Category: All

Коментар Милана Живковића на запис о Оливери Аџић: СВЕТЛОСТ НАШЕГ РОДА


Лоло Наша,

Срећно ти било у Паризу…

кажу неки

да је он град светлости….

мој ти је предлог

да ипак

ти понесеш исконску светлост

ових простора

кроз слике и записе

нашег рода…..

јербо то нису исте светлости

 

Драган Симовић: О ВИСОКОЈ КОСМИЧКОЈ И БОЖАНСКОЈ СВЕСТИ


Само висока, космичка и божанска, свест може да нас узнесе на више ступњеве Творчевог присуства, те да нас заштити и спасе од свих паразитских насртаја и напада.

Заиста, нема другог оружја и оруђа које би могло од паразитске пошасти да нас сачува!

Стога је битно, да се клонимо сваке лоше мисли и речи, сваког лошег осећања и дела, свега оног што нас вуче надоле, у таму и ништавило, што нас понижава и поништава као светлосна бића.

Сви центри моћи бивају моћни тако што се хране нашом негативном енергијом, нашим негативним мислима и осећањима.

Да није наших негативних мисли и негативних осећања, ни центара моћи не би било.

Тада не би било Ватикана, Брисела, Беча, Берлина и Вашингтона, а не би ни паразита – владара из сенке – било!

Љубите свој Род на Мидгарду, љубите и свој Род у Васељени, али никога и ништа не мрзите, јер сваком мржњом само јачате оне паразите који желе и вас и ваш Род да затру.

Ако љубите себе и свој Род, и ако, при том, никога и ништа не мрзите, ви сте се онда већ узнели на више ступњеве Творчева присуства. 

Ирена М.:УТОЧИШТЕ…


Није пут
Дугачак
Да га преко ноћи
Савлада
Онај ко прогледао
Је јуче
Да га минули векови
Погазе
Оловним чизмама
Није
Успори
Не жури
Препрека
Није осуда
Казна
Препрека
То је учење
Давних знања
Ко
Зна
Ко
Уме
Тај и сања

Нису ни људи
Човек
Ни човек
Имун на људе
Схватиш једном
Кад устанеш
И сви крену
Себе да буде

IMG_20180122_204624_984

Драган Симовић: ВЕЧНО ПРИСУСТВО СТВАРАЊА


Сада ћу вам открити једну тајну.

Годинама сам ту тајну истраживао у летописима (хроникама) Акаше.

У овом времену, у Србству је отелотворено (инкарнирано) доста древних  а посвећених душа, како Белих Срба и Белих Србкиња, тако и наших Белих Божанстава – Богова и Богиња, чији је превасходни задатак, примљен од Бога Свебоха Суштаства, да свеколики Наш Род припреме и уздигну на више ступњеве Присуства и Стварања за улазак у Ново доба, односно, у Златно Сварогово доба.

Неке од тих душа присутне су и на Србском журналу.

Осећам, знам и видим све оне древне а посвећене душе, све оне Беле Србе и Беле Србкиње чији је задатак уздизање и посвећење Белога Србства, као и свеколикога Србства, свеколиког Звезданог Рода.

Не откривам њихова имена, јер морам да их чувам у тајности, како би те душе могле, без ометања, ваљано да обаве свој задатак задат им од Сварога Свебоха и Сварога Триглава.

Све те древне душе оваплоћење у овом времену (а кад кажем у овом времену, онда је то време од четрдесетих година прошлога века па до дана-дањег), еонима се нису инкарнирале –  не само на Мидгарду, већ ни на једној земљи уопште.

Те душе су обитавале у оностраним звезданим пространствима, где су се школовале и образовале, припремајући се тако за Ово Доба Великих Преокрета.

Неко би, ко није упућен у Тајне Васељене, и ко нема видовита знања, могао рећи, да су те древне душе, о којима говорим, еонима – а то су десетине тисућлећа – боравиле у Великом Космичком Сну, и, заиста, не би погрешио.

Велики Космички Сан и јесте Велика Космичка Школа за древне а посвећене душе, за Велике Душе, за Махатме, како би свети ришији рекли.

