Стари Словен: ВЕЧНО САДА
Знам и осећам,
да овоземаљске бриге
не могу посвађати
мене и тебе,
моја љубави.
Ми смо с оне стране стварности.
Не разумеју то данашњи
простодушни и слуђени људи
јер њихова кратка свест
не поима вечност,
нешто, што нема
ни почетка, ни свршетка.
Баш као наша љубав и
сви наши светови
у којима смо обитавали,
они су и даље ту
и даље само нас чекају.
Узлетимо ка вечности,
ка звезданим пространствима,
моја љубави.
Аутор: Стари Словен
Месеца дерикоже, 7523. године
(Татјана Кришков: Стварање Света)
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Браво за песму! Пожелео сам да потражим одговор за неко своје размишљање међу песмама, и одговор је ту… Праву Љубав ништа не може да заустави, мења облике испољавања и незаустављиво води спајању!
Хвала на потребној поруци!
Иван ХРАСТ
Хвала Иване на овим дивним речима.
Стари Словен
Дивни стихови!
Хвала Татјана!