Милорад Максимовић: Љубав која је постала


Када ти дух мирно немирно скакуће

док мисли чине и расчине краљеве

многе…

запамти само један дах који стаде,

упамти само један трен и ока сјај.

.

Наде нема…

Никада је није ни било.

.

Већ само знања чистог као суза детета

о свему шта смера велика поворка

која граби ка извору живота…

Која целива цвет мудрости и држи дар

ведања.

.

Химну ми запева срце у јутро без снега.

Знало је да дух спава само на трен и

час.

Да душа јутром зари и јари као Јарило

Бели Брат.

 

Путујем.

.

Нестао ми траг са Мидгард земље…

Ери се враћам док слапови пурпура и

црвене  

сливају живот долини магова

заборављеној…

.

Хеј…имаш ли мало ватре да наквасим

жедне усне?

Или бар воде да упалим свете ватре

живота…

.

Лепота безкраја…

.

Изнедри осмехе када се нико не нада…

Ах…

.

Нема наде у боље сутра…

Јер то је зајам који никад вратити

нећеш.

Само знање, мудрост и истина.

Свепрожимајућа Творчева Љубав.

 

У дому сам свом.

Толике галаксије прелетех да бих у

кревет од кристала свој легао.  Душек

му од чистог светла… што се мрешка

као море плаветнила…

.

Сним а не спавам.

Сан о Животу без краја где постоји само

једна…једна…једна…

.

Љубав која је постала.

 

-прво објављивање песме-

Advertisements

Новица Стокић: Мучилиште


Мучитељи

Мазге мамузаше

Мучки

 .

Магарци мамлазима

Матер милосну

Мукаше

 .

Муле мамише мужјаке

Мазно мумлајући

.

Масло мајсторски

Макнуше мешетари

 .

Мук мину

Мегданом метежа

 .

Мржња милину

Маглом мемљивом мутише

 .

Мила моја

Мене миловаше

Велика Томић: Шумска мајка


Млеко и отров из попрсја

дели Шумска.

Час је видра, час хијена

час је жена, час Мајка…

Родна, плодна

обнажена, забрађена…

 .

За трен на млинском колу

кад је виде ко анђела голу

воденичар, брк засука.

Сад му мука,

крену шумом да је тражи.

 .

Међ` крошњама очас беше.

Ноге му се одузеше

од те плодне женске дојке

кикотом му тури бољке,

и оде.

 .

Скочи као веверица,

у њој јесу, многа лица.

Виђаше је сељани као травку, као пловку

веселу, невеселу, као болест мале деце

и колоне жена, како неплодност лече

травком са именом њеним.

То је жена није бајка

наша прамајка

у лепоти, у доброти

У срдости…

ШУМСКА МАЈКА.

.

-прво објављивање песме-

.

-цртеж- Велика Томић-

Вукица Морача: Краљ весељак


Било једном једно краљевство, брдовито, шумовито и пуно разних руда, па се тако и звало – Руднистан. Краљ Веселник, је био поносан и веома богат. Имао је три рудника злата, десетак рудника сребра и још много рудника разног драгог камења. Његове ризнице су биле препуне блага и није знао шта ће са њим.

Једног сунчаног и ведрог дана дође он на идеју да организује посела и весеља.  Своју децу, сво троје, је послао на учење код суседног краља, Умослава, брата своје жене, који је имао петоро деце. Тај краљ је унајмио највеће мудраце и учитеље, па  је сву децу обучавао. Пре подне су се изучавале књиге, а по подне ратничке вештине.

Тако су  краљ Веселник и краљица Безвољка остали сами, а он је много волео да се весели, нарочито да игра. И тако он одлучи да ће сваке ноћи у свом дворцу да организује песму и свирку и да позове сву младеж из државе. И тако и би.

