Ових дана запех,
За плаху
Тишину
И кап
Хладног мрака
Хладног
Ко сиви кам
Телом целим падох
На раскршћу
Пута сам
По беспућу суром
Нечујни вапаји
Цвиле
Ком испружену
Руку да дам
Потоци суза теку
Друмом
Лутају, тражећ
Ваших очију
Плам
Ал, у вашим очима
Дечија искра
Изгубила је чар
Само тишина
Тишина
Само
И бег
У самотне дане
Самотни
Свет
А руке моје
Одвећ ледне
Хтеле би изнова
Да додирну
Цвет

Фото: Виле; Википедија

Говори љубави моја!
Нек потеку милоснице,
Кроз облаке беле,
Низ планинске литице,
Нек слију се у језера, потоке и реке,
Нек огледне се у њима твога ока сунце,
Нек обасја косе виле сваке,
Језеркиње, Облакиње, Огњевите,
Планинкиње и виле Морске!
Говори љубави моја!
Нек затрепере неба звездице,
Песма твоја нек умије им лице!
Нек отворе се, Земље сви кристали,
Да зацели мајка света!
Говори љубави моја,
И душа моја чека звуке твог шапата,
И срце отворено,
На длановима твојим заспало,
И оно чека!

Ти знаци су у нама,
испод седам глувих дубина.
Знаци милости,
ко зна,
можда само предсказање,
проклетство виђења,
.
Кренеш тако по знамењу
кроз црну твар,
до прапочетка,
кидишеш по живу ткиву,
а оно, у тајном чулу
лелек и појање,
у дну силних мрклих вода
утва златокрила.
.
Зверињим канџама
по души, по животу,
до клице клицине,
до семена Божјег.
Залуђености моја,
решава ли се то
на добробит нам
васколика човечја самоћа.
Или можда,
по трагу пропасти
срцем засецамо у прашуме,
млазом крви у небеску жижу,
да сатремо што чезнемо.
.
Ко зна.
Опет само знаци,
предосећање кључног сусрета,
и ништа више.

Фото: Муње; Википедија

Групишу се као у мравињаку
Колотечно као црви у мрши
Смрадним трагом омамише смелне
Задојише себи само верне
.
Тумараше у месту тапкајући
Хвалише се мишљењем несоја
Као да су Богомдани свеци
Дичише се као да су жреци
.
Намигујући зеницама тмине
Гађајући севом оштрогледим
Узрујаше рабе милодушне
Растрзаше недра душебрижна.

Фото: Фб страница – My Purple Worlds

Најшире што могу ћу крила да раскрилим,
да полетим високо изнад земаљског блата,
одозго ћу сваког сата ка теби да провирим,
сигурна да будем да бар неко те прихвата.
.
Мора да је дивно бити птица у свом лету,
која може да се вине до сваке висине,
ка теби окретала душу чим ти видим сету,
бринућу и даље ал’ са безбедне даљине.
.
Ни не пушташ ме близу што превише боли,
јер си срце оставио у прошломе веку,
не броји се ко те данас без граница воли,
кад никад ниси прешао ту прву реку.
.
Зато ћу да летим без наде у слободу,
од отпалих пера амајлије теби да се везу,
не теши што си све драге пустио да оду,
није заробљена само птица у кавезу.
.
Окови су тежи кад свуда их собом носиш,
ти си на своје свикао као на другу кожу,
што и мене њима сваком речју покосиш,
теби није важно а ја се не дам ножу.

Фото: Птица, сунце.., Википедија

Долази кад грожђе заплави
слутећи зрелу, румену кап
раскош једног облика
вечан ко честица наде
у даху небеса
у крви
у воћу
у чокоћу крилатом
што налик је озарју Њеног лика.
Ту ватра, ватра светлуца
и прати далек лет
с краја до бескраја
Под крилом се оплоди време
њишући дах облака
и мирис Свете капи
што одраз је дубине
у зени ока,
зрна путеног, и планине
где узлећу зелени виногради
и тишине
и тишине
Јер Птица из сунчевог сна
пупољ је беле наде
дете загледано у свог Створитеља
Крв грожђа и тела
којом се дубина олтара мери
и неба двери
и неба двери

Фото: Писање дневника; Википедија

Пишем ти песме
Док срце не утрне,
А веруј да му много треба .
Ниси романтик,
И не кривим те,
Бирам да волим санту леда.
И вриштала бих док ми успомене милују лице,
У прашњавом дневнику само скице,
Онога што смо били,
Онога што смо могли,
А никада бити нећемо.
Зашто ли волим санту леда,
Када ме убија,
Све ми из очију прочита?
Можда тако треба,
А можда сам и ја само део леда.

