Category: All
Драган Симовић: Живот и стварање
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Живот је стварање и стваралаштво, стварање и стваралаштво без почетка и свршетка.
Живети значи стварати, стварати значи живети.
Изван стварања нема живота.
Живот без стварања и стваралаштва бива опонашање, подражавање живота.
Живот са сврхом и смислом јесте живот посвећен стварању и стваралаштву.
Ако нема тога, онда је то само имитација живота, само омаја и опсена, само илузија и варка да се живи живот.
То ја вазда казујем онима који су ми блиски, сродни, мили и драги, онима које љубим.
Пространства стварања и стваралаштва простиру се колико и пространства самога живота.
Стварање и стваралаштво – то је унутарњи пут самоостварења и узрастања, тајинствени унутарњи пут навише ка Извору Живота.
Ово ми је данас, у песничком заносу и надахнућу, посведочила и Радмила Бојић, самосвесна и самобитна расна Србкиња из Лознице, чије песничке коментаре и лирске записе већ скоро две године редовно читате на Србском журналу.
Иако се одавно знамо, данас се први пут сретосмо.
Сваки ме сусрет са сродним и пробуђеним душама, уистини, обогаћује и оплемењује.
Дан бејаше сунчан и топао.
Пред нама се разлио, раширио и разбашкарио сањиви и троми Истер, док над напупелим врбама и тополама, по млакама и плићацима, прелетаху галебови, гавранови, утве златокриле и орлови рибари.
У нашем вилењачком друштву бејаше и Владан Пантелић, плави вилењак, песник, исцелитељ и бели чаробњак из Тијаније.
Све је више пробуђених, освешћених и неустрашивих Срба и Србкиња, чему се све троје веома радујемо.
Србство је победило вековни страх и, пуном снагом, широко размахнутих крила, узлеће пут звезданих висина.
Каква милина и дивота!
(Радмила Бојић, на Истеру, 28. марта 2018.)
Сњежана Прлић – Немој
Немој ми говорити: волим те!
Не подносим празнину тих ријечи.
Реци ми: чуват ћу те. Чуват ћу твоје срце од бола, од злих дјела. Нећу те подцјењивати, нити понижавати лошим поступцима.
Обећај: нећу дати да ме други обесхрабре.
Реци ми: чуват ћу у срцу идеју о теби и мени.
Грлим те, јер у мом загрљају и у мојим рукама си сигурна. Ја сам онај коме увијек можеш вјеровати.
То ми реци.
Душица Милосављевић – Посетих своје претке
Посетих своје претке
у дубини тајновите шуме!
Тамо где се све душе враћају Ирију,
које овде бораве!
Знадох за плави портал временске капије,
ког видех још пре рођења,
сад гледам у њега,
у свом безкрају!
Дотакох га руком и погледах духом!
И речено ми би да прођем,
јер то одувек радим!
И прођох и вратих се…
У дубини шуме,
тамо где душе одлазе у Ириј!
-слика Кери Даркингтон –
Владан Пантелић – П р в а У с к л и ч н и ц а С р б и ц и
Усккличница Првојезику и Првословима!
И ускличница надолазећем знању о прошлости,
о знању мудрих предака, и ускличница Животу,
који се пројављује кроз промисао, мисао, идеју,
говор, милозвук песме, милозвук птичјег цвркута…
А-рило
Прапрапочетно сјајило!
АШ-бук је тог сјаја звук
Ооој АрилоСјајило!
.
Б-ог
Са љубављу ЛогосСлово ствара
Oх Стварање! Нема већег дара!
Ооој Боже!
.
В-енац
СлаваВеда Рода Аријеваца –
Свему свету светлица
Ооој ВенчеАријевче!
.
Г-од
КолоДух од Сунца блажен –
У Дрвету одражен
Ооој ГодеОдраже!
.
Д-аждБог
ДахБог – дари дажда појитеља –
Свега живог-сненог обновитеља
Ооој ДаждБоже!
.
Ђ-евојка
У Коло срцем похитрила
И ДухОком момка загледила
Ооој ЂевојкоЛепојко!
