспремности исте да се строжије обрачуна са раширеном корупцијом. За разлику од 1989. године, када су масовни протести довели до киднаповања и ликвидације председника Николае Чаушеског и супруге, садашње демонстрације предводи и подстиче сам председник државе – Јоханис Клаус, иначе етнички Немац.
Србија, као историјски пријатељ и сусед, као и некадашњи савезник Румуна и њихове државе, је животно заинтересована за геополитичку стабилност ове огромне територије са којом има заједничку речну и копнену границу. Такође, ове две балканске државе уједињује и заједнички интерес у мирољубивом решавању свих отворених питања мањина: статуса аутохтоних Влаха и Цинцара у Србији, етничких Румуна у Војводини, као и сербске мањине у самој Румунији. Како бисмо лакше појмили димензије ових проблема, нужно се морамо вратити у даљу и ближу прошлост јер ће нам само такав приступ омогућити непристрасно сагледавање и историјски праведан суд о горе наведеној етничкој заврзлами. Зато, пођимо прво од чувене 1948. године , на стогодишњицу такозваних националних револуција деветнаестог века. Који су били стварни разлози југословенске „издаје“ у односу на тадашњи руски блок, и каква је била геополитичка ситуација по окончању Другог светског рата?

Цео текст: https://facebookreporter.org/2018/02/19/srbi-vlasi-i-rumunija-od-vladislava-do-nikole/

 

Коментар тексту – Владан Пантелић-

Историја (Хистерија) лажљивица и Повесница Истинозборка…

Ко се држи школских знања из историје, о њој не зна скоро ништа. То “знање“ заузима много меморије у нашим главама, а све што није истинито, шкодљиво је, вирусно је!
Званични историчари служе за заташкавање истине. Раде то врло успешно много година. Реч – успешно, по питању тз. историјске науке у Србији – треба превести као – отровно, замајавајуће, лажно, омамљујуће, итд. А лажи историје направиле су огромну штету…

 

 

 

За благослов је час у ком
анђео спусти своју руку у бездан,
макар начас тамо где
тама таму коти, слепило себи подано.

.

Напокон,
из бунила прене те нешто: свет.
Свет који прогледа у те,
зебња нечија што придржава те
док поново учиш да ходаш.
Оданост, род рођени, укорак с тобом
овде у оностраном граду.

.

Боже, каква плавет,
пролеће поранило,
лепота наклоњена мртвима данас.
Мирис воска је лак.
Палимо свеће у прозрачност
и, као да у време упловљавамо,
у овој тачки смо случајно,
гробови другде. Јест другде.
Дан је леп, мислим,
добра је туга окренута неком.
Веје златно паперје у понор, у простор
распет међу распрслим пределима, веје
онамо где склиски путеви воде одавде,
једнако одавде.

.

Помишљам још:
Ко је то смислио
да стиху забрани жалост, имена, умрле,
сузе да су непримерене,
а метафизика да јесте и остало.

Из збирке ЗВОНО (АРТ, Ужице, 1999)