Category: All
Душица Милосављевић – Посетих своје претке
Посетих своје претке
у дубини тајновите шуме!
Тамо где се све душе враћају Ирију,
које овде бораве!
Знадох за плави портал временске капије,
ког видех још пре рођења,
сад гледам у њега,
у свом безкрају!
Дотакох га руком и погледах духом!
И речено ми би да прођем,
јер то одувек радим!
И прођох и вратих се…
У дубини шуме,
тамо где душе одлазе у Ириј!
-слика Кери Даркингтон –
Владан Пантелић – П р в а У с к л и ч н и ц а С р б и ц и
Усккличница Првојезику и Првословима!
И ускличница надолазећем знању о прошлости,
о знању мудрих предака, и ускличница Животу,
који се пројављује кроз промисао, мисао, идеју,
говор, милозвук песме, милозвук птичјег цвркута…
А-рило
Прапрапочетно сјајило!
АШ-бук је тог сјаја звук
Ооој АрилоСјајило!
.
Б-ог
Са љубављу ЛогосСлово ствара
Oх Стварање! Нема већег дара!
Ооој Боже!
.
В-енац
СлаваВеда Рода Аријеваца –
Свему свету светлица
Ооој ВенчеАријевче!
.
Г-од
КолоДух од Сунца блажен –
У Дрвету одражен
Ооој ГодеОдраже!
.
Д-аждБог
ДахБог – дари дажда појитеља –
Свега живог-сненог обновитеља
Ооој ДаждБоже!
.
Ђ-евојка
У Коло срцем похитрила
И ДухОком момка загледила
Ооој ЂевојкоЛепојко!
Горан Полетан: Oвo крoз мене збoре наши преци
Русаљке
Драган Симовић: Визија
Када следећи пут будем дошао на Мидгард-земљу, нигде неће бити ни Англа ни Јенкија, и нико неће знати да је икада постојала некаква погана, паразитска и предаторска човеколика раса што мумлаше некаквим немуштим и поганим језиком.
Биће то у Великом Дану Сварога када ће на Мидгарду боравити само Звездани Род.
Све ниже, предаторске и паразитске човеколике расе – које су столећима једино рушиле, пљачкале и убијале родове и племена словесних бића – биће почишћене са Мидгарда.
Од Англа и Јенкија нема већих дебила, крволока, предатора и паразита!
Они не припадају ни човечанској ни људској раси, већ неким чудовишним хрбридима створеним у лабораторијама космичких паразита.
Борка Љешковић: Драге птице
На координатама
гдје Божија промисао
кроз сунце влада,
заплавила се ливада
на којој је никло дрво
што расте у два смјера.
*
Никло, продисало,
проточило, прогледало,
заиграло, затрептало
цвјетове процвјетало
разне плодове дало
гнијезда ушушкало.
Пружају се у безкрај гране његове
као колијевке љубави, смијеха, мудрости,
хтјења, љепоте, слободе и радости…
*
Ти на седмој грани стојиш
и све пјесме и све приче
по плавоме небу словиш.
Направи од ријечи птице
ватре знања да нам носе
од радости да нам лете
да нам чела врела росе
*
Да се вину у висине
изнад грана и још више
Драге птице Драганове
љепоти су увјек ближе.
Радмила Бојић: Јасика на ветру
Златокрила Вила са Радана: ПРИЗИВАЈМО У ПОМОЋ НАШУ НЕБЕСКУ БРАЋУ И СВЕТИ ДУХ ИЗ ВЕЧНОСТИ
Јак запис Пробуђени и освешћени не бојте се!
Тај запад нас је замајавао, замајавао и поништавао Бога Оца Творца до изнемоглости, само да заборавимо ко смо и одакле долазимо, све се чини и ради како изгледа у договору са невидљивим нижим, јер изгледа ови на западу никада и нису прешли на неки већи ниво, и када им даш мало спољних угодности и лепоте, они су задовољни и на све пристају, тако да још већа успаваност влада.
Е, сад, остале душе мисле да тако треба па раде и прате како споља већина ради, мисли тако треба, јер споља разне религије те још више замајавају, а ако кренеш да се буниш, онда ови невидљиви насрћу да затворе освешћивање, много је омаја како видљивих успаваних тако и невидљивих, ови мећу нас успавани су веома лукави, тако да мора сваки корак и мисао њихову да пратиш јер они невидљиви кроз њих те гледају.
Баш данас гледам ово дивљање на Косову и бесове, онолико да нас мрзе, крвнички, страшно, оно само могу бесови из других светова да користе све њих у физичком телу против нас. Гледам и питам се до када, овакво понижење на нашој светој земљи, само зато што стојимо од искона У Творцу и желе физичким ударцима (где показују своју немоћ у духу да нас зауставе, просто тим ударцима болним нас моле) желе да се једном предамо и паднемо, одакле нам толика снага та истрајемо и трпимо, те ударце, просто се и чуде) да избришу, сећања на нашег Бога Оца у правди који све држи и који је свему дао живот.
Видим да је овде још увек слободна воља таме и светлости и свима је допуштено, али кад крене Правда Небеска Биће Јако, овде смо за правду у чистоти и никаква нечистоћа и тамнило не може више да дивља стоп, не смемо ми да се светимо и мрзимо већ правдом високо да тражимо правду да би опстали у ТВОРЦУ Безкраја у светлости. Љубав у правди мора да победи и то је закон Васељене. И ово у Русији, намерно јер треба да се нахране уз страхове, вриску, ужасе, ови нижи, тако да велика Будност треба да постоји, призивајмо нашу Небеску Браћу и свети дух из вечности у помоћ да све неправедно и лажно падне и испари, нису ни криве многе душе, мисле тако треба, заражене мржњом, омађијани, овде требаш бити Велики да би све ово разумео и опстао у чистоти!
Дан Сварога долази свет Прав се јако пресликава и сада користе то време што је преостало за пакост, требаш мудар бити и све сагледавати!
Борка Љешковић –Микро палета
Гору су обојили црном
Да се вране не би виђеле
Али је смијех осто бијел
Па су зато стијене посивјеле
.
И даље се сјећам црвене
Оне црвене, косовски пламене
Том бојом бојим пјеснице
Да јаче пљескају или да ударе
.
Од зелене вијенце правим
Око брда око планина
Добацићу ти вијенац један
Од мора до звејезданих даљина
.
А плава?
Плава нас овладава!
Изнад и испод и гдје хоћеш,
Унутра и ван
Плава је бездан
.
За жуту ме баш брига!
Она је ионако вјечна …
Схватићу је тек кад умрем
Мада и сада ја умијем
Ја добро умијем
Жутом своје лице
и душу да радујем
Кађење
Овим термином се може означити свака употреба дима у ритуалне сврхе.
У основи ова пракса вероватно почива на практичном истеривању исеката димом и служи прочишћивању. Стога се у магијским обредима дим користи управо приликом отклањања нечистих сила. Такво је кађење, најчешће деце, вучјом или медвеђом длаком како би се отклонила несаница или страва. Оваква веровања оставила су трага у народној медицини, где су димом лечене различите болести. Слично се поступа и са домаћим животињама које су бивале кађење на одређене светковине ради заштите. Осим болести кађењем се отклањају чини и уроци, о чему сведочи српска бајалица:
„Секиром те сечем, ватром те горим, тамјаном те кадим, водом те спирам“ (СМР: 235).
Текст: Ивана Мораревић, Душан Божић
Литература: Анна А. Плотникова – „Кађење”, „Словенска митологија – енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001 Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић – „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Слика: Veronika Gilková – smoke stories
