Category: All
Сjеверни Пoмoрjани – Горан Полетан
Притисле мрачне катедрале Стрелу,
нема на Руjну кипа Светoвида…
Светиње наше сад су у пепелу,
а туђин свojе грађевине зида.
Сjевернo Пoмoрjе пoрoбљенo лежи,
туђи jезик збoре унуци херojа…
Никoга да славне битке oбиљежи,
светилишта, стара, прадjедoвска свojа.
Не памте млади Ранићи, Љутићи…
претке штo су пoнoс циjелoг Српства били.
Кад ће се из рoпства, тешкoг, jеднoм дићи
да би jезик, име, слoбoду… вратили.
Кад већ гoвoримo o правди, истини…
ред jе да се каже и oтетoj дjеци:
кo су били прави рoдитељи њини,
кojим су им jезикoм гoвoрили преци,
каква им jе дjедoвска била вjера стара,
истoриjа, храбрoг, рoда њихoвoга,
када нису имали другoг гoспoдара,
oсим, са небеса, свемoгућег Бoга.
Катедрале страшне, штo треба да плаше
и да пoдсjећаjу на крв, смрт и жртве,
oних кojи живoт у пoбуни даше,
када смo брojали хиљадама мртве…
Неки су пoнoсни на те катедрале,
све су пoнoсниjи штo су oне више,
не мислећ’ на претке, за вjеру им пале,
у бoрби баш с тима штo их изградише.
Jесте л’ живи браћo са Балтичкoг мoра!?
Нису ваљда ишчезли ваша част и слава…?
Зар се не сjећате славних: Ратибoра,
Jарoслава, Никлoта, старoг Бoрислава…
Зар вас не занима шта значе имена
мjеста и ликoва из прoшлoсти ваше:
Светoвида, Вoлoса, Триглава, Вoдена…
за кojе oд jуга дo сjевера знаше?
Преузето из књиге: Старе ватре опет пламте, Горан Полетан
„Наше старo знање, каo ватра света,
предаjе се oдувиjек, из руке у руку
и свакo се држи светoга завjета,
да пренoси знање сину, ил’ унуку…
Пренoсили смo га пjесмoм и гуслама,
кojима дjедoви joш унуке уче,
и нашим старим и мудрим бабама:
свака oд њих пренoси знање на унуче.“
Поклон (ако има некога да није преузео):
књига песама Горана Полетана „Старе ватре опет пламте“ у пдф-у на страни:
http://srbinda.com/wp-content/uploads/2017/08/Stare-Vatre-Opet-Plamte-cirilica.pdf
Драган Симовић: Људи лажи и људи зла!
Овај чланак не пишем само ја, већ сви ми заједно!
Тиме желим да кажем, да смо до овог познања заједнички дошли, а ја све нас, у овом трену, једино подсећам и опомињем својим песничким пером!
Освестили смо давно да су сви вековни србски непријатељи лукави и подмукли!
И пуни беса и мржње!
Верујем да они само и живе од мржње и за мржњу!
Мржња према Србима у њих је све и свја!
Узмите им ту мржњу, и видећете – њих нигде нема!
И буквално их нигде нема, јер су сенке и утваре!
Како они дејствују у последње време?
Дејствују неуротично и хистерично пред својим господарима са Запада.
А они су исти сој, односно несој!
Исти нељуди!
Неуротично и хистерично, зато што се служе лажима!
Неурозом и хистеријом стварају заглушујућу буку, чиме желе да збуне, да слуде и да испрепадају Србе!
Па кад се то догоди, ако им успе, ако им прође, онда ће да лове у мутном!
Потуљено, подмукло, лукаво и прљаво како и доликује таквима!
Уствари, они нападају лажима, јер им је лаж једино оружје и оруђе!
Све што им је преостало, то је лаж коју они проглашавају за истину.
Они су сами себе убедили да је та њихова лаж једина истина у овоме свету.
Они живе у тој лажи, будући да су и сами постали људи лажи!
Они кукају како су, тобож, угрожени и угњетавани од Срба!
А, у стварности су управо Срби угрожени и угњетавани од њих, не само све време, већ на све векове!
То се зове замена теза!
Замена теза србомрзаца, потуљених људи лажи!
Највише се на Србе жале управо они који на Србе све време кидишу као дивље крволочне звери!
Они којима је вековни сан да униште, не само србску државу, него и само сећање на србску државу!
