Category: All
Драган Симовић: ВЕЛИКО БИЋЕ СТВАРАЊА
(Драгани М. и Јадранки М. –
двема Белим Србкињама
из Републике Србске.)
Једном ћемо сви ми бити
Велико Биће Стварања!
Ако вам кажем, да ћемо бити Сами Живи Бог,
Сами Дух Стварања, знам да ме нећете разумети!
Али, ја знам да ми већ јесмо –
јесмо у овоме часу! –
оно што ћемо било када бити.
Заиста, не бисмо могли бити, ако већ нисмо сада!
Време је Биће Духа, и једино Биће Духа може да појми и схвати Време!
А када Биће Духа у нама, овлада Бићем Духа у Времену, тада, и само тада, Биће Духа у Времену почиње да дејствује за нас!
Све док Бићем Духа у нама не познамо Биће Духа у Времену, уистини, Време дејствује против нас!
Зато вам и кажем:
Једном ћемо сви ми бити
Велико Биће Стварања!
Заиста, бићемо Велико Биће Стварања, када се Биће Духа у нама васаобрази са Бићем Духа у Времену!
Време ће потом, преко Бића Духа у себи, нама подарити Простор, да га Бићем Духа својим
спрам Духа Светлости оДУХовимо!
(У позно вече, 25. коложега/јануара 7527/2018.)
Владан Пантелић: ПЕСМА ЈЕ ПОТРАГА ЗА СУШТАСТВОМ
Суштаство се достиже тиховањем
Тиховање је Песма тиховање је Моћ
И урођено је човеку као дисање
Стрес и сметенички животни плес
Склонили су знање тихуну – чојку
На споредни колосек сврхе живота
Тиховање степено у дубину води
Пажњом на тело дисање смирај
И созерцање преко уздижућих врлина
До простора са тананим титрајима
Преко моћи Тишине Безмисли Празнине
Смирени путник стиже у Пре-време
Где га чека невиђена Лепота –
Слобода – Истина – Љубав – Блаженство
ТЕЛЕПОРТАЦИЈА
У основи кретања живих бића и човека у простору је – Телепортација.
Човек је способан да се премешта, на неограничена растојања. Али то захтева прво развој човека и обука.
Технократска цивилизација нам је понудила, аутомобиле, возове, авионе као средства за кретање. То са стране изгледа нереално! Човечанство због погрешног усмеравања није научило како да самостално хода. Користи у те сврхе „штаке“, „дечија колица“, „инвалидска колица“. …
Како се Телепортација одвија у простору? То је веома просто, јер је заложено у нашој природи. У природи и у вашој околини, само погледајте около себе.
Спанда карикас – ( Санскритска Пулсација) – кретајући се од Не-Манифестованог до израженог -Манифестованог – Налазимо се у стању-не стању или празнини. Стање-не стање представља као нешто одвојено , ишчезло и зато се одупире на све могуће начине.
Пулсацију или осцилаторни процес, од Не-Манифестованог до Испољеног у древним Санскрит текстовима називају СПАНДА КАРИКАС . У преводу значи „Божанска Пулсација.
Упркос чињеници да се на квантном нивоу ова пулсација јавља – фреквенција 14 пута у секунди – ми живимо и перцепирамо себе и околни свет у манифестованом стању – као да се не дешава –НЕСТАНАК – овај процес је сличан кретању филма, на ком се кадар мења у интервалима. Проблем је у томе, што када се смењују један за другим таквом брзином, ми немамо времена да приметимо интервале…у процесу ПУЛСАЦИЈЕ Васељене – док трају интервали свесност перцепира да је нешто одвојено од себе самог-нестајање како би за тренутак и опет после се појавило у тренутку.
Другим речима ми се Телепортујемо – померамо се у простору несвесно.
Ако се то дешава у процесу померања, онда свака нова појава се појављује на неком другом месту, у простору, односно несвесно се крећемо пространствима.
НА КОЧЕВСКОМ РОГУ – Владимир Шибалић
Двадесете почеше ми тек,
Будућности пркосити желим.
Не плашим се да проведем век
У борби за истину о којој велим.
Сила духа древнога ме крепи,
Словенска душа не познаје страх.
Чак ни од смрти она не стрепи,
Када све постане пепео и прах.
