Владан Пантелић
Тијање је омалено село удаљено око 8 км од Гуче и Лучана и око 18 км од Чачка. Некада је Тијање било среско место, центар дешавања, а сада га стиже судбина србских села – млади, трбухом за крухом, се селе у градове, стари одлазе на страну лица, многа домаћинства се затварају. Недостак државног плана за опстанак села, за традицију, за развој уопште, учинио је своје.
Има много теорија како је настало име Тијање. Неки кажу да му име потиче из доба Римљана, неки опет тврде да су му кумовали Турци. Има и других теорија. Но, имена увек долазе из духовног. Тијање има облик развученог удубљеног сочива, одликује га блага клима, јер ветрови прелетају преко њега и одлазе даље својим тајновитим путевима. У Тијању је тихо – тииијааање, а тишину развлачи пев птица певалица, посебно у пролеће када је љубав најактивнија.
Снага и суштина Тијања је Тијанија, препуна песме и мудрости.
Камен Тијаније је б е л и к р е м е н
Птица Тијаније је ч е ж њ и ц а – љ у б а в т р а ж њ и ц а
Звук Тијаније је ш а п а т и ш а п а т
Свет Тијаније је С в е т В и т е з а П р а и с к о н о г Р е д а
Унутарње стање Тијаније – Р а д о с т о д Р а д о с т и
Жив-вир Тијаније је М а н и т и в и р
Дрвеће Тијаније су Х р а с т У ч е њ а к и Б р е с т У с т р п т а л к о
Биљка Тијаније – х а ј д у ч и ц а
Култно место Тијаније – П о љ е о д к а ћ у н а
Река Тијаније – Т и ј а н а
Планина Тијаније – О р л о в а
Пиће Тијаније – С у р и ц а и т и ј а њ и ц а р а н е в и д а р и ц а
Девица Тијаније – А р и ј а н а с в е з н а ј н а
Тииијааање…
Тијање је Богомданo тихујуће место, Богомдана лепота! Тијање је, уствари, природна дејствена (енергетска) лепота над лепотама и сила над силама! Мени, који сам ту рођен, никада то није било спорно јер сам тијањска природна дејства јасно видео и јасно осећао од најранијег детињства. У мојој породици урођена повишена перцепција била је нормална појава. Моја баба по оцу била је познати народни исцелитељ. У нашу кућу свакодневно су долазили људи и жене и тражили помоћ. Баба је лечила уганућа, преломе, порађала жене, правила мелеме, саљевала олово, гасила угљевље. У то време лекари су били далеко, у већим местима, и овај вид лечења је давао добре резултате. Још има живих сведока којима је излечена рука, нога, леђа, жутица, а има и деце, сада одраслих па и старијих људи, којима је моја баба помогла да дођу на овај свет. Баба је могла да види ауре око људи и ауре неких места у Тијању за које је говорила да су здрава и да дају снагу људима ако би се ту одмарали.
И ја сам наследио повишени осећај за људе и људска испољавања, природу, природна зрачења и друге појаве. Када сам био мали дечко, пре него што сам пошао у школу, сећам се, стално сам запиткивао родитеље и рођаке одакле долази светлоплава блистава, скоро невидљива, светлост која се разливала у нашој ливади коју зовемо Чаир и која је лебдела по целом тијањском пољу. Мајка је говорила да је то цвеће – каћуни. Ја сам наравно видео расветале каћуне с пролећа или у јесен, нарочито када је њихова година, али моје питање се односило, сада то јасно знам, на дејствена зрачења места која други нису видели. Када се нешто не види људи сматрају да и не постоји. До појаве микроскопа није се знало, није се видело, да постоје многа ситна бића која су невидљива голом оку, али видљива на појачању. Тако је и са зрачењима – не постоје за оне који их не виде или не осећају, али постоје за осетљиве инструменте којима се може мерити, или за осељиве људе који могу да виде и осете.
Нажалост, у овом свету многе важне одлуке доносе духовни слепци који су чврсто усидрени у материју, додатно ослепљени личним интересима. А лични интереси желе у Тијању, јединственом дејственом месту, природној ваздушној бањи, обилатој по благотворном зрачењу које спречава или исцељује многе болести и доноси мир и окрепљење старим, слабим и депресивним особама, изруче прљаву технологију која ће да уништи ово место и ближу и ширу околину. Лични интереси су силни, безобзирни, лажљиви, слаткоречиви, обећавајући, умеју да заплаше, потплате, преваре. За њих и њихове налогодавце из сенке ништа није свето, важан је долар, динар или фунта.
Која би земља, која држи до себе, до својих грађана, дала природно здравилиште за термоелектрану која гуши и убија, која? Можда Енглези, Немци, Амери, Французи, Холанђани? Нико то неби урадио! Прљаву индустрију селе са својих простора што даље, што даље. Који би председник општине коме су важни бирачи, становници, деца, дао бланко пристанак за прљавушу која негативно зрачи, гуши, разбољева, убија?
Како ја видим, како осећам и како знам Тијање?
Као што рекох, још као дете виђао сам дејствено (енергетско) поље које се ширило изнад тла и које је било различитог интезитета, зависно од локалитета. Тада нисам знао шта је то, а то нису знали ни моји родитељи или комшије. Штавише, они то поље нису очима ни видели! Због мојих виђења имао сам и неприлика, смејали су ми се или, у најбољем или најблажем просуђивању, говорили су да маштам. Понеко би ме пипао по челу да види имам ли температуру и да ли бунцам. Посебно драматично било је реаговањеје родбине и комшија када сам говорио да видим струју фине енергије која иде из правца планине Овчар преко моје куће према југу ка Грчкој. Други крак слабијег интезитета видео сам да долази са северозапада и иде мало јужно од Чачка. Те две струје се укрштају изнад моје куће, тачније изнад степеништа испред куће. На пројекцији места где се укрштају те струје волео сам да седим у младости или да медитирам дуго у ноћ. Нема потребе да даље описујем догађаје из детињства, нити да описујем виђења, поруке…
Данас, са толико радног искуства као инжењер – технолог у привреди, са специјализацијом за унутрашњу и спољну трговину и маркетинг добијеном током школовања на магистралним студијама на Економском факултету и са искуством у раду на информисању и маркетингу и радом на руководећим местима, затим као дипломирани хомеопата, учитељ многих духовних и исцељујућих вештина, а и као рођени тијањац, осећам се позваним и стручним да дам негативно мишљење о идеји да се у Тијању или ближој околини гради термоелектрана и да се жртвује овај јединствени природни и здравствени локалитет. Ово место треба да буде оно шо уисини јесте – здравилиште, место за туризам, место где би се одржавале радионице за децу без родитеља како је то једном са великим успехом урађено, затим место за старе и изнемогле за опоравак. Тијање треба да буде Дом за духовни, милосрдни и еколошки рад.
(Лето, 2013.)
СРБСКИ ЖУРНАЛ 