Јак запис Пробуђени и освешћени не бојте се!

Тај запад нас је замајавао, замајавао и поништавао Бога Оца Творца до изнемоглости, само да заборавимо ко смо и одакле долазимо, све се чини и ради како  изгледа у договору са невидљивим нижим, јер изгледа ови на западу никада и нису прешли на неки већи ниво, и када им даш мало спољних угодности и лепоте, они су задовољни и на све пристају, тако да још већа успаваност влада.

Е, сад, остале душе мисле да тако треба па раде и прате како споља већина ради, мисли тако треба, јер споља разне религије те још више замајавају, а ако кренеш да се буниш, онда ови невидљиви насрћу да затворе освешћивање, много је омаја како видљивих успаваних тако и невидљивих, ови мећу нас успавани су веома лукави, тако да мора сваки корак и мисао њихову да пратиш јер они невидљиви кроз њих те гледају.

Баш данас гледам ово дивљање на Косову и бесове, онолико да нас мрзе, крвнички, страшно, оно само могу бесови из других светова да користе све њих у физичком телу против нас. Гледам и питам се до када, овакво понижење на нашој светој земљи, само зато што стојимо од искона У Творцу и  желе физичким ударцима (где показују своју немоћ у духу да нас зауставе, просто тим ударцима болним нас моле) желе да се једном предамо и паднемо, одакле нам толика снага та истрајемо и трпимо, те ударце, просто се и чуде) да избришу, сећања на нашег Бога Оца у правди који све држи и који је свему дао живот.

Видим да је овде још увек слободна воља таме и светлости и свима је допуштено, али кад крене Правда Небеска Биће Јако, овде смо за правду у чистоти и никаква нечистоћа и тамнило не може више да дивља стоп, не смемо ми да се светимо и мрзимо већ правдом високо да тражимо правду да би опстали у ТВОРЦУ Безкраја у светлости. Љубав у правди мора да победи и то је закон Васељене. И ово у Русији, намерно јер треба да се нахране уз страхове, вриску, ужасе, ови нижи, тако да велика Будност треба да постоји, призивајмо нашу Небеску Браћу и свети дух из вечности у помоћ да све неправедно и лажно падне и испари, нису ни криве многе душе, мисле тако треба, заражене мржњом, омађијани, овде требаш бити Велики да би све ово разумео и опстао у чистоти!

Дан Сварога долази свет Прав се јако пресликава и сада користе то време што је преостало за пакост, требаш мудар бити и све сагледавати!

Гору су обојили црном

Да се вране не би виђеле

Али је смијех осто бијел

Па су зато стијене посивјеле

.

И даље се сјећам црвене

Оне црвене, косовски пламене

Том бојом бојим пјеснице

Да јаче пљескају или да ударе

.

Од зелене вијенце правим

Око брда око планина

Добацићу ти вијенац један

Од мора до звејезданих даљина

.

А плава?

Плава нас овладава!

Изнад и испод и гдје хоћеш,

Унутра и ван

Плава је бездан

.

За жуту ме баш брига!

Она је ионако вјечна …

Схватићу је тек кад умрем

Мада и сада ја умијем

Ја добро умијем

Жутом своје лице

и душу да радујем

Овим термином се може означити свака употреба дима у ритуалне сврхе.

У основи ова пракса вероватно почива на практичном истеривању исеката димом и служи прочишћивању. Стога се у магијским обредима дим користи управо приликом отклањања нечистих сила. Такво је кађење, најчешће деце, вучјом или медвеђом длаком како би се отклонила несаница или страва. Оваква веровања оставила су трага у народној медицини, где су димом лечене различите болести. Слично се поступа и са домаћим животињама које су бивале кађење на одређене светковине ради заштите. Осим болести кађењем се отклањају чини и уроци, о чему сведочи српска бајалица:

„Секиром те сечем, ватром те горим, тамјаном те кадим, водом те спирам“  (СМР: 235).