Свест је горда пред историјом сваком,
Слова су њена у лажима скована.
И морам истрајати у боју таквом,
Правда је ланцима тешким окована.
Ја памтим страдања народа мога,
И славим жртву сваку његову.
Јунацима са Кочевског Рога
Посвећујем песму ову.
Други сад се славом ките,
Славом вечном тих хероја.
По јамама кости вриште,
Суза њихова и суза је моја.
Када падне црвен вео
Неправда ће са њим пасти.
Поносан сам што сам бео,
Дисидент сам ове власти.
Драган Симовић: Разговор са онима који су ми мили и драги
ИЗ ПЕСНИЧКОГ ДНЕВНИКА
ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ
Са својим боговима и богињама разговарам као са браћом и сестрама, као са онима који су ми веома мили и драги, који су од рода и племена мојега, који су од крви и душе моје.
Свако моје обраћање њима није уобичајена молитва као у јудејаца, хришћана и муслимана, већ разговор срцем и душом, разговор мислима и осећањима, разговор у сновима и визијама.
Испрва, док нисам био свестан тога, ја сам се њима обраћао онако како се јудејци, хришћани и муслимани обраћају својим божанствима, а онда су ми они рекли, да с њима општим као са браћом и сестрама, као са оцем и мајком, без страха и трепета, без бојажљивости и тескобе.
Рекли су ми, да само отворим срце и душу, да само помислим на њих, да их само истински пожелим, те да им све поверим онако како бих то роду најрођенијем учинио.
Рекоше ми: када је срце пречисто, а душа лучезарна, тада они све виде, све осећају, све схватају и све разумеју.
Сама твоја помисао или жеља, за нас је већ молитва твоја коју смо примили и услишили.
Не обраћај се нама на начин туђинаца, иновераца и иноплеменика, но нам се обраћај као роду најрођенијем, као бићу и суштаству својему, као оцу и мајци у детињству.
Јесенас сам, пред почетак зиме, имао један надахнут и дивотан разговор са својим боговима и богињама.
Рекао сам им, отприлике, овако:
О, мили и драги моји!
Ја сам већ остарио и онемоћао, те више не подносим зиму и студен.
Ако би и ова зима била тешка као што минуле зиме бејаху, знајте, и верујте ми, да нећу дочекати пролеће.
Покосиће ме влага, мраз и студен, а желео бих још мало да боравим у овоме свету, да још нека добра и племенита дела учиним за ближње своје у овоме свету.
У младости сам уживао у зимској чаролији, ваљао се по сенегу и леду, једући снег и сисајући леденице кад ожедним.
Али, од пре неку годину, зима ми је мучна и претешка, растура ме и убија.
Учините како можете, знате и умете, да ми ова зима, и још понека зима после ове, буде мека и блага, да издржим још мало у овоме свету.
Ако то не учините, ја вам нећу издурати до пролећа.
Скапаћу и свиснућу од мраза и студени.
Потом сам их замолио, да све нас, Беле Србе и Беле Србкиње, да свеколики Род наш Звездани, поштеде и сачувају од свих надолазећих патњи, мука и невоља, од свих превртања и тумбања на Мидгарду, у Сунчевом систему и у Васељени.
На завршетку разговора сви се моји богови и богиње сгледаше између себе, а Сварог и Рода, у мах, спустише своје деснице на моје теме, и мене у трену прожме милина, топлина и блаженство како никада раније осетио нисам.
Данас је дивотан, сунчан и топао дан.
Шетајући обалом Истера, и загледан пут срберних галебова у лету, изнеда постадох свестан, да моји богови и богиње бдију нада мном, да ме прате при сваком кораку, из трена у трен, те да су мени, а и свима нама, послали ову меку и благу зиму коју ћемо, надам се, лако пребродити.
УМЕСТО ПОГОВОРА
Пре неки дан, гостујући код мене, рече ми Владан Пантелић, мој врли пријатељ праискони, да је и он, и то неколико пута минуле јесени, имао скоро истоветан разговор са својим боговима и богињама, јер и њега зима растура и убија, јер ни он зими скоро да не живи.
Кад стегне тмуша, мраз и студен, каже ми Владан, ја не знам, уистини, да ли сам жив или мртав!