Надалеко су се испредале приче о прославама и свиркама у Руднистану. Десетак година све је било весело и радосно. Младеж није ништа радила, само се проводила и увесељавала краља. Људи заменили ноћ за дан. Али авај, позва он свог ризничара да му изнесе свој наум: „Чувару мог блага, драги ризничару, кажи ми колико има блага у мојим ризницама. Решио сам да градим цркву од белог мермера са украсима од драгог камења, какву свет још није видео.“ Ризничар поче да муца и застајкује па тихим гласом рече: „Светли краљу, у твојим ризницама једва да има блага. Све се истрошило на весеља.“ Краљ љутито скочи са престола и громогласно рече: „Зашто ми то тек сад кажеш. Имам толике руднике, а блага нема.“ Опет ризничар замуцкујући проговори: „Светли краљу, рудника има, али рудара нема. Сва омладина је на весељима, игра и пева.“ На то ће краљ: „Ако нема рудара код нас доведите из суседних краљевстава.“ Ризничар му тихим, дрхтавим гласом рече: „Ми смо земља са највише рудника и рудара. Два краљевства источно, имају по два рудника и довољно рудара. А три краљевства на западу и немају руднике, већ гаје жито. Они и немају рудара.“ Краљ се замисли, онерасположи, отпусти ризничара и све дворјане и горко заплака онако сам. Помисли: „Е худе ли главе, великог белаја,  за десет година сам упропастио краљевство, којим су моји преци  мудро и успешно владали, а желео сам само да се проводим. Ипак сам ја краљ.“

Сутрадан позва великог мудраца Мудрослава и главног начелника за руднике Рудослава. Испричао је шта је чуо од ризничара и тражио савет. Мудрац му рече: „Светли краљу, знало се одмах да ћете покварити младеж. Ја нисам био ту, а остали нису смели да вам кажу. Сада би било најбоље да дате проглас да сви старији од 15 година дођу на трг, од сутра сваки дан, ради обуке, а да стари рудари почну да их уче. Наравно, да старине  добро наградите, јер после двадесет година тешког рада  у руднику, никоме се поново не силази доле, а камоли да учи неспретну и нерадну децу.“ Краљ се сложио и одмах издао нови закон о обавезној обуци све младежи, отворио бројне школе за рударе и за прављење накита и позвао најбоље златаре ради обуке.

Од тада је Руднистан и даље био најбогатије краљевство, а краљ је схватио да има нешто што је вредније и од злата, а то је знање. Највећи део блага је дао на отварање школа у сваком месту, а весеља је дозволио само о највећим празницима.

Ипак је човек на Земљу дошао да дела и ствара, а не само да ужива и Богу краде дане.

 

Драган Симовић: Ратник Коловен – Срб Стриборјак


Ако се држиш Сварожнице, ако си унук Сварогов и син Велесов, ако си посвећени изданак Стриборјана, Белих Срба у плаветно-зеленом прстену Звезде Разјаснице, онда ти никада не смеш издати једну светињу, која је већа од свих светиња на Земљи, никада не смеш издати Сваргино Бело Србство!

Издати Сваргино Бело Србство, значи издати Све!
Све што те чини оним што биваш и јеси.
Све што те чини словесним у свету бесловесних.
Све што те чини истинитим у свету привида и опсене.
Све што те чини живим у свету сенки и утвара.
Све што те чини богом у Богу живоме.

Сада ти предајем древни наук наших Великих Предака, оних Предака наших који бејаху били богови, и који у Светлости дивотној обитаваху, у плаветно-зеленом прстену Звезде Разјаснице, тамо где је Бели Пупак наше милосрдне Мајке Исполинке, и тамо где је Перунов Виј, и тамо где је Сварогов Сврдл.

Тај древни наук је, да ти јеси и биваш, да памтиш и да се присећаш, да учиш и да живиш, да живиш научено, да живиш Знања која су Одозго, што су се из Духа Вечног Стварања на Род наш, на Племе наше низвела, у Дану једном пре свих днева и пре Ноћи Прве Без Свитања.
Тај древни наук је, да немаш страха; да немаш страха јер знаш да си вечан; да твој живот нема ни почетка ни свршетка; да си одувек био; да вечно јеси; и да ћеш заувек бити, како овде тако и у свим иним световима.

Кад немаш страха, онда си ти оно што јеси; кад немаш страха онда се Дејство Духа Стварања у тебе низводи; и ти тада биваш једно са Једним; биваш дух са Духом; биваш сутворац са Творцем; биваш бог са Богом, и бог у Богу биваш!
Знање је Пут навише, Пут ка Сварги, Пут ка Пра Светлости, Пут ка Пра Животу.

