Лирски записи

 

Заиста, дивотно вече.

Седим на тераси, и зурим у пун Месец што изгрева понад модрих кровова.

Пун Месец у ово доба прати у стопу једна звезда, коју ја зовем Звездом Разјасницом.

Тако је ја зовем, јер је то Моја Звезда, а ви је можете звати како вам воља!

Свако из свог унутарњег бића даје имена звездама које су његовом бићу и духу блиске, зато што песник, за разлику од научењака атсронома, осећа и доживљава звезде као жива, сушта, душевна и духовна бића.

Са Дунава/Истера (јер Дунав и Сава творе Истер – свету реку наших Древних) подухује топао дашак, доносећи мирис мочвара, ритова, мртваја и узоране ледине.

Осећа се дах раног пролећа.

Наши су преци доба на прелазу зиме у пролеће звали прамалећем.

Тихујем уз дивно појање Павла Аксентијевића и Јелене Томашевић – Змај прелеће.

Утонувши у Павлово и Јеленино праисконо појање, одједном пожелех да вам нешто пишем о лепоти, чистоти и дивоти србског језика.

Постоји разлика између БОЛА и БОЛИ.

Физичко тело осећа БОЛ, а душа осећа БОЛИ.

Постоји разлика између УНУТРАШЊЕГ и УНУТАРЊЕГ.

УНУТРАШЊЕ је све оно што је у вези са материјалним и физичким, а УНУТАРЊЕ – све оно што је у вези са душом и духом.

Није правилно рећи УНУТРАШЊЕ БИЋЕ, УНУТРАШЊИ СВЕТОВИ, већ УНУТАРЊЕ БИЋЕ, УНУТАРЊИ СВЕТОВИ.

То је исто као и разлика између ЧИСТОЋЕ и ЧИСТОТЕ.

ЧИСТОЋА се односи на материјално и физичко, а ЧИСТОТА на језик, на душу, на дух, као и на све што је у вези с душом и духом.

Само у србском и санскрту постоје речи без иједног самогласника:

СМРТ, ВРТ, РТ, ПРТ, ШКРТ, БРК, СРБ, ТРН, ЦРН, КРВ, ЦРВ, ЖРВ(а)Њ, СВРДЛ(о).

Да би Западњаци могли да изговоре поједине речи из санскрта, они су својевољно, на своју руку (што није дозвољено!) убацивали самогласнике.

Али ви морате да знате: правилно је С(а)НСКРТ,  а неправилно САНСКРИТ; правилно је РК-ВЕДА, а неправилно РИГ-ВЕДА.

Чега год се лате, Западњаци/Атлантисти или окрену наглавце, или, пак, растуре и покваре!

Какви су били, такви су и остали.

Свуда се понашају као слон у апотеци.

Каква им је душа, такав им је и језик; какав им је језик, таква им је и душа!

Постоји праискона, тајинствена, мистична и онострана веза између Језика и Душе Народа.

Језик обликује Душу Народу.

Језик и Поезија обликују Душу Народу!

Али, истовремено, Језик и Поезија обликују и Личну (Индивидуалну) Душу.

Језик и Поезија обликују Личност, обликују Образ.

(За оне који желе нешто више да сазнају о односу између Језика, Поезије и Душе, нека читају др Рудолфа Штајнера, творца Антропософије – Тајне Духовне Науке.)

И, на концу ових лирских записа, ваљало би да чујете Павлово и Јелино праисконо појање, појање уз које су се, на месечини, рађали ови лирски записи.