И наши си дани
мали али свети
у нашем дому
драга лица

И наше грање
ломно али још зелено
ја теби певам
моје медено

Ми смо све и ништа
када нисмо заједно
сузе везане наше
руке свезане тако

И мpтве разбијају
кристалне чаше
на дну сребрног стола
буде се полако

Ако се наше руке
саме не зграбе
онда су саме
пред собом слабе

Има нас у ноћима
нисмо сити свега
јер после ватре
нова ватра траје

Понекад млечно небо
са сребрног брега
место нас угашене
звезде поново сјаје

Негде тамо на истоку
под скривеним кровом
живимо нас двоје
у загљају новом

И стид нас није
што старост корача
две су руке две среће
и хиљаду суза плача

И нешто благо
сребрног у коси
а нас двоје стиснути
живимо без даха

Живимо од вреле крви
недозреле љубави
сјаног сунца
и месечевог праха

Двоје по двоје
долазе и иду
сто се живота
једним путем креће

Млечни пут траје
и гоблен на зиду
а кpај зелене ограде
пробуђено цвеће

И све остало
бесмртно a у боји
стајаће занавек живо
и пред нама стоји

Полако само сад
руке су нам дуже
над ватом зимском
још ће бити веће

Још увек се пруже
када их пролеће
подсети пypпypa цвет
и рацвет дрвеће