Знање је Живи Бог У Теби Који Зна.
Љуби Живот и благослови га!
Љуби Творца и благослови га!
Љуби Мајку Исполинку и благослови је!
Љуби Род и Племе и благослови га!
Љуби Језик Предака својих и благослови га!
Љуби Духa Стварања и благослови га!
Духa Стварања љуби и благослови стварањем!
Стварањем потврђујеш да јеси и биваш!
Да јеси и биваш, Овде и Сада; да јеси и биваш у Трену Вечнога!

Када се сретнеш са противником, када се сретнеш са непријатељем,
ти никада не гледај у њега, већ гледај кроз њега!
Гледај кроз њега у дубину;
гледај кроз њега у даљину;
гледај кроз њега у висину;
гледај кроз њега у Претке своје;
гледај кроз њега у Сваруну;
гледај кроз њега и види себе;
и види себе у Светлости;
и види себе у Вечности;
и тада, гле, страха неће бити,
ни у теби ни око тебе!

-слика- Шишкин-

Милорад Максимовић: Гледати срцем живота у лице ужаса


Упозорење- читај пажљиво и не скачи на прву.

Читај својим духом и душом. Нека те истина ослободи

Гледати срцем живота у лице ужаса…

.

Не можеш да дишеш. Плућа те боле али не од дима

или нечег трећег. Груди те боле. Очи су ти отворене а

уста такође. Кроз главу роје се мисли али ти их не

видиш и не осећаш јер су без „главе“.

.

Хаотично скачу по твом уму и ти се кочиш ментално и

телесно. Духовно и… свакако. Гледаш у лице ужаса.

Оно се цери и уместо смеха, шиштање. Ти гледаш шта

оно ради али не верујеш свим чулима која то

примећују. Оно покретом руке дрмуса дете испред

тебе које држи левом руком док десном узима нож и

пресеца гркљан. Мало тело се копрца и ускоро

утихне…твоје очи то виде и у теби нестаје део

човечности.

.

 Ти си иза жице док си гледао ово. Дан после и тебе су

одвели. Ћутао си. Тупо. И тебе су заклали. Ћутао си.

Ниси се бунио.

.

 Твоја душа и дух су вриштали у болу виших светова

док је тело мртво пало у прах и блато. Пред Бога на

истину… Или бар тако кажу… А Бог те упита после

неког времена када си могао поново да говориш у

духу…

.

 „Зашто си ћутао?“

.

 Низ твоје лице од чисте енергије духа лију беле

светлосне сузе… И сада ћутиш…

.

 „…он је био мој пријатељ…“

.

 Одговор је твој био Богу…

.

 „Био…“ Узврати Бог…

.

 Тамни непријатељ човечанства није физичке

природе. Нема тело, већ узима било који облик. Он

није он нити она. То је тамна интелигенција, мрачни ум

који води рат против Човека од почетка. Не зове се

Сатана. Ни Луцифер, ни Ђаво, ни Шејтан, ни Кошчеј,

ни Ала, ни ТРТ, ни Архи Паразит…

.

 То су му све титуле добијене од поражених и од оних

који нису изгубили ту битку али су морали на неки

начин да означе шта је то са чим су се суочили.

.

 Лице ужаса је оно твог најближег. Оца. Мајке. Брата.

Сестре. Пријатеља. Народа. Расе. Човек не убија

пријатеље, комшије или родбину. Човек је човек а звер

је звер.

.

Мрачна сила није једно биће већ мноштво њих. Они се

боре против Човека од његовог стварања. Дуго је

нашем Роду Звезданом требало времена да схвати са

чим има посла.

 

У нашој блиској прошлости а нарочито 20-ом веку смо

доживели огромне нападе који су изузетно оштетили

нас као народ. Од 1913 до 1918 су ужасне злочине

чинили над нама по Мачви и Србији припадници

Аустријске војске, махом Хрвати и Босанци

муслимани. Силна клања по Јасеновцу и осталим

зломестима против нашег Рода кроз целу прошлост су

учињена од мрачне силе која је запосела тела људи.

.

 Како су могли тако мирно на клање стотине хиљада

њих а да се не побуне? Како?