Текст: Ивана Мораревић, Душан Божић

Литература: Анна А. Плотникова – „Кађење”, „Словенска митологија – енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001 Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић – „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970

Слика: Veronika Gilková – smoke stories

Нисам се родила једна у низу бити

Нисам ја на Земљу пала са Марса

Моја је улога да искажем сву силу

Против илузија што добро скрећу са курса

.

Нисам се родила да се неком клањам

Себе да спутавам, на зло да климам

Нисам се родила да лошем се склањам

Не трпим више ругање, достојанство ја имам

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Срби су изабран и надмоћан род!

Ово говорите, шапућите, пишите, маштајте, мислите, тихујте и сневајте сваког дана, сваког часа, сваког трена – кад год се сетите.

Стварајте у речима, визијама, мислима и сновима надмоћно биће својега изабраног рода, призивајте и стварајте своје богове и богиње, своја светла и сушта суштаства.

Србство мора једном засвагда да победи све своје непријатеље, душмане и враге.

Не смемо више бити губитници.

Никада!

Заветујте се својим прецима и суштаствима, боговима и богињама, заветујте се Творцу и Васељени, да никада више ни понасоб ни као род нећете бити губитници.

Морамо у сваком трену вечности бити моћни и надмоћни!

Остварују се и материјализују све наше мисли, визије, речи; остварује се све што маштамо и сневамо.

Маштајмо и сневајмо о србској надмоћи, о надмоћи која  превазилази све моћи овога света!

Моћ духа и свести из љубави превазилази све друге моћи у Васељени.

Што више љубите себе, своје ближње и свој род, тиме ћете све моћнији, све већи и све силнији бити.

Срби су изабран и надмоћан род!

Шапућите и певушите ово својој деци док их успављујете, шапућите и певушите онако како су негда србске мајке на уво шапутале и певушиле својој деци над колевком.

Верујте у чуда, и чуда ће вам се вазда дешавати!

На тавану

у мраку

Скривени од звијезда

И погледа

Тражимо

Бјелеге и ожиљке

По нашим тијелима.

.

У мраку

Скривени  од звијезда

Међу старим књигама

Тражимо уже

Да вежемо мјесец  –

Постајемо  сидро ноћи.

.

На тавану

Загрљени из страха

У прашини сјећања

И паучини ноћи

Проналазимо

Одбачене лутке

и ријеч што слути на љубав.

.

На тавану

У мраку

Скривени  од звијезда

Тражимо уже

Да вежемо мјесец.

.

Моји  и твоји ожиљци

Постају сидро ноћи

И ријеч постаје  љубав!

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Када сам, пре четрдесет и четири године, доживео прво буђење и освешћивање; када сам схватио да је живот вечан – а да се само мења име и обличје; мења љуштура звана физичко тело – тада сам почео у свакоме тренутку будности и самосвесности, да развијам, упоредо и истовремено, како уметност живљења тако и уметност умирања.

Све ово што се може на мени видети и опипати, то нисам ја, то није моја битност и суштост – говорио је мој унутарњи глас, мој бог у мени, без престанка.

Желим, када будео дошао тај садашњи тренутак вечности да са овога света отпутујем, кренем у стању прибраности, смирености, будности и самосвесности, јер знам, да ме тамо, камо одлазим, чекају моји мили и драги, они који су од мојега духа и суштаства, од моје душе и свести, они који су истински мој звездани род.

У овоме свету, од када знам за себе, био сам и остао туђинац и незнанац и, никада се ни са ким нисам сасма ни у потпуности разумео.

Вазда сам био и остао у неспорауму и раскораку са светом, са људима овога света.

Све моје вредности биле су њима чудне и наопаке, једнако као што је и мени све њихово бивало сулудо, изокренуто и бесловесно.

Немам ни један једини разлог, да тугујем и жалим за овим светом.

Боље да га никада ни упознао нисам!