ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Звездано Доба Белога Србства.

То је управо Овај Тренутак Вечности.

Рађа се Србски Дух, рађа се Србска Свест, рађа се Србска Наука и рађају се Србска Знања.

То је Доба када ће сваки Бели Србин имати поверења у сваког Белог Србина и сваку Белу Србкињу; Доба када ће се сваком Белом Србину и свакој Белој Србкињи од Знања, Науке, Уметности и Мудрости веровати на Реч.

Доба када ће све бити усаглашено и усаображено са Србским Духом и Србском Свешћу.

Ко не верује у то, не мора ни да верује!

Ко не верује у то, није од нашег Звезданог Рода.

Они који не верују у то, у крајњем случају нису ни битни!

Никога нећемо ни призивати, ни убеђивати, а ни освешћивати.

Све је ствар личног избора, личног духа и свести.

Свака се птица враћа својему Јату!

Са Србским Духом а у Дану Сварога усаобразимо и Србски Коледар-Календар.

По Србском Коледару рачунајмо и године.

По Србском Коледару ми смо сада у седамдесет и шестом столећу.

У среду (прекосутра), 4. травња/априла, тачно у подне, почиње Србска Нова 7527. година, а што је, истовремено, и почетак лета.

За нас је битан и сушт Србски Коледар.

Србски Коледар је усаглашен и усаображен са Сварогом Свебохом и Трима Сунцима – Једним Видљивим и Два Невидљива.

Мислите србски, сневајте србски, стварајте србски, љубите србски и живите србски!

На леђима велк’е птице

ја се винух, полетих високо

пут облака, бијелих меких

и на небу модром ја занијемих.

.

Биће што је стигло да ме носи

шири крила и вјетру нас предаје.

Обгрлих га око врата снажно

а наша срца ускладише откуцаје.

.

Гдје идемо, када стижемо

нит ме брине нити пуно марим,

знам, Орао пут часни свој има:

на томе му душом благодарим.

.

Фото: Xiaodi Yin

 

 

Мирише Универзум на посејане латице светла!

Чудна омама свих чула се просула у етар

и светли најлепшим бојама,

бојама љубави!

 

 

 

Ко зна

кроз колико светова и звезданих јата

лутасмо Ти и Ја,

Љубави моја,

тражећи Једно Друго

и вапијући за Нашом Љубављу

о којој сневасмо

кроз многе животе.

Сада,

када смо се,

после толико векова

лутања и трагања,

срели и препознали

Нас Двоје,

и када си Ти у Срцу мојему пронашла свој Дом,

као и Ја Дом свој у Срцу Твојему,

наставићемо своје

најдивотније и најумилније путовање;

летећемо и пловити Путем Свих Путева,

Невесто и Лепојко моја,

ка Вечној Љубави Свих Љубави,

ка Вечном и Непресушном

Извору Живота!

Задрхтаћу без сумње

ако се икад будемо срели

у другоме животу,

у светлости удаљеног света.

Заустављајући се,

препознаћу твоје очи,

тамне као јутарње звезде,

и знаћу да су припадале

заборављеном сумраку

пређашњег живота.

Рећи ћу:

чар твој лица није само у њему,

у њу се уткала жарка светлост

мога погледа при сусрету

који се не памти,

и моја љубав јој је дала

тајну која се изгубила.

Окопниће и моје зиме,

испод белог покривача,

мојих снова,

окопнићиће и моја зелена трава,

шарено цвеће…

Доћи ће,

доћи…

Моје Пролеће…. И донети мирисе,

додире топлог загрљаја,

оних истих снова…

Усккличница Првојезику и Првословима!
И ускличница надолазећем знању о прошлости,
о знању мудрих предака, и ускличница Животу,
који се пројављује кроз промисао, мисао, идеју,
говор, милозвук песме, милозвук птичјег цвркута…

Ф-ењер
Стварач сјајне и моћне Светлости
И растеривач мрака ко србица мутавости
Ооој ФењереСветиониче!

.

Х-леб
Љубве Милост Говор душни –
Молитва је Хлеб насушни
Ооој ХлебеНафоро!

.

Ц-едиљка
Цедим мудрост – сок СвеМира,
Уз цвркут с-вера који срце дира
Ооој Цедиљко!

.

Ч-асовеник
Срб од Вечности – ах те среће!
Узе Време – да окреће
Ооој Часовениче!

.

Џ-ак
Буди будан и Новог времена ђак
Сва лажна знања баци у бу-џак
Ооој ЏачеЂачеЈуначе!

.

Ш-тит
Знам од Лука Стреле Копља
Мача и Штита лице –
Дубина Сјај и Лепота србице!
Ооој, ШтитеШтите!

 

Нама се само чини да знамо шта је Љубав, а, у суштини, о Љубави ништа не знамо!

Љубав је највећа Тајна, највеће Тајинствено, највећа Мистерија.

То је Дејство, Енергија и Сила Стварања; Дејство, Енергија и Сила Живота.

Љубав је Склад, Ред, Хармонија Васељене – Овостране и Оностране Васељене.

Љубав ствара, чини и одржава Живот, Извор Живота.

Љубав ствара, чини и одржава све материјалне светове, сва материјална бића и суштаства.

Да није Дејства, Енергије и Силе Љубави, све би се честице, све би се ћелије нашег физичког тела распршиле, развејале и распале.

Не би тада било ни наших тананих и најтананијих тела, како видљивих тако и невидљивих.

Без Љубави – без Дејства, Енергије и Силе Љубави – ни би ни планета, ни звезда, ни сунаца било.

Не би било ни Простора, ни Времена, ни Вечности.

И, надасве, не би ни Творца било!

 

Присетих се,

у трену,

једне вилинске љубави

из једног минулог живота.

И тада је,

као и сада,

 цвао багрем бео.

И тада је,

као и сада,

небо било бистро,

високо и плаво –

 плаво као очи њене!

И тада,

као и сада,

бејаше вечерњи сутон,

 и у сутону вечерњем

тиха и сетна песма,

 што се на ветру кидаше

понад широких поља

 у којима –

и тада! –

бејаше цвао багрем –

гле! багрем румен и бео.

(Негде у пољима банатским,

кад багрем бео цвате,

7523. године)