.

 Зато што су у својим убицама и даље видели

комшије, браћу и род. А ко ће против својих… Нико

нормалан.

.

 Али овде нису у питању родбина и пријатељи и

комшије него звери у лицу родбине и пријатеља и

комшија.

.

 Мрачна сила преузевши људе-телесине и обличја

рода, пријатеља и комшија је извршила ужасне

злочине током прошлости овим најкрвавијим и

најподмуклијим оружјем против Човека. Обукавши

његов лик и наличје.

.

 Како смо ми Срби дозволили да нас толико кољу кроз

блиску и даљу прошлост? Зато што је непријатељ

носио обличје родбине и пријатеља и рода. Браћа.

Хрвати су нам род по крви. Босанци муслимани су

исто. Најближи. Они су ми. Они су Срби пре доласка

Ватиканског зла код њих и Исламског зла те Грчког зла

код нас. У ствари међу Србе тада је дошло зло са

више лица, поделило народ и после неколико векова

направило нације.

.

 Срби и даље видевши род у Хрватима и Босанцима

муслиманима су у невери гледали како их Усташе и

Ханџар дивизија и њихови савремени изданци воде на

клање. Страшна тактика непријатеља. Преузевши лик

блиских особа нанели су огромну штету.

.

 Истина ослобађа. Истину треба говорити и живети.

Нису сви Хрвати и сви Босанци муслимани Усташе и

Балије. Једноставно нису. Има јако пуно примера када

су човечни Хрвати и Муслимани помагали браћу Србе

и сакривали и чували их. Давали своје животе за њих

јер су у себи знали да су исти род.

.

 И никада у освети праведној Србин не сме подићи

мач освете над недужним људима. Никада! Да не би

се упрљао крвљу недужних и себе дао као жртву

Мрачној сили која само то и чека.

.

 У космичком смислу ово је тешка, прескупа лекција,

наук и поука да није бело све што сија. Да није свако

Србин Звездани иако тако изгледа. Да није свако

Човек иако тако изгледа.

.

 Да се неустрашиво бори за свој Род. Да се брани дете

и жена и отац и мајка и брат и сестра ако треба и

зубима. Свим расположивим – ма ко да стоји испред!

Да се не укочи пред лицем ужаса.

.

 Да се препозна мрак у лику ближњег и одлучно

делује. Да се не оклева. Да се не мрзи зло нити било

ко али да се буде спреман одсећи главу змији у

тренутку ако је то потреба.

.

 Сподобе које су чиниле злочине над Србима у

Јасеновцу или било где…нису људи.

.

Макс Лубурић није био човек ни Хрват. Анте Павелић

није био човек ни Хрват. Францетић такође. Нити било

која сподоба на Србској страни која је постала као они

и исто поступала. То није био Србин. Прави нормалан

Хрват који је Човек, зна ко је и шта је. Као и сваки

Босанац муслиман који је човек. Они знају из ког су

рода и како су им преци насилно покрштавани

Ватиканом или исламизовани преко Порте.

.

 Крв им не да пролити крв свог прастарог рода

Србскога, рода пре доласка Мрачне силе кроз Ватикан

и Ислам и Грчку религију.

.

 Гледати срцем у лице ужаса, остати сабран и

деловати одлучно је дело храбрих. Гледати у лице

ужаса и страха оличено у ближњима и не бити укочен.

Гледати у лице ужаса и видети ко се скрио у ближње

и одсећи главу звери.

 

Гледати у лице ужаса и схватити да то Род никад не

би урадио већ зло које је преузело човечји облик.

„Бити кадар стићи и утећи и на страшном месту

постојати“ То је Човек Србин Род.

.

 Бити кадар гледати страху и злу у лице. Смејати му

се у лице и узети мач истине, правде и моћи и одлучно

сасећи Звер.

.

 То је једини пут напред.

.

 Никада не заборавити шта је било, занавек. Никада

не мрзети друге. Јер нисмо ми они па да мрзимо.

Помоћи садашњим и будућим генерацијама да се

истина сазна.

.

