201
Понекад, гле, бива:
Бог прославља силне
Што Га се одричу,
И понижава кротке
Који Га славе!

202
Немаш више
Чему да се надаш!

203
Ти си једино
Видело у тами,
Песниче, певачу
Румених облака!

204
Оно што је било,
Гле, није било,
Већ јесте;
А оно што ће бити, –
У трену овом бива!

205
Виша свест, гле,
Време поништава!

206
Када у срцу своме
Обитаваш,
Гле, има те свуда –
У трену овом!

207
Светлост си пречиста,
У дубинама вечности,
Где Дух Свети
Обитава!

208
Из тишине извире вилинка
Духовних звезданих јата,
Што вековима сневају
У срцу божанског сневача.

209
Над горјем од пурпура,
Гле, пун Месец
Изгрева!

210
Благуна светлшћу
Вилинку божанску свира
У тишини векова
Минулих и будућих

211
Ово је век
О којему негда
Сневасмо давно

212
Гле! вечно је све
Што Духом бива!

213
Снежне белине тишина
Мед брезама, гле,
И сетним ивама
У сутон од пурпура!

214
Будим се, гле,
У свету
Великих сневача!

215
Праискона песма тишине
Шири се, дивотним,
Небом од пурпура.

216
У срцу смиренм,
Гле, мудрост,
И светлост векова!

217
Исцели срце моје,
О Ти, Велики Душе!

218
Мир и тишина
У срцу обитава

219
Заједно ћемо,
Срце моје,
Премостити свет!

220
У срцу пречистом
И Реч живота
Бива уписана

Фото: Фб страница – Elisa