Јагода А Маринковић: СРБСКА ПОЕТЕСА

Она зна бити луч изнад србских глава
звонки драгуљ жудње славуја
Пчела жедница нектара и бруја
и друга спојница небеса и тела
Лађа пуна визионарског духа што
узвитла сироте и пуке уточиште луке
кроз неброде пребродница скела
за грбе неправди праведна либела
И оловка оштра што у поноћ пише риме
cрачуна брзине галаксије свима
лажним вођама и одпадницима
колика им је тежина помраченог ума
И од злата перо што пише
анатема за пророке лажне
доброта што јој кану видар
за нашу непреболну рану зидар
Свест на коју се таложе Креде еони
По којој шетају диносауруси из Јуре
док читаве цивилизације не журе
она нас спашава од заборава
Од њених речи поскакују брда
сени облака и ливаде лековитих трава
испод мрамора отежалy пpашинy
pаскриљује свемирску тишину
Она зна да буде светлост
изнад мракоблеса
звонки драгуљ жудња
под брусом славуја
Пчелица жедница
нектара цвета и бруја
дуга после Хималајзима
спојница небеса и рима
Кроз неброде смртне
пребродница скела
за грбе неправди
праведна у души либела
Поклич буне часне
што узвитла сироте и пуке
недозрели гороцвет
поетеса неумор руке
Оштро перо соколово
што у поноћ орнаментише
уз помоћ бистрог ума
срачуна брзину галаксија свију
Колика им је тежина и сума
помрачење дементног ума
доброта што кане на рану видар
што је уз помоћ риме зидар