 Хрвати као нација а род Србски морају да се суоче са

истином пред Богом. Морају проћи катарзу и

прочишћење као нација. Сјајни људи који никада нису

били део зла у Хрватској носе тешко бреме под тим

именом. Зашто да то раде и даље? Босанци

муслимани исто. Срби исто да се суоче са истином

пред животом и да престану да буду болећиви пред

животом.

.

 Гледати у лице ужаса… И не плашити се, бити свој.

Са осмехом и пламеном светим у очима погледати

испред и храбро живети, спреман стићи и утећи и на

страшном месту постојати.

.

 То је наш усуд и избор. Живети!   

 

Словенка Марић: Измирење


Измирити
све могућности и узалудности,
барем на опасном развођу,
на последњој ђавољој ветрометини
где горчине царују и алују.

.

Измирити
да сачуваш сличност своју
са свим божјим стварима.
Да можеш опет видети
кад падају раскрвављена стабла,
а острвљени секачи лудују.
Да можеш чути
кад јауче у срчаницама,
сузе капљу у корену.
Да можеш знати
да дрво лудо мирише у погибељи.

.

Измирити све удешено
по законима нужности
и немоћи земаљског праха.
Ради омраза и љубави.
Да сачуваш тугу.

.

Ако ти је лакше:
Велико испуњење је
само чиста светлост.
и свршетак,
и тачка распада.
Праслика речи постања.
Душа је самоубица.
Заиста, она то само
величанство смрти жуди
да почетак свој откључа.

.

Или ако ти је лакше:
Не бива друкчије,
ваистину,
нико неће докучити
ону прву реч свелепоте
из које шикну бол
и роди се васељена.

(Из збирке ПРЕОБРАЖАВАЊЕ СВЕТЛОСТИ)

 

Драгачевски сабор трубача


ГУЧА ВАС ЗОВЕ: 59. Драгачевски сабор трубача ( 8 -11. август)

Најбољи звук трубе, најбоља музика, врхунски провод, добра енергија.

ГУЧА – Ове године најзвучнија летња дестинација ће бити Гуча. Мала варош у срцу Драгачева из које ће, по 59. пут, одјекнути звук трубе из грла најбољих трубача Србије – 16 најбољих оркестара ће се борити за престижне саборске награде. Најбољи трубачи, мајстори над мајсторима, најбољи КУД-ови, певачке групе, здравичари, арамбаше… Спој традиције и модерног.
Драгачевски сабор трубача ове године одржава се од 8. до 11. августа. Осим традиционалних наступа и такмичења трубачких оркестара, промоције народног стваралаштва и српске културне баштине, програм ће бити обогаћен концертима познатих естрадних уметника.
Сабор ће и званично бити отворен у четвртак, 8. августа, подизањем саборске заставе код Споменика трубачу. Овогодишњи домаћин највеће трубачке манифестације у Србији је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади РС, Бранислав Недимовић.

ПОЗОРНИЦА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА

Традиционално, на бини испред Културног центра, наступиће млади трубачки оркестри, инострани оркести, фолклораши уз богат културно-уметнички програм а организоваће се и избор најлепше народне ношње као и најбоље здравице. Очекује вас и концерт Чеде Марковића и оркестра Стефана Младеновића.

ГЛАВНА ПОЗОРНИЦА У ПОРТИ

На главној позорници, која је ове године премештена у црквену порту, очекује вас прави трубачки спектакл. Мајсторско музицирање Саше Крстића, Дејана Јевђића
( уз пратњу вокалних солиста Данице Крстић и Банета Шевића), Дејана Петровића и његовог Биг Бенда, оркестара Бобана и Марка Марковића ( уз пратњу Биље Крстић) и Дејана Лазаревића.

Не пропустите чувени поноћни концерт трубача финалиста овогодишњег Сабора. Концерт победника прошлогодишњег Сабора увек привуче пажњу сабораша.
Саборску химну „Са Овчара и Каблара“ с којом се и традиционално отвара Финално такмичење сениорских трубачких оркестара, сабораши ће такође чути из порте гучке цркве.

Сабор ће остати веран свим досадашњим програмским садржајима али ће у забавном делу понудити посетиоцима сјајне концерте: Црвене јабуке и Тропико бенда.