Дакле, у Овоме Времену, међу нама су Махатме (МахАтме), Велике Душе.

Те Велике Душе, МахАтме, имају србска имена и презимена.

Зашто се зову Велике Душе?

Зато што су своју малу, човечанску и људску душу узнеле на највише ступњеве Стварања и Присуства и сјединиле је са Великом Душом Стварања, са Великом Душом Извора Живота.

Велике Душе јесу Душе Творчеве Свести и, Оне ће, дејствујући за Бело Србство, истовремено дејствовати и за Свеколики Звездани Род, за Васколику Васељену.

По обављеном задатку, узнеће се у само Творчево Језгро Стварања и, никада се више неће појављивати ни у једном од материјалних светова.

Оне ће бити Вечно Присуство Стварања!

Драган Симовић: ОЛИВЕРА ЛОЛА АЏИЋ – СРБСКА ПЕСНИЧКА ВИЛА


Оливера Лола Аџић.

Расна, самосвесна и самобитна Бела Србкиња.

Чиста Раса!

Чиста Раса Звезданог Рода.

Човечица-Богиња!

Оваплоћење Праисконе Беле Србкиње, оваплоћење Богиње Србе Србоне – заштитнице Белога Србства и Звезданог Рода.

Неизмерна је Оливерина љубав према Роду, према Беломе Србству.

Не зна се, да ли је даровитија сликарка или песникиња!

Она је србска песничка вила!

Србска песничка вила: по души, по свести и самосвести, по духу и суштаству, по доброти и лепоти.

Радујем се, срцем и душом се радујем, што постоји једна таква Бела Србкиња која се зове Оливера Лола Аџић!

ПЕСНИКОВА НАПОМЕНА

Оливера је, ових дана, била гост РТС, у емисији Србија на вези, а прилог о њој почиње од 9:30 минута.

Леонид Феденко: други део – ПОЈАМ ПРАВОСЛАВЉА


1384031071_rus-portal.rf

 

„…Појам „ПРАВОСЛАВЉЕ“ НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА ХРИШЋАНСКОМ ЦРКВОМ НЕМА!

У целом свету руску хришћанску цркву називају РУСКА ОРТОДОКСНА ЦРКВА (Сербиан Ортходокс ..)!

И, што је најинтересантније — нико против тога не приговара, па чак и сами „свети“ очеви у разговорима на другим језицима, тако и преводе име руске хришћанске цркве!

Али не само то!

Ни у СТАРОМ ЗАВЕТУ ни у НОВОМ ЗАВЕТУ нема појма „ПРАВОСЛАВЉЕ“!

Али,  зато овај концепт постоји у РУСКОЈ ВЕДСКОЈ ТРАДИЦИЈИ! Само у руској ведској традиције постоје такви појмови као што су — ЈАВ, НАВ, ПРАВ и СЛАВ:

„ЈАВ— то је физички чврст свет;  НАВ је свет мртвих;   ПРАВ— свет Светлих Богова –  универзални закон, који је поставио Даждбог, оличење истине и мудрости.

Свако земаљско створење, живи у ЈАВУ, извршава вољу ПРАВА, и самим тим постаје честица тога.

Смисао боравка сваког човека на земљи — да буде истргнут из ништавила по вољи божанственог ПРАВА,  да се врати  у њега, покушавајући да се у животу попне уз степенице савршенства и праведности“.

Дакле,  у словенској митологији,  у словенској ведској традицији,  коју из неког разлога називају „паганском“,  дефинисан је појам ПРАВ.

Да бисмо дали потпуну идеју о концепту  „православља“,  обратимо се слованско-аријским Ведама: „… ми Смо  — ПРАВОСЛАВНИ,  јер ми ПРАВ и СЛАВ прослављамо.

Знамо ми заиста да је ПРАВ  —  Свет Светлих Богова наших,  а  СЛАВ — Светли Свет,  где живе Велики и  Многомудри Преци наши.

 Ми смо Славјани,  јер славимо од нашег чистог срца све Светле Древне Богове и Светомудре Претке наше…“

Дакле, појам „ПРАВОСЛАВЉЕ“ је постојао и постоји САМО  У  РУСКОЈ  ВЕДСКОЈ  ТРАДИЦИЈИ  и никакав однос према хришћанству нема.  

