Владан Пантелић: Личје и наличје


Разноге и разбујне прамисли-сећалице
Час хладне и ледне као пузавица
Час пакосне лукаве и зле као пецаљка
Час прочишћујуће и грицкаве као пијавица
Час страшила као привиди бауци дрекала раге
Час лековите благе мелемне као Прамајка
А час бистре бистре као извор Воде снаге

 

За све је крив рептилски напитак заборава
Којим је у много живота напијана моја глава

 

А Тијанија је земља чуварица и памтилица
И обнављачица и омлађивачица и сећалица
Завета и мозга и срца снажилица и хранилица

 

Ево ме идем и у ходу цепам заборава вео
Ево ме идем ка циљу свестан брадат и бео

 

Тијанија је откривна земља личја и наличја
Земља легендарних Витеза Праисконог Реда
Изворница Броја Слова Слога Речи и Говора
Земља Храста Јасена Каћуна Босиљка Ловора
И родница моја – носиоца многих одличја
Тијанија је универзумдром што у звезде гледа
Тијанија је певања и свитања свет и оносвет

Advertisements

Драган Симовић: Крени у промене -лирски запис


 

 

Србија ће бити слободна онда када ти будеш био слободна личност.

Ако ти ниси слободан човек, за тебе ће тада цео свет бити само једна велика тамница.

Србију ћеш најлакше променити тада када себе промениш.

Онога тренутка када ти будеш одлучио да будеш свој на своме, да живиш слободно на земљи својих предака, тада ће и Србија бити твоја родина, твоја домаја, твоја држава.

Све док ти ниси слободан, не може ни Србија бити слободна, и никада Србија неће бити – твоја Србија!

Залуд се ти трудиш да мењаш и ослобађаш Србију, ако сам,  у своме срцу, ниси слободна личност.

Колико слободе има у твоме срцу, толико слободе има и у Србији.

Србија никада не би била поробљена, да пре тога ти сам ниси био поробљен.

Онај ко је Србију економски и војнички поробио, најпре је тебе културно и духовно поробио.

Атлантисти су лукави, веома лукави.

То је најлукавија човеколика раса на Земљи.

Они већ вековима живе од својега лукавства и твоје неосвешћености.

Ако ниси образован, освешћен, посвећен, самосвојан и самобитан, они ће те за час поробити, а да ти и нећеш бити свестан тога, да си и од кога си и када све поробљен!

Немој дозволити да будеш само једна од оваца у тору атлантиста.

Одбаци све лажне атлантистичке вредности, па ћете и ти и Србија бити слободни.

Ако ти је све атлантистичко драже, милије и вредније од свега србског, како ћеш онда да се бориш за своју слободу и слободу Србије?!

Излечи се од болести атлантизма и американизма, па ћеш и себе и Србију излечити, а потом и ослободити.

Почетак промена и ослобађања Србије, гле! у срцу твоме започиње.

Не оклевај, већ, храбро, крени у промене!

Немој дозволити да те се сутра и преци и потомци стиде!

-14.март, 2015. година-

Драгош Павић: Времена


Плусквамперфекат је синхронизовао

космос

И поређао га у сазвежђа

Од искона и Икара.

Ниједна чудотворна рукотворина

Овога давно прошлог времена

Не може да порекне постојање

И одстојање.

.

Сви су хируршки захвати

Перфектни до перфекта

Који се примиче

До аориста.

Имперфекат им смета

Својим хетерогеним старинама

Кога употребљавају

На маргинама.

Аорист је потпуни реалист

Прошлост је блиска

Као честити сусед

Или јато јаребица које пролетеше

Уплашене лавежом паса

И ловачким двоцевкама.

Све је императив времена

И нико не може да прескочи презент

Који у своме трену

Обиђе васељену

Не тражи помоћ

У завидном хаосу

Нити ће моћи добити смену

Ни у футуру првом

Овај је окрутан

Егзактан у својим захтевима

Јер све је за њега услов

И он ће бити АКО

И заувек ће остати тако.

Милутин Бојић: Лепота


Ти гледаш водопад како се пенуши,

слушаш фијук ветра крај речних обала,

и осећаш маглу што штипа и гуши,

но не видиш сунце у бари сред кала.

.

Гледаш како грана за граном се суши

и прелива јесен изнад морских вала

уморнога сунца хиљадама шара

и мре тисућ боја шумом четинара.

.

И гледаш кад јутро из ложнице ступа,

и слушаш клептање изгладњеле чапље,

гледаш како месец млеком брда купа

и сањива роса јутром с ружа капље,

и не видиш ништа и корачаш даље

плачући што небо само сумор шаље.

.

О, мислиш ли можда, постоји лепота

далека и чудна, непојамна ником?

Блудећи је тражиш стазама живота,

очајно је кличеш својом грубом виком,

а вретено своје Парка кад размота,

смућен ћеш чезнут’ за слућеном сликом

незнане лепоте.

.

