Гору су обојили црном

Да се вране не би виђеле

Али је смијех осто бијел

Па су зато стијене посивјеле

.

И даље се сјећам црвене

Оне црвене, косовски пламене

Том бојом бојим пјеснице

Да јаче пљескају или да ударе

.

Од зелене вијенце правим

Око брда око планина

Добацићу ти вијенац један

Од мора до звејезданих даљина

.

А плава?

Плава нас овладава!

Изнад и испод и гдје хоћеш,

Унутра и ван

Плава је бездан

.

За жуту ме баш брига!

Она је ионако вјечна …

Схватићу је тек кад умрем

Мада и сада ја умијем

Ја добро умијем

Жутом своје лице

и душу да радујем