Моје песме
стидљиво куцају на твоја врата
да се пред тобом поклоне:
хоћеш ли ми отворити?

.

Моје песме имају 
звук свиле попут шуштања
твоје хаљине у предворју

.

Моје песме миришу 
као љупки зумбул
у твом врту.

.

Моје су песме у боју 
крви одевене, 
у боју хаљине твоје
шуштаве и сјајне.

.

Моје најлепше песме 
блистају,
оне су као ти!

.

Пред вратима стоје 
да ти се поклоне:
хоћеш ли ми отворити?

Сличност између Српских и Ирских култура, старих вера, а пре свега у језику, објашњава следећи чланак преведен са „boards.ie“ (dublinviking).

Пре много година сам приметио чудне сличности између ирске и српске митологије , језика, топонима и хидронима . Ово је мистерија,  јер према историји , ова два народа никада нису живела у истој области Европе истовремено , и стога не би требало да буду у стању да утичу једни на друге. А ипак је број сличних или истоветних културних , верских и језичких карактеристика растао.  Такође,  људи између Балкана и Ирске нису поделили ове културне особине. То је значило да нема културне дифузије. Закључак је био, да су ова два народа ( Срби и Ирци ) морала живети заједно у неком тренутку у историји, како би постојало толико сличности у језику и култури .

Док сам покушавао да откријем потенцијално место окупљања.  Прво сам погледао Викиншке инвазије са југа Балтика . Иако је било много ствари које указују на значајно присуство Западних Словена (Поморјани-Полапски Словени) међу Данским Викинзима који су се настанили у Енглеској и Ирској , ово се све десило прекасно, да би се објасниле стотине старих ирских речи и имена које су идентичне оним српским.

Такође нисам могао да објасним рано-средњевековна Ирска лична имена која су имала значење на српском. Такође како објаснити све граматичке конструкције које су биле идентичне у ирском и српском. Викинзи једноставно нису имали толико велики културни утицај да присиле Ирце да прихвате словенску граматику .

Онда сам погледао Англо – Саксонски период и открио да је дошло до значајног Западно Словенског ( Венди ) присуства у Англо-Савезима приликом инвазија на Британију у петом и шестом веку. Они су се населили у великим деловима Енглеске , а постојала је могућност да се нека нерегистрована Англо насеља појављују у Ирској са значајним словенским становништвом . Но, опет то није могло да објасни све граматичке конструкције које су биле идентичне у ирском и на српском.

Ако су постојала Англо насеља у Ирској у раном средњем веку , они опет једноставно нису имали неки велики (културни) утицај да присиле Ирице да прихвате словенску граматику јер је тада анго-саксонски утицај био слаб на Ирце.

Такође постоји проблем и ранијих археолошких налазишта , повезаних са гвозденим добом , која су имала српске карактеристике. Било је превише старих обичаја, легенди , светих места, које су имале своје дупликате у словенским земљама и нарочито балканским, српским земљама.

Тако сам погледао Рим , и римску инвазију Британије и трагао  – мождаје ово  извор заједничких културних карактеристика између Ирске и Србије –  али Римљани никада нису ушли у Ирску и нема познатих записа о ирским плаћеницима у римској војсци , тако да још једна могућност прецртана.

Онда сам погледао гвоздено доба и нашао многе ствари које су ми указивале на значајни културни прилив из јужног Балтика. Било је велике сличности између Лужичке културе у јужном Балтику и култура у Ирској и Енглеској  за време гвозденог доба, а чини се да је гвоздено доба доведено у Ирску на копљима и мачевима људи јужног Балтика. Ово је добра полазна тачка. Ратничка елита Балтика је могла донети са собом своја веровања , свој језик и своје обичаје , и дати их становништву Ирске  но, то не би објаснило огроман број топонима и хидронима на Балкану која немају никакво значење међу Словенима, али зато имају значење на Ирском.

Такође ово не би објаснило присуство свих речи , и граматичких конструкција које постоје само у ирском и у појединим дијалектима јужнословенских језика и посебно у неким старим дијалектима српског . Ово такође не би објаснило све основне речи српском језику који се могу разложити и објаснити користећи Ирски. Да би ово било могуће , Ирци су морали да буду присутни на Балкану у великом броју веома дуго времена током гвозденог доба , па чак и током бронзаног доба.

Тако сам погледао Келте као могуће културне везе између два народа.

Они су били владари централне Европе , управо области између Балтика и Балкана . То би им дало способност да утичу и на Ирце и на људе који ће касније постати западни Словени. Али Келти никада нису имали значајније дугорочно присуство на Балкану . Они су преко Балкана кренули ка Малој Азији у 3. веку пре нове ере . Њихова главна упоришта су у просторима изнад Дунава.

Подручје испод Дунава је била земља Илира. Илири и Келти су према некима повезани и названи Келто – Илири . Ово је свакако био добар траг. Ако су Илири заправо говорили истим или сличним језиком као и Келти , онда то би објаснило све сличности између ирског и српског језика , али само ако прихватимо да су и ирски и српски језик директни потомци Келтско- илирског језика и да су Келтски и Илирски били исти језик .

Ово већ постаје веома контроверзно , јер  би значило да постоји културни континуитет на простору између Балтика и Балкана који траје више од 2500 година. То би значило да постоји фундаментални Келтски културни слој у Словенској култури и да је Словенска култура настала као фузија Келтско и Скито-Сарматске културе?  Но, постоје ствари које се нису могле објаснити са келтском везом.

Прво, она не може да објасни износ речи , обичаје , и легенде из периода старог Рима и старе Грчке кроз старогрчки и латински , али могу се објаснити кроз ирску и српску културу и језик .

-Текст превео и уредио-Само –

-наставиће се –

Заборављам песму,
заборављам име,
заустављам сат…
испод високих борова, окупана Сунцем,
у одјеку дечјих гласова
ја Живим.

Има љубави

које никада не умиру.

Има љубави

које надживе своје љубавнике

 и које путују кроз простор и време

тражећи неке нове љубавнике

 у којима ће наставити

свој давно започети живот.

Има љубави

које су светионици у неким далеким световима,

 међу давно згаснулим сазвежђима

и звезданим јатима.

Има љубави

према којима се и Васиона управља,

 и без којих ни звезде

никада светлеле не би.

Шарена фантазија коју само природа може да направи. На први поглед изгледа као сликарско платно и оставља без даха. Као да је свако стабло посебна апстрактна слика.

Ово уметничко стабло је дрво еукалиптуса, познатог под називом “Eucalyptus deglupta” а зову га и “еукалиптус боје дуге” (Rainbow Eucalyptus). Природно станиште су му Папуа, Нова Гвинеја и Филипини.

Необичне боје настају када са дрвета отпадне кора, што се дешава једном годишње. У зависности од годишњег доба, појављују се различите боје. На почетку,  када отпадне кора, појављује се светло зелена боја. Она затим тамни и прелази у плаве,  наранџасте, љубичасте и бордо тонове. Стабла су висока до 60 метара, а крошња им почиње тек на 15 метара висине

Ово је само још један од примера колико Мајка Природа може да буде креативна и још један од доказа да је то што створи ван сваке конкуренције.

Извор- интернет страница – Flora i fauna | Separe