О Косову приче старе
у еповима вјечно сјаје,
гдје витез Милош сабљу диже,
у славу рода он нестаде.
.
Крв проливена за слободу
у сваком зраку сунца блиста,
на светој земљи, знојем предака
заливеној крвљу и сузом чиста.
.
Издаја сјенком црном паде,
ал’ вјера чврста оста снажна;
крваве сузе муке задаше,
ал’ српска душа није празна.
.
Молитве Богу нека лете,
не дајмо срце злу да клоне,
искром вјере што сузе брише,
љубав и српство нека звоне.
.
К’о Милош за вјеру што мач је дигао,
и ми да срце Србије бранимо,
у пјесмама да му спомен чувамо,
Светог Лазара да вјечно славимо.
.
Косово не слави Србија сама,
за њињих цијела васиона плаче;
у свакој сузи, у сваком сну,
Косово гори пламеном части неугаслим.
.
Поздрави Метохију, наш понос стари,
пренеси јој тугу и љубав моју,
у свакој молитви, у свакој зори,
Косова и Метохије име у срцу бројим.

Фото: Косово; Википедија