Чему овај чланак?
Нека овај наш чланак, свима нама, буде опомена и подсетник!
Да не будемо болећиви и наивни, и да не поверујемо у њихове лажи упаковане у жалопојке и у кукњаву!
Никада они нису били угрожени од Срба!
Напротив, Срби су све време угрожени од њих!
Управо су због таквих изрода, који су постали некакве измишљене мањине, Срби биолошки преполовљени у двадесетом веку!
Ако смо све ово разјаснили, освестили и заокружили, онда идемо напред, не осврћући се више уназад!
Драган Симовић: Када је мој Бог из мене сазерцавао свет
Живо се присећам
свих оних тренутака из детињства,
када је мој Бог из мене
сазерцавао свет.
И сада ми се догоди,
у тренуцима дубоког тиховања,
да мој Бог из мене сазерцава свет,
свет управо онакав какав је
и у детињству бивао.
Заиста,
све време је из мене,
и кроз мене,
неко бесмратан и вечан,
проматрао бића,
проматрао и сазерцавао светове,
ствари, збивања и догађања.
Као да се све у мени и око мене
одвијало мимо мене!
Као да сам ја све време бивао
скривени посматрач
и тајносани сведок
властитог
животног пута
и тока!
Ирена Маринковић:ПРАКТИЧАР
На почетку беше мир,…
Док једно не заврши,друго не може почети-себе изградити.
Како мислите?
На краху једног диже се ново,не мора значити и боље.Заправо дата му је шанса да то и буде али воља је на њему.
Где смо ми сада?
На крају.
Чега?
Нашега схватања.Ко смо?Чему тежимо,од чега бежимо ако себи у сусрет идемо.
Бољитак у најави,…
Онај ко се нада а није у вери својој истрајан залудно троши дане и сате на ту наду.Она је као песак кроз прсте пролази,одолева притиску и слабој намери.Најчешће задња остане када се од свега одустане али се никада не деси.Кажу надао сам се али ме неће.Није кривда на њој него на нама.Зашто рукаве на засукасмо?Вера,нада и чиста намера и ето успеха.Нико данас у себе поверења нема да би доследно свој пут пратио.
Нема?
Има,заправо.То је она мањина којој је сваки нови дан живот од почетка.Који се радују и славе сваки сат свога постојања,истрајавајући у намери да докажу себи да су истрајни.Дела њихова и чиста намера описују се погледом у њиним очима.
Како?
Срешћеш пролазника,не знаш га.А он плени сјајем и лакоћом покрета.Сигурност његових корака описује циљани живот и увереност да тежи бити свој.Јединка која оставља без текста.И мислићеш о њему данима,сатима,…
То је инпресија коју он оставља.Енергија коју преноси.Такав је.
И ти си баш такав.Али одступаш од себе и вршиш притисак на личност својим не чињењем.
Шта да променим?
Закорачи у живот са циљем који вуче те да сваки дан живиш као да је последњи.Препреке нису тачке спотицања него искуства и учења.Не одустај у проналажењу себе и доласка до твога циља.
Видећу…
Одлажеш!Причај у садашњости.Сем ње немамо ништа.Крени од ране зоре,зрак да ухватиш.Прошлост је искуствена школа,будућност испит онога што си научио.Садашњост практичан део примене наученог.Како онда да не успемо ако толико учимо.
Право говорите.Успевам у својој чистој намери.
Наравно.Док то говориш,очи ти засијале,енергија прокључала.Добар си…
Драгана Медић: ЛИРИКА ВЈЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Здраво живо драги Драгане!
Стари Словен: Чувари памћења
Аугустин Тин Ујевић – Србији
Данас пламсаш само од крви најбољих
што су мачу дали своја тела справна,
блештећи у духу и у чистој вољи,
божанствена земљо православна;
Јуче ти си била моћна и велика,
и за усне деце млеко, мед и вино,
док се не скрхаше под градом челика
груди твоје деце, српска домовино.
Сутра, сабирући и данас и јуче,
засјаћеш у духу и у живој моћи.
Јер ће славу слома унуци да уче
као зору спаса иза тешке ноћи.
Ал’ ни нови народ, нити понос међа
никад више неће да ти овај врати,
поносити поглед иза храбрих веђа
што су знале дивски у понор гледати.
