Оливера Лола Аџић: И беше РОД


,, И беше РОД, сербски , староставни,

на огромним пространствима се простираше,

на силним морима чамце везиваше: Грмљани нас германизоваше,

Румљани нас полатинише, неки после одоше у Румуне,

неки се у Цинцаре одметнуше,  трећи у Франкофоне,

опет они Суерби, Суеби се назваше Швабама,

други Лужичанима; нас Расе,  Расне,  расејаше на Русе,

 Украјинце, од наших козака,  трећи посташе Чеси,

Пољаци,  христијанизоваше нас, једне покатоличише,  

друге „потурише“,  па од њих потурице насташе ,

 па тек од 1920 Турци постадоше,

па постадосмо Црногорци,  Хрвати,

од Срба Карантанаца посташе Словенци,

па нас преостале разврсташе у чете православне,

екуменисте и зилоте…православне на Артемијевце и оне друге;  

потом нас разделише на ове из матице и оне из дијаспоре,

па на Србе са ове стране Дрине плаховите и са оне стране реке силовите.

Би им мало па нас разломише ко славски колач што се ломи,

на дођоше и староседеоце,  откинуше Војвођане,

па и њих гледају како да на равне части изделе за зеленим столом

и околни суседи и они мало даље што помичу мице;

претворише нас у Шумадинце,  Косоваре, Мачване и Бачване….

Раздробише нас,  умрвише ко кору старог хлеба, расушише и

расуше нас у мрве да нас свака чавка и врана позоба….“

Advertisements

One comment

  1. Жељко Стрика

    Драга Оливера,

    мени се свиђају Ваша поезија и Ваше слике, али читајући овај Ваш запис и Ваше разлагање наше историје, не могу, а да не примјетим:
    да није било „православних чета“ и Светог Саве, не би ни нас овдје било, (макар били и мрве за чваке и вране- констатације је болна, али тачна) , не би било ни ово мало ђирилице или србице, а ми би вјероватно разговарали на неком „древном хрватском дијалекту“ .

    Што се тиче дешавања у СПЦ, пошто сте споменули „Артемијевце“ у истој равни са екуменистима и зилотима, морам такође да примјетим:
    свако ко жели, може да се информише и види шта се дешава у СПЦ. У вези тога прилажем једну повезницу, из интервјуа који је Владика Артемије дао НИН-у, односно који је НИН узео у августу 2017, али га није никада објавио.
    http://www.eparhija-prizren.org/?p=19791
    (јер ми се некада чини да неки ипак не виде шта се стварно дешава)

    Свако добро желим, не замјерите на овом, не баш, лиричком коментару.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s