И подиже се рука пламно бела

И показа  пут хода мог

.

И указа се Васиона цела

И знамен Рода звезданог

.

 Сварга наша креће се и

Вагре све, ко вртови у белини,

Једна за другом указују се

Радост  громна срце испуни

.

И стиже прва небеска вајтмана

Пегаз за Пегазом стоји

У руци узда светлосна

Мисао крену љубављу нови свет да боји

 

 

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

Египатска, сумерска, вавилонска, хебрејска, грчка, римска те нордијска и германска митологија, као и све ине митологије на Мидгарду, у суштини су само прераде, дораде и кривотворења Митологије илити Предања Белих Срба од Звезданог Рода.

Ми смо Космичко Семе, ми смо Звездани Род од којега је започет словестан Живот, Живот са Сврхом и Смислом, на Мидгарду.

Све су кривотворења и све лажи што налазите у списима и књигама туђина, оних који нису од нашег Звезданог Рода, оних који су све преузимали, отимали и присвајали од нас.

Ја сам одавно свестан тога, и никакве потврде више не тражим у тим списима и књигама, у свим тим њиховим силним кривотвореним и намерно погрешно тумаченим материјалним изворима.

Њима не верујем одвећ и кад ми кажу да је млеко бело!

И, откако сам престао да им верујем, да одбацујем све њихове књиге, списе и материјалне доказе, почео сам убрзано да узрастам у Духу и Свести, да тренутачно освешћујем и препознајем дубоко скривену Истину о Роду.

Сва сазнања и обавештења проналазим у Акаши, најпоузданијем Извору свих знаних и незнаних извора.

Ко је преко Срца и Душе повезан с Акашом, сазнаће све оно што му је за Живот са Сврхом и Смислом Битно и Сушто.

(Велики Гај, лета 7527, месеца цветног, дана петог.)

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

Већ сам писао о Оливери Лоли Аџић, но, о Њој може увек изнова да се пише и беседи, јер је Личност свестрана и са више божанских и стваралачких дарова.

Оливера је Србска Велика Душа, Србска Велика Посвећеница која се с Љубаву даје и предаје Роду, Душа која Ведско Србство, Бело Србство, носи и осећа у Крви и Духу, у Свести и Светлосном Запису.

Где год се на Мидгарду налази наш Род, ту ће и Оливера стићи, да им дарива своје песме и слике, своје беседе и приповести, Лепоту и Дивоту свог Духа и своје Душе, Лепоту и Дивоту свог Бића и Суштаства.

Ретке су такве племените и узвишене, такве несебичне, самопрегорне и самоодговорне Личности као што је Оливера Лола Аџић.

Заиста, такве Личности одувек, у свим племенима и родивима, и на свим просторима и пространствима Мидгард-земље, бејаху чудо од реткости!

На срећу – а то је, истовремено, и Милост Богова и Богиња наших – Србство их одвајкада, од Праискони, имађаше.

Оливера је Чиста Србска Раса, Бела Србкиња каква се само пожелети може!

Њу воде Светла Суштаства, воде је Богови и Богиње, воде је Звездани Преци и, надасве, воде је Творац и Васељена ка Извору Живота, Извору Светлости и Извору Љубави.

Нека је навек радосна благословена наша Оливера!

(Велики Гај, а у Србском Банату, лета 7527, месеца цветног, дана петог, кад пољима цвате багрем бео.)

Једино жалим

што не љубљах више

 све оне што несебично

љубљаху мене!

Јер

љубав није у узимању,

 већ у давању.

Што више дајемо себе,

 све већи

и богатији бивамо.

С ону страну свих варки, привида, обмана и опсена, постоји Један Свет саздан од Лепоте, Доброте и Љубави;

 Један Свет иза свих појавних и непојавних светова, иза свих сазвежђа и звезданих јата;

Један Свет иза туге, сете, патње и боли, иза старења, нестајања и умирања;

Један Свет из којега смо на Почетку Свих Почетка кренули и, у који се на Свршетку Свих Свршетака враћамо.

Тај Свет, Један Свет, дубоко и предубоко бива – Одувек и Заувек – скривен у нама:

 у нашем Срцу,

у нашој Души.