А настала је та ведска традиција много хиљада година пре појаве хришћанства!“

Симболи Руске ведске традиције, од којих се неки елементи могу видети у другим народима, носе концепте о универзуму, о космосу! Симболи немају религиозне значење,  како кажу фалсификатори који су  „приватизовали“ многе симболе.  Ови симболи садрже представе о нехомогеном универзуму, односу између  МИКРО – КОСМОСА,  МАКРОКОСМОСА  и ЧОВЕКА  РАЗУМНОГ –  то су представе ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ  ВИСОКОГ  НИВОА РАЗВОЈА .

Тролист је симбол, слика о међусобно повезаним световима ЈАВ, НАВ И ПРАВ.

Симбол РУСКЕ ВЕДСКЕ ТРАДИЦИЈЕ, који има исто значење као тролист је „хексаграм“.

 Овај симбол, као и многи други,  „приватизовали“ су фалсификатори и назвлаи га „Давидовом звездом“.

 

Овај симбол се састоји од два једнакостранична троугла, један са врхом према горе, који симболизује светова  ЈАВ и НАВ,  а други са врхом према доле, симболизујући свет  ПРАВ.

 

„Истраживачи су открили овај знак у Индији, где је коришћен, по свему судећи, још много пре него што се појавио на Блиском Истоку и у Европи.

У почетку хексаграм није био посебан јеврејски симбол и није имао ни најмање везе са јудаизмом. На Средњем и Блиском Истоку, он је био симбол култа богиње Астарте.“

 

То је симбол култа БОГИЊЕ ТАРЕ  (Астарте)  –  симбол РУСКЕ ВЕДСКЕ ТРАДИЦИЈЕ. Дозволите ми да вас подсетим да су АС – БОГ,  ТАРКХ  и ТАРА,  брат и сестра,  покровитељи земље РУСКЕ.  Од њихових имена иде и последње име РУСКЕ  државе  ВЕЛИКА  ТАРХТАР(А)ИЈА  (ГРАНД ТАРТАРИ), која постојала до 1775.године.

Извор: Леонид Феденко. ПЛАНЕТА ЛЖИ или как фальсифицируют прошлое нашей Родины

 

 Мој гроб – Иван Горан Ковачић


ILQAUZw

У планини мркој нек ми буде хум
Над њим урлик вука, црних грана шум

Љети вјечан вихор, зими висок снијег
Муку моје раке недоступан бијег

Високо нек стоји, к’о облак и трон
Да не допре до њег ниског торња звон

Да не допре до њег покајнички глас
Страх обраћеника, молитве за спас

Нека шикне травом, уз трновит грм
Беспут да је до њег, непробојан, стрм

Нитко да не дође, до пријатељ драг
И када се врати, нек поравна траг

Драган Симовић: ЛИРСКИ ЗАПИСИ СА ПРАИСКОНОГ ИСТЕРА


 – Види, Драгане! – обрати ми се, у једном трену, Владан Пантелић док смо шетали обалом Истера – посве сам се ослободио не само хришћанске религије, већ свих иних религија, свих духовних праваца и учења, те свих земаљских и људских идеологија и, сада се осећам лагано, етерично и флуидно, као чисто светлосно и божанско биће, растерећеног ума, духа и свести, а душе прозрачне, несагледне, свеобухватне и безкрајне као Васељена.

Дан је предиван: сунчан, флуидан и топао.

Буди се праискона природа свуда око нас.

Дах раног пролећа већ се и у ваздуху осећа.

Наједрале и напупеле смеђо-жуте иве над бистрим млакама.

Птице се љубавним певом дозивају из трске и шипражја.

Истер се плави пред нама, а над плавим, мрешкавим и љескавим Истером, међу ниским пурпурним облацима, гле! прелећу бели лабудови.

Кад год се сретно, Владан и ја се, попут самураја, поклонимо један другом и, кажемо: покажи ми шта си, у међувремену, од нашег последњег сусрета до данас, сазнао и научио.

