Category: All
Милорад Максимовић- Љубав као печат
Љубав као печат
Увек..
Вечно…
Лепо…
Једно…
И још многе речи
сад хтеле би тећи,
као поток у планини
и мисао у нутрини
да покажу и објасне
све те ствари јасне
и те тешке, јаке
и звездане сад кораке
трагове сведочанства
и потписе величанства,
игру свету кроз свемире
што сад она кроз стихове
и кроз срца распевана
свег витеза и свих дама
и кроз срце девојачко
нежно, чисто, посве јако
и кроз душу свег младића,
као Орла, славног тића
исказује ватру свету
која даје живот свему…
Све се вазда креће, титра.
Замисао о једноти
и о вечној тој красоти
покреће нам душе жар.
И све што се једном роди
у светлости и слободи
Љубав као печат носи, знај!
Владан Пантелић – Друга Ускличница Србици
Усккличница Првојезику и Првословима!
И ускличница надолазећем знању о прошлости,
о знању мудрих предака, и ускличница Животу,
који се пројављује кроз промисао, мисао, идеју,
говор, милозвук песме, милозвук птичјег цвркута…
Е-лектра
А-Ш Сила – степеница
НебоЗемља повезница
Ооој, Електро!
.
Ж-ивот
ПраСунце жар-жаром сија –
У Васељени све проклија
Ооој, Животе!
.
З-емља
Мајка Четири са Севера Царства
Сада ра-с-ејана и завађена братства
Оooј, МидгардЗемљо!
.
И-стина
Једина права религија
Све тајно и чворно одвија
Ој, Истино!
.
Ј-аје
ЈА ЈЕСАМ – ЈАЈЕ САМ;
Светове ЈА-ЈА ВОД-а спаја.
Ооој, Ја-је!
.
К-олоВени
РасСија – Срб-и-ја:
АријПочело Тере и Чувари Капија
Ооој, Коло-вени!
Драган Симовић: Бело Србство Звезданог Рода
(Оливера Лола Аџић: Радосна Бела Србкиња)
Бело Србство није обичан човечански или људски род,
већ необичан, несвагдањи те изабрани
Звездани Род.
Звездани Род надмоћних –
надмоћних по врлинама,
по добротама,
по дивотама.
Славити и вазносити Бело Србство Звезданог Рода,
то је света дужност сваког ведсрбског песника вилењака.
Сваки Бели Србин
као и свака Бела Србкиња
за мене је божанство.
Видим их и осећам
као богове и богиње,
јер они то, уистини, и јесу!
Нека пукну од једа, пакости и зависти
сви наши душмани и врази!
(Са Радмилом, Белом Србкињом, на Истеру, 28. марта 2018.)
Драган Симовић: ОСКОРУША – РЈАБИНУШКА
Свуд је ветар разнео иње нашег сна
Од тих нежних цветова бели степа сваааа
Гледам.. мирна и тиха ти стојиш као у снуууу
Ветар кроз грање шаље ти дивну песму тууу
Ој, Рјабина рјабинушка,
Бели цветак твој
Степом ветар нек однесе мојој Вољеној ♥
Кад год бих чуо ову древну руску песму са Урала, у мени би се у трену пробудила нека праискона милина и сета у исти мах.
Да, истовремено: радост, туга, милина и сета, а да не знам што!
Ову песму не осећам и не доживљавам само као руску, већ као свесрбску и свесловенску, као химну Звезданог Рода.
Благодарим ти, Радмила, на овој дивоти!
Спасибо – СпасиБог!
Драган Симовић: ПОЗДРАВ ВЕЛИКОМ ДАНУ СВАРОГА!
Лукавство је највиши ступањ рептилске интелигенције.
Рептилска интелигенција и није никаква интелигенција, већ помрачење ума и сужење свести.
Западни човек је – будући под утицајем јудео-кршћанства и ватиканских бесова – вековима развијао искључиво рептилску интелигенцију.
Западног човека су одавно програмирали космички паразити, предатори и рептили.
Западна цивилизација почива на лукавству, на мржњи и злу, на рептилској и бесовској интелигенцији.
Тако је бивало у мрачној и студеној Ноћи Сварога, али у Великом Дану Сварога лукавство је, као највиши домет западне цивилизације, посве распршено.
Ни једно једино западно лукавство, ни једна једина западна подвала и превара, ни једна једина западна пропаганда неће више проћи, зато што је све више пробуђених и освешћених Белих Срба и Белих Руса.
Енглези и Амери, за све лукавство што у овоме часу спремају, унапред ће бити прочитани и раскринкани.
У властите преваре и лажи ни они сами одвећ не верују.
Тако је и овога пута било.