Фото. Фототека Србског Журнала

Журим у сутра,
Које
Већ је јуче…
Немоћна да престигнем
Време.
.
Све теже носим
На плећима бреме
Живота.
.
Остају само сећања
На све, што
Је некада било
Лепота( живљења).
.
И скоро неподношљива
Лакоћа…
.
Памтим догађаје давне,
Неповратне и прошле…
Успомене навиру трошне.
.
Ипак, пишем радосну
Оду животу и
Времену, које спава.
.
Не пристајем на
Тужну књигу заборава…

Докле ветрић суво лишће
Са букових кида грана
Узех перо да поздравим
Једног србског великана
.
Да поздравим спортског дива
И народног добротвора
Чује име већ одавно
Ките вјенци од ловора
.
У земану кад је ђаво
На нас бацо анатеме
Он је србски род бранио
Без бојазни и дилеме
.
У рукама његовијем
У вријеме тешких криза
Тробојка се србска вила
Од Мелбурна до Париза
.
Од Лондона до Токија
Од Њујорка до Шангаја
Читав свијет клањао се
Величини србског змаја
.
Кад душмани бацаху нас
У земаљски муљ и блато
Ђоковић је Новак сијо
Србском роду кано злато
.
У Лондону ђе трибине
Ко’ кошница бјеху пуне
Пред славом су твојом Ноле
Блијеђеле царске круне
.
За спортисту најбољег си
Проглашаван на планети
Бог нека ти срећу дадне
Нек те чува Сава Свети
.
Нек те чува Свети Сава
И остали србски свеци
Тис си понос србског рода
Ти си узор србској деци
.
Твом имену већ је пјесмом
Србин сплео ореоле
Шампиона много има
Ал само је један “Ноле“
.
Да се питам дао бих ти
Обилића орден златан
Ти си србска величина
Ти си брате уникатан
.
Ти си витез нашег рода
Ти си прави хуманиста
Твоје име ко’ звијезда
На србскоме небу блиста
.
Успесима твојим данас
Обичан се народ клања
Поштује те сва Србија
Од Хоргоша па до Врања
.
Милиони Срба данас
За здравље се твоје моле
И у спорту и људскости
Број си , брате Ноле
.
Дурмитор те горди слави
Војник Ловћен и Голија
Ти си Луча сјајног сунца
Што над Црног Гором сија!
.
Златибор ти громко кличе
Фрушка Гора и Авала
Сва Србија Ђоковићу
Од срца ти збори “ХВАЛА“
.
Над Крајином са Козаре
Име твоје небо пара
Херцег земља поздравља те
Са високог Леотара
.
А с Косова поносито
Дечанска се чују звона
Сво те србство данас слави
Царе свијех шампиона…
.
Божијим је благословом
Обасјана твоја стаза
Хвала што си у Паризу
Поразио Алкараса
.
Што медаља олимпијска
Данас сија са твог врата
Сваки Србин поздравља те
И цијени као брата
.
Име ће ти веруј ђеца
У све србске учит школе
Василије Свето нек ти
Дадне здравља брате Ноле
.
Нека знају да са тобом
Играт тенис није шала
Ти си давно превазишо
Роџера и Надала
.
И Алкарас на кољена
Данас ти је клекно брато
Жив нам био сто година
И нек ти је сретно злато
.
Сви душмани нека цркну
Макрон, Баден, Шолц и Тачи
Ми смо Срби Божји народ
Нико од нас нема јачи

*

1. Донирао је 1.000.000 евра италијанским болницама.
2. Донирао је 1.000.000 евра српским болницама када је цео свет био у тешким околностима.
3. Он је у то време пружио и финансијску помоћ Шпанији.
4. Донирао новац Аустралији за гашење шумских пожара.
5. Донирао је средства за програме за сиромашну децу „Melbourne City Mission“ у Аустралији
6. Купио је „ЦТ“ скенер за београдску болницу „Драгиша Мишовић“.
7. Изнајмио је приватни авион за превоз девојке са ретком болешћу која ће се лечити у САД.
8. Дао је 1.000.000 долара „Аустралијан опен“ у корист јуниорима.
9. Дао је 500.000 евра за борбу против поплава у Србији.
10. Донирао је 110.000 евра за борбу против поплава у Босни и Хрватској
11. Прикупио 1.500.000 долара за обнову вртића оштећених у поплава
12. Дао милионе евра за образовање сиромашне деце.
13. Платио је зимски тренинг 15 српских тенисера.
14. Понудио је Лоренцу Музетију тренинг на свом приватном терену како не би пропустио Вимблдон или школски
15. Бори се за интересе играча широм естаблишмента.
16. Он је многима узор својим здравим животним животом и исхраном.
17. Он је узор по свом карактеру и менталној издржљивости.
18. Он је узор за свој напоран рад и самодисциплину.
19. Сваки турнир игра против противника и публике.
20. Доминирао је тереном против Надала и Федерера, целу каријеру одиграо је у ери Надала и Федерера.
21. Није дозволио да га застраше и постао херој у покрету отпора малих.
Да не заборавимо зашто је Новак Ђоковић пети пут најбољи спортиста света и човек међу свим спортистима света.

Разноге и разбујне прамисли-сећалице
Час хладне и ледне као пузавица
Час пакосне лукаве и зле као пецаљка
Час прочишћујуће и грицкаве као пијавица
Час страшила као привиди бауци дрекала раге
Час лековите благе мелемне као Прамајка
А час бистре бистре као извор Воде снаге
.
За све је крив рептилски напитак заборава
Којим је у много живота напијана моја глава
.
А Тијанија је земља чуварица и памтилица
И обнављачица и омлађивачица и сећалица
Завета и мозга и срца снажилица и хранилица
.
Ево ме идем и у ходу цепам заборава вео
Ево ме идем ка циљу свестан брадат и бео
.
Тијанија је откривна земља личја и наличја
Земља легендарних Витеза Праисконог Реда
Изворница Броја Слова Слога Речи и Говора
Земља Храста Јасена Каћуна Босиљка Ловора
И родница моја – носиоца многих одличја
Тијанија је универзумдром што у звезде гледа
Тијанија је певања и свитања свет и оносвет