Пријатељи су управо и срећу због тога, да би духовно, а и свакојако другачије, бодрили и соколили један другог, да би уздизали и узносили један другог, да би један од другог учили, те да би један другог подстицали на стваралаштво, на уметничко и песничко стварање.

Пријатељи се не срећу да би ћаскали, наклапали, прежвакавали, празнословили и „убијали“ време, но да би један другог – у духу, свести и свесности – обогаћивали и оплемењивали, да би се огледали један у другом, да би се, свако понаособ, сагледао и препознао у оном другом.

И гле! наше најверније огледало јесу управо наши искрени и одани пријатељи.

(На Истеру, 26. коложега/јануара, 7527/2018.)

Само: Медитације, Дар Дајбога – 2


OLYMPUS DIGITAL CAMERA

У првом дели сам писао о медитацијама, шта су заиста, и која је спона основне медитације празнине и одласка у транс, тј. свесног мењања можданих таласа.Ово је основа на коју се калеме следећа три корака, ради достизања пуног ефекта у свакој медитацији. Ови кораци су свесни рад појединца на себи, зарад самоунапређења било ког животног аспекта (физичког, менталног, духовног)
Први корак је дисање-
Технике дисања су некима можда познате у одређеној мери. Технике дисања су разне, заиста их има много. Од основног усмереног дисања чисто дијафрагмом или међуребарним дисањем, до компликованијих техника које захтевају концентрацију, смиреност и већу вежбу. Такаве су тумо, јогијевске технике дисања, дисање ватреног даха итд. Сврха правилног дисања је:
Физичка – где се ојачавају одређене групе мишића и даје снага телу.Затим, боље спровођење кисеоника у све делове тела, преко нервних импулса до мишића и слично. Уз одређене технике дисања, појединац је у стању да (уз контролу мисли) далеко помери границе својих физичких могућности.
Духовна – боље се ослобађају енергетски токови кроз чакре (што су енергетски продужеци самих физичких кључних жлезда у телу) и друге енергетске чворове. Кисеоником се са физичког, енергија преноси на метафизички-духовни.
Ментална- јер припрема ум за медитацију (отвара пут за одлазак у ,,транс,, у ниже мождане таласе)
Суштина одласка у ,,транс,, је ослободити ум од било каквог спољашњег утицаја и припремити се за специфичан жељени духовни рад, али и неки физчки рад, попут: ћи гонга, хата јоге, или било каквог другог вежбања. Све то пружа могућности за изваредан склоп физичко-менталних техника. Популаран случај је „Ice man“, техника (коју свако може научити овим путем) ка достизању изузетне отпорности на екстремне температуре (ниске и високе). Празнина је стање бескрајних могућности.
Други корак је мисао-
-оно што би називали афирмацијама. Ово је најучинковитији и најмоћнији принцип приликом било ког духовног рада. Сви знамо колико мисли утичу на наш свет, на нас, на наше ближње. Оно што називамо глобалном свешћу је такође тајни кључ врата која воде у бољи или лошији свет. И увек су у историји водиле, а и данас је стање у свету, изричито настало из мисли. Мисао је основа менталног и духовног, а тек онда оно бива преточено у материјални свет. Речи носе мисао најбоље, јер уз глас (вибрацију) оне добијају још додатно на снази.
Трећи корак је, дакле, вибрација-
Вибрације (речи) се могу развити на високим космичким фреквенцијама и могу да утичу не само на наш живот, већ и на свет уопште. Заиста, можемо га обликовати како желимо. Под манипулацијом мислима и духом (уз осећај-визуелизацију) енергетских токова, уз изговор речи (одређеном вибрацијом), најснажије се постиже духовни рад. Трансформација духа и стварности.
„У почетку беше реч. Она беше са Богом. Она јесте Бог. “ Реченица у Библији вуче своје корене из прадавних времена, и говори о Тоту, богу мудрости и писара, који сам себе створи из речи. Такође: Птах ствара свет, мислима свога срца и даје живот кроз магију сопствене речи (гласа).
Ови митови вероватно говоре о снази речи, мисли, о могућности човековој да себе преточи у нешто боље, јаче, и да чак наравно, мења свет набоље, што и јесте суштина истинског духовног рада, ма какв да је он.

