Фото. Фототека Србског Журнала

Журим у сутра,
Које
Већ је јуче…
Немоћна да престигнем
Време.
.
Све теже носим
На плећима бреме
Живота.
.
Остају само сећања
На све, што
Је некада било
Лепота( живљења).
.
И скоро неподношљива
Лакоћа…
.
Памтим догађаје давне,
Неповратне и прошле…
Успомене навиру трошне.
.
Ипак, пишем радосну
Оду животу и
Времену, које спава.
.
Не пристајем на
Тужну књигу заборава…