Измислили су тровање руског обавештајца, како би дигли галаму и халабуку на Русију, како би створили пометњу у руској и светској јавности, како би – док је Русија забављена својим јадом и одбраном од предаторских и рептилских лажи – они, западни гмазови и паразити, извршили геноцид над србским народом.
Ја сам одмах знао – јер сам у трену добио обавештења из Акаше – да је напад на Русију само димна завеса за погроме над косовским Србима.
То више не пролази!
Западна цивилизација – то је лешина која се распада и смрди!
Несувисли, бесловесни и дебиласти Енглези и Амери не схватају: да су они прошлост, да су утваре и сенке из Ноћи Сварога, те да више никаквих моћи немају на Мидгарду у Великом Дану Сварога.
(Поздрав Сварогу!)
Драган Симовић: Ми само примамо и прослеђујемо
Што више поклањамо и дајемо, све већи и богатији бивамо.
Најлепши и најдивотнији дарови које ћемо предати ближњима јесу управо они које смо од Створитеља примили.
Ми само примамо и прослеђујемо, да бисмо изнова примали и прослеђивали.
А то и јесте љубав.
Љубав је поклањање и даривање.
Где нема поклањања и даривања, ту ни љубави нема!
Све што очекујемо, тражимо и узимамо, то само од себе свене и усахне.
Онај ко истински, свим бивством и суштом својим љуби, тај ништа нити тражи, нити очекује.
ЗАТО ШТО СВЕ – ВЕЋ ИМА!
Радмила Бојић: Сушт Језика Рода нашег – Оглед о песништву Владана Пантелића
Сушт Језика Рода нашег пројављује се у песмама и причама Владана Пантелића.
♥
Драган Симовић: Живот и стварање
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Живот је стварање и стваралаштво, стварање и стваралаштво без почетка и свршетка.
Живети значи стварати, стварати значи живети.
Изван стварања нема живота.
Живот без стварања и стваралаштва бива опонашање, подражавање живота.
Живот са сврхом и смислом јесте живот посвећен стварању и стваралаштву.
Ако нема тога, онда је то само имитација живота, само омаја и опсена, само илузија и варка да се живи живот.
То ја вазда казујем онима који су ми блиски, сродни, мили и драги, онима које љубим.
Пространства стварања и стваралаштва простиру се колико и пространства самога живота.
Стварање и стваралаштво – то је унутарњи пут самоостварења и узрастања, тајинствени унутарњи пут навише ка Извору Живота.
Ово ми је данас, у песничком заносу и надахнућу, посведочила и Радмила Бојић, самосвесна и самобитна расна Србкиња из Лознице, чије песничке коментаре и лирске записе већ скоро две године редовно читате на Србском журналу.
Иако се одавно знамо, данас се први пут сретосмо.
Сваки ме сусрет са сродним и пробуђеним душама, уистини, обогаћује и оплемењује.
Дан бејаше сунчан и топао.
Пред нама се разлио, раширио и разбашкарио сањиви и троми Истер, док над напупелим врбама и тополама, по млакама и плићацима, прелетаху галебови, гавранови, утве златокриле и орлови рибари.
У нашем вилењачком друштву бејаше и Владан Пантелић, плави вилењак, песник, исцелитељ и бели чаробњак из Тијаније.
Све је више пробуђених, освешћених и неустрашивих Срба и Србкиња, чему се све троје веома радујемо.
Србство је победило вековни страх и, пуном снагом, широко размахнутих крила, узлеће пут звезданих висина.
Каква милина и дивота!
(Радмила Бојић, на Истеру, 28. марта 2018.)
Сњежана Прлић – Немој
Немој ми говорити: волим те!
Не подносим празнину тих ријечи.
Реци ми: чуват ћу те. Чуват ћу твоје срце од бола, од злих дјела. Нећу те подцјењивати, нити понижавати лошим поступцима.
Обећај: нећу дати да ме други обесхрабре.
Реци ми: чуват ћу у срцу идеју о теби и мени.
Грлим те, јер у мом загрљају и у мојим рукама си сигурна. Ја сам онај коме увијек можеш вјеровати.
То ми реци.
Душица Милосављевић – Посетих своје претке
Посетих своје претке
у дубини тајновите шуме!
Тамо где се све душе враћају Ирију,
које овде бораве!
Знадох за плави портал временске капије,
ког видех још пре рођења,
сад гледам у њега,
у свом безкрају!
Дотакох га руком и погледах духом!
И речено ми би да прођем,
јер то одувек радим!
И прођох и вратих се…
У дубини шуме,
тамо где душе одлазе у Ириј!
-слика Кери Даркингтон –