Чуј, у теби све је:

тобом цвет мирише, тобом сунце греје

тобом небо плаче, тобом горе цепте,

у царству лепоте жена круну носи,

тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте,

тобом зло се цери, тобом самрт коси,

анђео и демон тобом с неба слећу

тобом Господ живи, светови се крећу.

Велика Томић: Свети Илија


Небом затутњи златна кочија

вуку је четири вранца гиздава,

шикља им пламен из ноздрва

у њој се вози силни Илија.

.

Сељаци, беж`те са њива,

сагореће сунце усеве!

Најстаријег петла жртвујте

за живот свој се не бојте.

.

Још јуче, петао је бежао.

„Појешћеш ме!“, гласно је викао,

а, од сутра домаћину претиће

„Чувај се, чепркаћу те!“

.

Громовник кад би сазнао

када се слави његов Дан,

све би попалио и разбио

и срушио сељаков сан.

.

Срећом, ту му је сестра Огњена Марија.

Не допушта да се развија

таква игра од силног Илије,

да громовима сељаке убије.

.

СВ. ИЛИЈА СНАЖНО ЗАГРМИ!

.

Повикаше уплашени сељани:

– Брзо петлу, главу откини,

да буду живи домаћини!

„Нек ти је сунце милије

свакога дана од св. Илије!“.

 

 

 

Радован M. Маринковић: Прељина


На планини Руднику живео је Сали-ага. Звали су га Руднички бик. Тамо где се данас налази црква у Прељини имао је свој хан, у близини којега бејаше густа шума. Толико густа да гују за реп из ње ниси могао да извучеш. У тој шуми скривали су се хајдуци.

Једном Сали-ага позове жене које су живеле у селу код његовог хана да дођу и да му преду вуну за сукно. Приповеда се  да су ове жене, после Гружанки, биле најлепше у Србији

Док су жене преле у хану извршавајући агину заповест, хајдуци из шуме нападну турске потајнике, који су пролазили крчаником (путом) и побију их. Чим то дочу Сали-ага, разљућен, нареди да се и преље убију.

По тим прељама и село доби име.

“ Јеличке легенде“

 

Бранко Миљковић: Почетак сна


Нека ме недостојног ветар обавије
Куло с врхом ван времена на коју дишем
Тесно је небу у птици птици још више
Моје издвојено око ван главе бдије.

.

Одузимам свету име да га у предстварност скријем
Кад ништа не почиње јер нема места више
Кад ноћ од успаваних сила и смртоносне кише
Звери шумом уклете и мене сном убије.

.

Чистом ватром гоњен о шта ћу са оним
Што сам видео и чуо када ненађен роним
У простор пре речи где труне моја глава

.
Када летим и не мичем се ко човек који спава
Ружо без страха, сузо, одбегли ждрале,
Жалбо црних птица и тужне похвале?

.

-Извор- Изабране песме – Бранко Миљковић-

Владан Пантелић: Преображење


Узе Исус са собом Петра и Јакова и Јована брата његова,

и изведе их на гору високу насамо. И преобрази се пред

њима, те засија његово лице као Сунце, а хаљине његове

постадоше беле као снег.

ПРОБУДИ СЕ – ВЕРУЈ У СЕБЕ

ЗМИЈСКО ЛЕГЛО је УТВРЂЕЊЕ БИЋА

На дну кичме је семе за САЛОМИН ПЛЕС

Пут горе – доле не дотиче СОБСТВО

Сваки успех је само опсена животне бине

Као и васцела КЊИГА СУДБИНЕ

.

Иди пречицом, иди пречицом

Каже ЧОВЕК ОД ЗНАЊА

Остави богатство, остави имања

ПУТ КРСТА постаће ПУТ РАДОСТИ

Ако промениш угао гледања

.

ЖЕЉНА САМ ТЕ кликће душа срећи

Пази да ме ДЕРАЧ не заведе

И да те са Пута одведе у Хеаг

Пази на сваки од мудраца ЗНАК

ИДИ ПРЕЧИЦОМ али НЕ СКРЕЋИ

.

Одбаци ЛАЖИ, ЛАЖНО СВЕДОЧЕЊЕ

ГДЕ ТИ ЈЕ ЉУБАВ а где ГРУДНА ЖЛЕЗДА

Отежај отежај отежај ТАС ЗАСЛУГА

Имај ТРПЉЕЊЕ, СТРПЉЕЊЕ

Из мртвила иди у ЖИВЉЕЊЕ

.

Не можеш пребрзо у ИСХОДИШТЕ

Ако ТКАЊЕ СРЕЋЕ није лагано

КЛИТОРИС и НЕБЕСКА МАТЕРИЦА су Меру

Буди најпре витез на планини Церу

ДАМОКЛОВ МАЧ убада вертикално

Највећи циљ ПРЕОБРАЖЕЊЕ иште

Велика Томић: Бацићу ти све црвено на бело


 Бацићу ти све црвено на бело

.

Ружи, црвени док скроз

не будемо румени.

.

Пупи, црвени да ти мекан

јастук зарумени.

.

Пукни, црвни, семеном орумени

белину мога поља.

.

Црвени, црвени… наша снага.

.

(прво објављивање)