Треба имати на уму, да све у стварности вибрира и има неку своју фреквенцију.
Као што смо видели и наш ум је такав (различити таласи на различитим фреквенцијама), тако и сваки орган, и само људско тело функционише на одређеним фреквенцијама.
Све што постоји заправо, па и космос вибрира на одређеној фреквенцији.
Све се састоји од вибрирајућих молекула који су подешени на одређену фреквенцију. Укратко, Фреквенција = постојање!
Самим тим разликујемо различите нивое постојања, физичке (најслабије фреквенције), менталне (више фреквенције), астралне (још јаче) и многе друге.
Чакре су на пример, веома осетљиве на вибрације, а специфично бајање (изговарање речи са одређеним тоном-вибрацијом) много јаче стимулише њихов рад од просте визуелизације и дисања (које се такође ради паралелно са бајањем ради постизања што бољег ефекта). Тонови су нижи на доњим чакрама, и постепено се пењу како се иде ка крунској чакри.
Уопште, зависно од тона одређених вибрација се даје на снази одређеним мислима: деструктивним, или конструктивним.
Наш ум шаље снажне електонске импулсе, вибрирајуће молекуларне таласе у мисаону форму, која је послата са одређеним циљем у стварност, како би се манифестовала.
Звук-вибрација значајно појачава мисли.
Можда звучи мало компликовано у почетку, али заиста није. Сам појединац може ово испробати.
Изговором са одређеним тоном неких позитивних речи попут: љубав, срећа, мир, здрав.. .или негативних, попут: бес, туга, бол, може се осетити директна промена стварности, мала (овим начином), но ипак промена. Појединац ће осетити промену расположења и унутрашњег осећаја приликом изговора било које од ових речи.
У томе је снага речи, мисли, бајања! Директни утицај на стварност.

Само: Медитације, Дар Дајбога -1


26993411_949533015203320_9104149426717659614_n

 

 