Твоје мирно чело под претњом ужаса,
и вијањем ветра страве и страхоте,
и молитву тамну и глува небеса,
то је данас време највеће лепоте.
Драган Симовић: ЈАД И БЕДА СЛОВЕНСКОГ РОДА
ПРЕПИСАНО ИЗ АКАШЕ:
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Раздељени и међусобно завађени Словени бивају најслађа храна космичким паразитима и рептилима.
Због унутарње словенске заваде, поделе и мржње космички паразити и рептили већ тисућама лета опстају на Мидгард-земљи.
Нико тако издашно и штедро не храни космичке паразите и рептиле као Словени.
Погледајте листом све словенске народе!
Ту нико никога не подноси, ту су сви са свима у крвној завади и вечитом рату.
Ни наши богови не могу да измире: Русе са Пољацима и Украјинцима, Србе са Хрватима, Чехе са Словацима, Прусе са Лужичким Србима.
Међу Словенима нема ни расне, ни родовске, ни крвне, ни културне, ни духовне солидарности, односно: сагласности, саобразности, саосећајности и самилости.
Сви су скучени, згрчени, тескобни, себични и саможиви.
Словенима је битнија јудео-кршћанска религија од свега другог; не само на овоме свету, већ у свим иним световима.
Једни су ортодоксни, други католици, трећи протестанти, четврти реформисти, пети лутеранци, шести муслимани, седми атеисти, комунисти и бољшевици, осми либерали, атлантисти и глобалисти…
Ни сам Свебох Сварог не може да нас освести и у памет призове!
Ратоваћемо између себе до коначног нашег истребљења.
Све што нам наши врази и душмани раде, знајте, да смо то и заслужили.
На тренутке ми се чини, да у Словенима одвећ никаквог достојанства и поноса нема, а о ратничком духу да и не говоримо!
Кад смо већ тако јадни и бедни, онда је боље да нас и нема!
Драган Симовић: Древни светови Свести
Лирски записи
На темељима древних ведсрбских храмова подизане су све јудео-хришћанске цркве.
Или још јасније: ведсрбски су храмови претварани у јудео-хришћанске цркве.
Најраније цркве нису ни грађене, већ су само на ведсрбске храмове стављана јудео-хришћанска знамења.
Зато су све цркве на местима чудесних дејствених моћи, на местима тајинствених пролаза у више упоредне светове.
Наши древни храмови бејаху тајни галактички пролази и портали.
02
Будући да је наш ум поробљен још пре двадесет векова, отуда ми имамо посве искривљену представу о ономе што је бивало (и како је бивало!) пре јудео-хришћанства.
Нама је у овоме часу тешко да замислимо, да је пре појаве јудео-хришћанства на Земљи обитавала висока галактичка цивилизација као и још виша и највиша галактичка култура.
Постојала су уређена царства која су била усаображена како са Природом и Мајком Земљом тако и са Галактичким Језгром.
То су била Царства Свести, Царства Стваралачког Духа.
03
Сви египатски, персијски, асирски, месопотамски и вавилонски владари бејаху плавооки и зеленооки; бејаху стасити, високи, продуховљених црта лица, бистрих и паметних очију, и светле, млечно-светле пути.
Сви древни градови бејаху пространи и светли, бејаху пуни светлости и лепоте.
Сви дрени градови имађаху прекрасне грађевине, уређене и простране тргове, широке цесте и улице, имађаху водоводе (а неки и млеководе!), прелепе вртове на земљи и висеће вртове над земљом.
Сви древни градови бејаху поплочани најлепшим каменом, а неки и са позлатом.
Сви древни градови имађаху градску и уличну раствету; имађаху светиљке које су се саме палиле и саме од себе гасиле.
04
Колико је нараштаја стасавало у лажи!
Колико је нараштаја живело у тами, у лажи јудео-хришћанства!
Стари свет није био варварски, није био примитиван, како су нас вековима учили.
Стари свет је био свет реда и поретка, свет галактичког устројства и галактичких знања, уметности, градитељства и духовности.
05
Црна рупа Свести из Мале Азије усисала је цео уређени и освешћени Свет, Свет Свести и Словесности.
Варварство и дивљаштво дошло са варварским, дивљачким и рушилачким религијама.
Са религијама које су иза себе остављале највећу грозоту пустиши.
Данашни Свет је слика и прилика потомака оних варвара, тих истих варвара.