Новина ове године су две мале позорнице (код Споменика трубачу и Пореске управе). На њима ће се смењивати најбоље трубе како домаћих, младих и сениорских оркестара, тако и страних оркестара.

Нека и ове године неизоставна дестинација буде Гуче, тамо где труба најбоље звучи.

ДОБРО ДОШЛИ, ДОБРИМА ДОШЛИ!

Програм 59. Драгачевског сабора трубача

ЧЕТВРТАК, 8. АВГУСТ
11:00 Отварање Сабора, подизање заставе
– код Споменика трубачу
11:30 Конференција за штампу домаћина и организатора
– зграда Среског начелства
12:00 Отварање изложбе самоуких ликовних уметника: Драгачево, Ковачица, Уздин и Опарић
– Музеј трубе
12:30 Отварање сајма књига
13:30 Представљање: Драгачево у књигама и публикацијама
– сала Културног центра
14:30 Отварање привредне изложбе
– спортски центар
18:00 Отварање сајма туризма

Мале позорнице (код Споменика трубачу и Пореске управе):

17:00 – 20:00 Трубачки оркестри

Позорница Културног центра:

16:00 Уметнички програм: трубачки оркестри, фолклорне и певачке групе
17:00 Такмичење пионирских и oмладинских трубачких оркестара Србије
19:00 Уметнички програм: трубачки оркестри, фолклорне и певачке групе
19:30 Проглашење победника такмичења пионирских и oмладинских трубачких оркестара

Главна позорница у црквеној порти:

20:30 Концерт: оркестар Саше Крстића, мајстора трубе
21:30 Концерт: оркестар Дејана Јевђића, мајстора трубе и вокални солисти Даница Крстић и Бане Шевић
23:00 Концерт: група Црвена јабука

ПЕТАК, 9. АВГУСТ

07:00 Трубачка будилица
11:30 Конференција за штампу
– зграда Среског начелства
13:00 Народни вишебој
– спортски центар
17:00 Дефиле учесника у програму

Мале позорнице (код Споменика трубачу и Пореске управе):

18:00 – 20:00 Трубачки оркестри

Позорница Културног центра:

15:00 Такмичење здравичара
16:00 Избор најлепше народне ношње
18:00 Уметнички програм: трубачки оркестри, фолклорне и певачке групе
19:00 Концерт: Чеда Марковић и трубачки оркестар Стефана Младеновића

Главна позорница у црквеној порти:

20:00 Концерт: победници 58. Драгачевског сабора трубача у Гучи: Стефан Младеновић, Марко Глигоријевић, Иван Ђенадић и Марко Трнавац
21:00 Концерт: трубачки оркестри Бобана и Марка Марковића и Биљана Крстић
23:00 Поноћни концерт – све трубе Драгачева

СУБОТА, 10. АВГУСТ

07:00 Трубачка будилица
11:30 Конференција за штампу
– зграда Среског начелства
13:00 Дефиле учесника у програму и импровизација старе драгачевске свадбе

Мале позорнице (код Споменика трубачу и Пореске управе):

17:00 – 20:00 Трубачки оркестри

Позорница Културног центра:

15:00 Уметнички програм: трубачки оркестри, фолклорне и певачке групе
17:00 Концерт: «Свет у Гучи», трубачки оркестри из иностранства

Позорница у црквеној порти:

20:00 Финално такмичење трубачких оркестара «Са Овчара и Каблара»

Учествују оркестри:

Стефан Младеновић, Врање
Игор Митрић, Сирогојно
Драган Аметовић, Ниш
„Тимочки весељаци“, Књажевац
Бојан Крстић, Владичин Хан
Радич Славковић, Рти
Владимир Ивановић, Загужање
Иван Јовановић, Ужице
Елвис Бајрамовић, Бојник
Саша Павловић, Пирот
Бојан Ристић, Владичин Хан
Марко Глигоријевић, Бајина Башта
Данијел Костић, Нови Сад
Марко Трнавац, Мршељи
Синиша Станковић, Загужање
Београдски трубачки оркестар, Београд

23:30 Проглашење победника 59. Драгачевског сабора трубача у Гучи
24:00 Концерт: Дејан Петровић Big bаnd

НЕДЕЉА, 11. АВГУСТ

Мале позорнице (код Споменика трубачу и Пореске управе):

17:00 – 19:00 Трубачки оркестри

Позорница у црквеној порти:

20:00 Концерт: победници 59. Драгачевског сабора трубача у Гучи
21:00 Концерт: оркестар Дејанa Лазаревићa, мајстора трубе
22:30 Концерт: Тропико бенд

 

Dragačevski Sabor trubača

Никола Стојановић: Полетела звезда сјајна


Полетела једна звезда сјајна,
И у тами појави се она,
Скривана је дуго била тајна,
Више неће, не да Васиона.