Горан Полетан: Oвo крoз мене збoре наши преци
Русаљке
Драган Симовић: Визија
Када следећи пут будем дошао на Мидгард-земљу, нигде неће бити ни Англа ни Јенкија, и нико неће знати да је икада постојала некаква погана, паразитска и предаторска човеколика раса што мумлаше некаквим немуштим и поганим језиком.
Биће то у Великом Дану Сварога када ће на Мидгарду боравити само Звездани Род.
Све ниже, предаторске и паразитске човеколике расе – које су столећима једино рушиле, пљачкале и убијале родове и племена словесних бића – биће почишћене са Мидгарда.
Од Англа и Јенкија нема већих дебила, крволока, предатора и паразита!
Они не припадају ни човечанској ни људској раси, већ неким чудовишним хрбридима створеним у лабораторијама космичких паразита.
Борка Љешковић: Драге птице
На координатама
гдје Божија промисао
кроз сунце влада,
заплавила се ливада
на којој је никло дрво
што расте у два смјера.
*
Никло, продисало,
проточило, прогледало,
заиграло, затрептало
цвјетове процвјетало
разне плодове дало
гнијезда ушушкало.
Пружају се у безкрај гране његове
као колијевке љубави, смијеха, мудрости,
хтјења, љепоте, слободе и радости…
*
Ти на седмој грани стојиш
и све пјесме и све приче
по плавоме небу словиш.
Направи од ријечи птице
ватре знања да нам носе
од радости да нам лете
да нам чела врела росе
*
Да се вину у висине
изнад грана и још више
Драге птице Драганове
љепоти су увјек ближе.
Радмила Бојић: Јасика на ветру
Златокрила Вила са Радана: ПРИЗИВАЈМО У ПОМОЋ НАШУ НЕБЕСКУ БРАЋУ И СВЕТИ ДУХ ИЗ ВЕЧНОСТИ
Јак запис Пробуђени и освешћени не бојте се!
Тај запад нас је замајавао, замајавао и поништавао Бога Оца Творца до изнемоглости, само да заборавимо ко смо и одакле долазимо, све се чини и ради како изгледа у договору са невидљивим нижим, јер изгледа ови на западу никада и нису прешли на неки већи ниво, и када им даш мало спољних угодности и лепоте, они су задовољни и на све пристају, тако да још већа успаваност влада.
Е, сад, остале душе мисле да тако треба па раде и прате како споља већина ради, мисли тако треба, јер споља разне религије те још више замајавају, а ако кренеш да се буниш, онда ови невидљиви насрћу да затворе освешћивање, много је омаја како видљивих успаваних тако и невидљивих, ови мећу нас успавани су веома лукави, тако да мора сваки корак и мисао њихову да пратиш јер они невидљиви кроз њих те гледају.
Баш данас гледам ово дивљање на Косову и бесове, онолико да нас мрзе, крвнички, страшно, оно само могу бесови из других светова да користе све њих у физичком телу против нас. Гледам и питам се до када, овакво понижење на нашој светој земљи, само зато што стојимо од искона У Творцу и желе физичким ударцима (где показују своју немоћ у духу да нас зауставе, просто тим ударцима болним нас моле) желе да се једном предамо и паднемо, одакле нам толика снага та истрајемо и трпимо, те ударце, просто се и чуде) да избришу, сећања на нашег Бога Оца у правди који све држи и који је свему дао живот.
Видим да је овде још увек слободна воља таме и светлости и свима је допуштено, али кад крене Правда Небеска Биће Јако, овде смо за правду у чистоти и никаква нечистоћа и тамнило не може више да дивља стоп, не смемо ми да се светимо и мрзимо већ правдом високо да тражимо правду да би опстали у ТВОРЦУ Безкраја у светлости. Љубав у правди мора да победи и то је закон Васељене. И ово у Русији, намерно јер треба да се нахране уз страхове, вриску, ужасе, ови нижи, тако да велика Будност треба да постоји, призивајмо нашу Небеску Браћу и свети дух из вечности у помоћ да све неправедно и лажно падне и испари, нису ни криве многе душе, мисле тако треба, заражене мржњом, омађијани, овде требаш бити Велики да би све ово разумео и опстао у чистоти!
Дан Сварога долази свет Прав се јако пресликава и сада користе то време што је преостало за пакост, требаш мудар бити и све сагледавати!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 