Већина људи сматра медитацијом само умно мировање, где је појединац у миру са собом, и где заправо нема мисли. Медитације нису само технике за проналажење тог унутрашњег мира и контроле сопствених мисли. Оне су древна знања, и основе духовног рада. Медитација на коју већина људи помисли је само такозвана медитација празнине. Такође се назива и основна медитација. Основном медитацијом, или медитацијом празнине се појачава концентрација, и фокус на одређену мисао, дакле мисли се не расипају. Приликом додира са том празнином, у медитацији се достиже стање такозваног транса и смиреност духа. Медитација има јако много и оне све започињу празнином. За сваку сврху (као на пример, побољшање здравља) појединац може користити различиту медитацију, или је чак и сам осмислити. Потребно је научити основну медитацију, а затим поред мисли, у духовни рад уврстити и друге аспекте. Руковање енергијама, реч (вибрацију), број и слично. Пре него што појединац крене у изучавање ових духовних знања, треба знати шта је заправо медитација. Одакле вуче корене, и како функционише.
Медитација је назив који је западни свет преузео – у ведама се ова знања зову другачије. На санскриту, dhyai.Какво је истинско значење ове речи, и да ли је то „посредовање“, или нешто друго! Како се заправо изговара, је све тема за полемисање. Разлог је то, што је санскрит, древан аријевски језик стар хиљадама година, и јако дуго није ни записиван. Толико дуго, да се данас не зна тачно како је он изгледао, али знамо да је најприближнији нашем, српском језику. Дакле, били су врло блиски у некој давној прошлости. Изговор саме те речи, би стога био, дај (меко д, дуго а). Шта се даје, дарује овде? Знање, истинско духовно знање.
Према митовима, ово знање медитација, али и целокупних ведских знања је људима подарио бог Шива. Он има, као и сви давни богови, много форми и функција, које су се мењале кроз време. Такав је случај и наших богова. Дајбог и Велес (као подземног света и чувари умрлих), Световид и Дајбог (Сунце, Светлост), Световид и Триглав….сви они у одређеном периоду имају сличне карактеристике, иако нису иста божанства.
Шива је уништитељ, дакле могао би бити и Перун. Но, то није уништење (опет и овај концепт се мењао временом) какво се очекује. То је уништење незнања, двоумљења, илузије. Шива је настао спајањем Агњија и Рудре(пламена духа и Сунца које руди), дакле делује да је Шива Дајбог, јер је и Дајбог излазеће сунце. Он се назива и велики бог, врховни међу боговима, бог који сија, који је Сунце. Све иде у прилог да је Шива заправо Дајбог,његово прво име, име које се очувало до данашњих дана. Дајбог је био врховни бог међу Словенима, бар до касног средњег века, непосредно пре прихватања хришћанства. Тада већ, ту функцију код неких народа преузимају и Перун, и Световид. Световид је код неких Срба такође преузео одређене функције Дајбога и постао врховно божанство, или се бар сумња. Но, код велике већине са сигурношћу знамо да је до самога краја, док није сатанизован од цркве, врховни бог Срба био управо Дајбог – Праотац Срба заправо. Оно Једно, или онај од којег је СВЕ потекло, је нешто друго. Дајбогов највећи дар је управо дар духовног ведског знања, па и медитација.
Један од кључних корака у медитација је транс, одлазак у дубину ума, што је мењање можданих таласа заправо. Негде сам начуо скроз сулуде идеје, углавном неких верских фанатика о трансу. Како то доводи мозак у стање слично узимању разних опијата, да фактички сами свој ум трујете овим техникама. Зато треба разјаснити транс, ум и његове мождане таласе.
Мождани таласи
Ћелије нашег мозга користе електрицитет да би међусобно комуницирале. Посматрајући скуп електрицитета свих ћелија, уочава се шаблон по коме цео мозак емитује цикличне импулсе, биоелектричне таласе, мождане таласе. Мождани таласи се могу измерити уређајем који се зове ЕЕГ (електроенцефалограф). У зависности од фреквенције на којој пулсирају таласи, издвојено је пет категорија таласа од којих свака са собом носи специфичне карактеристике. То су: алфа, бета, гама, тета и делта.
-Гама су таласи на јако високим фреквенцијама и постижу се када смо изузетно фокусирани, дакле озбиљан интелектуални рад.
-Бета таласи се налазе на фреквенцијама између 14 и 60hz. То је стање будног ума. Већина умова одраслих у добром делу дана се налази управо на овим можданим фреквенцијама. Оне нису тако лако подложне хипнозама, афирмацијама, ни медитацијама. Бета се бави логиком, разумом, размишњањем, и делањем.
-Алфа таласи се налазе на нижим фреквенцијама, 7-13hz. Ово је стање када се губи осећај са физичким телом. Звукови постају удаљени, безначајнији, као када се зарања у воду. Ово је медитативни ниво свести – транс, као и стање пред улазак у сан.
У овом стању лакше је радити са умом, остварити веће и позитивније ефекте, издавајући наредбе, или такозване афирмације. Дакле методама уласка у транс се припремате за емитовање пожељних мисли у етер. Нико не може појединцу “испирати мозак”, то је једноставн процес којим можете себе довести у стање, у којем је најпогодније извршавати афирмације (афирмације, или мантре су позитивне мисли зарад самопрограмирања сопствене свести, али и глобалне) и други духовни рад, ради усавршавања свога ума и духа. Све се то затим рефлектује и на физички ниво, на материјални свет. У алфа стање, дакле транс, се улази медитацијом празнине. Што дубље улазимо у алфа стање, ближе смо тета стању, дубокој медитацији.
-Тета се налазе на још нижим фреквенцијама од алфа стања, наиме негде између 4 и 7 hz. Емоционална искуства и део подсвести су управо у тети. Дубоке медитације као што су регресије на прошле животе, и астрално путовање су изводљиви у тети. Наравно, постоје методе како доспети у стање тета свести, мада базира се слично као и свесно спуштање у алфа стање. Потребно је додуше знатно више стрпљења и искуства.
-Делта су најниже фреквенције, стање потпуне несвести. Наиме, дубоки сан, сањарење, кома. Фреквенције су од испод 1 до 4hz.
То су основе медитација. Њихово значење и веза са нашим родом, карактеристике, и научно објашњење. Све се то савршено уклапа у оно што је истинска духовност.

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни