Пролазим клисурине тамних сила.
Тажим пут и излаз…
Посматрам зидови клисурине саздате од људских злих, ограничених, несвесних дела.

Тежак и опасан пут.
Сваким даном чиним виши напор да се одржим усправним и светлим.

Застадох, и спустих се на земљу.
Напуних пар судова са плодницом, поставих жиреве,
и намених младице храста за благостање свих бића.

Испуни ме Жива сила,
обухватих сав Свет, обухватих целог Себе.

Свака Ћелија бљесну живошћу,
и помислих,
ево правог исцељујућег дела,
које Љубављу преображава Човека, Заједницу, и Природу.