Лабуд Н. Лончар: Ако те дозову шкољке

Ако те једнога јутра
дозову шкољке
са моје обале
на којој спавају
чекање и нада –
загрли сунце и талас
и заборави на
горке ријечи и сузе
казане у тренутку
слабости и немоћи.
.
Ако те једнога јутра
дозову шкољке
са моје обале
гдје станује љубав и нада
испружи руке ка сунцу и
првом таласу кајања…
.
Ако те дозову шкољке
То те ја сањам
Обичну и знојну
Са капљом вина
Међу твојим дојкама.
.
Ако те дозову шкољке
са моје обале
испружи руке ка сунцу и
првом таласу кајања…
Фото: Шкољке; Википедија
