Верица Стојиљковић: О, Душо моја…


2Adam

О, Душо моја

Што скривена у латицама,

Светобојних Цветова спаваш и

Сневаш о Световима далеким,

Звездама златним, сребрним,

Пурпурним, Звездама зеленим……

Сневаш о водама Живим, како

Падају литицама Светопланинским ….

Зовеш Орлове, Роде, Лабудове,

Крила да рашире, Песму да певају,

О радости Живота да причају!

О, Душо моја

Прахом Лептира покривена!

Смеши се твоје Лице

Уснулим, шареним Ливадама мирисним,

Облаку што лако Небом плови

И ветру Развигорцу што, ено,  хита….

О, Душо моја….

Грли те дрво столетног Храста,

Јаблана и Тополе, Бора – грли те и Кестен…

И Бреза те грли  златна, грли те и Липа…

Грли те камен Облутак и камен Кремен…

Освит Зоре прошао је,  увелико је Дан!

Отвори очи, да погледаш, шта осликао је

Твој Сан!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s