Фото: Писање дневника; Википедија

Пишем ти песме
Док срце не утрне,
А веруј да му много треба .
Ниси романтик,
И не кривим те,
Бирам да волим санту леда.
И вриштала бих док ми успомене милују лице,
У прашњавом дневнику само скице,
Онога што смо били,
Онога што смо могли,
А никада бити нећемо.
Зашто ли волим санту леда,
Када ме убија,
Све ми из очију прочита?
Можда тако треба,
А можда сам и ја само део леда.