У вечерњи сутон,

 у светом звезданом гају,

ослушкујем праискону тишину.

Дубока праискона тишина

прожима столетно дрвеће,

запљускује моћне,

широке и високе,

 крошње дрвећа,

и диже се све до звезданог неба,

распростирући се сазвежђима

 и звезданим јатима.

Тишина је првобитно стање

душе и духа.

Само се у тишини

рађа узвишена уметност,

 божанствена поезија.

Живети у тишини,

значи:

живети у ПраВодеану Свести.