.

Зрак светлости пробија се сада,
Иза себе оставља белину,
Родила се за Род нова нада,
Орао се вину у висину.

.

Овде тами више места нема,
Јер је светлост засијала јако,
Од ње бљешти Сварга сада цела,
Нова знања доноси полако.

.

Свима јави да светлост је стигла,
Да помогне Славном Роду своме,
Ништа за њу немогуће није,
Свемогућа, долази са неба.

.

И не бој се, ти јуначе Расни,
Око тебе армија је Права,
Долазе нам сада дани красни,
Што бејаше сан, сад постаде Јава.

*

Владан Пантелић: Никола Стојановић

Није више тајна да су се на Мадгард земљу инкарнирала многа бића из високих свера, да помогну свом Роду у овом тешком периоду уздизања Свароговог дана, у коме су паразити још врло јаки, али и свесни да су им дани одбројани.

Дошли су да поново донесу истину Веда, да донесу високе технологије врло брзог уздизања на некадашњи ниво, да исправе многа крива духовна учења, да исправе преварне религије, да поново васпоставе учење о Правди и Љубави, које је далеко изнад садашњих моралних норми, далеко изнад садашњих закона. И дошли су да исправе потпуно кривотворену повесницу Рода, и да поврате првотни језик и савршено писмо Рода, чувено огледално писмо Расена – Срба, писмо многодимензионално, које су учили највиши духови, које смо звали боговима.

Многи су дошли као војници Рода – да осветле, поуче, и да лично стану на страшна места и да ту постоје до победе, која ће, неминовно, доћи. На духовном нивоу она се већ одиграла, и паразити су побеђени и поучени. На астралном и материјалном нивоу води се жесток бој свим средствима, али снаге Истине не узмичу, сакупљају знање и снагу и померају батаљоне ка самом језгру зла. Померају се, корак по корак, ка језгру језгра зла.

Многи духови Рода, због врло јаке материјане енергије, не сећају се сасвим тачно ко су и зашто су дошли овде, али им ради снажан инстинкт, и буде се све више. Сви ће се потпуно пробудити у овом бурном времену, препуном догађаја и података. У овој групи, скоро сасвим будних и освешћених, препознајем Николу Стојановића, из Бора, млађаног песника, рођеног 1991. године, по струци – мастер инжењер Заштите на раду. Препознајем га по песничком изразу, по кратким записима на разне теме, по записима у пролазу, по анализама појмова Рода, и зрачењу које одашиље у етар. Екипа Србског Журнала снажно подржава Николу и шаље му ветар у леђа да брже граби ка циљу свог Пута..

Раде Драинац: Епитаф на мом гробу


Пријатељи, извршите песникову последњу вољу:

Кад ме са ђубретом на јутарњим улицама сметлари мртвог покупе,

не реците „Бог да прости!“,

јер ја сам просио за кору хлеба и Богу показивао табане и пете..

У рупу за мртву пашчад стрпајте моје кости —

Тако ће праведно бити сахрањено добро дете.

.

Не жалите ме: ја сам за живота као плачна врба проплакао за собом,

моје је све у овом тестаменту што данас пишем:

Ако једна госпа буде желела да спава напоредо с мојим гробом

окрените јој главу ка моме срцу..

.

Више моје главе ни плоче ни попрсја,

кад будем силазио низ степенице пакла или неба..

Не треба части скитачу, који је целим животом жудео само

чашицу љубави и кору хлеба.

.

Ужареном иглом по мојој кожи запишите ове речи:

„Спавај први пут мирно, друже Драинче, велики наш путниче“

И ништа више!