Тако нас двојица, већ од краткодневице, ишчекујемо пролеће!
Леонид Феденко: први део – О значају рада Н. Левашова
Од свих знања, остављених нам од руског научника академика Н.В.Левашова — огроман слој чине знања о прошлости наше Земље и та је прошлост нераскидиво повезана са прошлошћу наше планете Мидгард-Земљае, како су је звали наши преци.
Ова знања су се појавила захваљујући фантастичном и аналитичком раду на истраживању и упоређивању чињеница из различитих извора. Онима које историографија сматра „исправним“ и онима које сматра фалсификатима као на пр такав извор као што су Словено-Аријевске Веде.
Међу артефактима на којима су засновани докази Н. Левашова налазе се многи прави документи из колекције, коју су прикупили он и његова супруга Светлана Левашов. То су старе књиге, карте, писма и други документи сачувани у породицама европских династија. То нису фалсификоване копије „несталих“ древних рукописа насталих у 15. веку и касније, па чак и у нашем времену, уз помоћ савремених рачунарских програма а на чему је постављена савремена историја.
Савремена историја је потпуно фалсификована!
Фалсификовање историје је један од начина формирања погрешног погледа на свет.
Након анализе текстове „Прича о Јасном Соколу“ и бајке „Финист – јасни соко“ Н.В.Левашов јасно показао како Тамне силе – друштвени паразити – вековима, полако али сигурно чине замену ведске филозофије на своју псеудоваријанту, уништавајући у целости перцепцију људи, намерно стварајући сукоб између генетског памћења народа и његове свести.
Стварајући сукоб између наметнутог њима погледа на свет и генетског памћења народа, они су били у стању да разбију и последње упориште Беле расе – Велику Тартарију у лето 7283 од СМЗХ (1775 пне) и то рукама оних Руса, којима су они такође усадили тај псеудо поглед на свет! Чак и у том случају, они су успели да освоје победу само рукама својих противника, из дела оних који се нису сећали родства“!
Фалсификовање историје започело је узимањем династије престола Московске Тартарије од стране династије Романов, који су били припадници одређених снага Западне Европе. Надаље, овај процес је активно настављен током владавине псеудо-Петра „Великог“. Потом су, крајем 18. века трупе нове династије Романов, подржане читавим западним светом, победиле у грађанском рату са старом ординском руском династијом Велике Тартарије – то се догодило 1772 -1775. године. Ова чињеница у историји је фалсификована и представљена је као сузбијање устанка под вођством Емелиана Пугачева.
И тек након ове победе, савремена „историја“ је већ била измишљена у коначном облику.
Главна сврха фалсификатора била је да сакрије стварну улогу руске ведске цивилизације која се састојала од стотина хиљада година своје прошлости и која је била мајка свих других „великих“ цивилизација античког света!
То је оно што доноси људима Николај Левашов у својим књигама о прошлости Русије.
„Од тога, КАКВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ апсорбује човек у развоју, ког је КВАЛИТЕТА и колика је РАЗНОВРСНОСТ тих информација, зависи ДА ЛИ ЋЕ ЗАУСТАВИТИ РАЗВОЈ појединог човека У ФАЗИ ЧОВЕКА РАЗУМНОГ или ће се НАСТАВИТИ У ФАЗУ ВИСОКОРАЗВИЈЕНОГ ЧОВЕКА.
Развој човека на ова два нивоа, у суштини, АКТИВНО СЕ ДЕШАВА КРОЗ АКЦИЈУ – ДЕЛУЈУЋИ човек ПРЕНОСИ стечена знања КРОЗ СЕБЕ и при правилној примени правих знања, достиже стање УОБЛИЧАВАЊА тих знања, када се знања из мртвог терета претварају у животородни ток, који попуњава без остатка делујуег, претварајући га из потрошача У ТВОРЦА.
При томе, човек у развоју ДОСТИЖЕ СТАЊЕ ПРОСВЕТЉЕЊА ЗНАЊЕМ и од тог тренутка почиње његов развој У ФАЗИ ВИСОКОРАЗВИЈЕНОГ ЧОВЕКА.
На тој еволуционој фази НЕ ПОСТОЈИ ОГРАНИЧЕЊЕ за РАЗВОЈ човека.
-нставиће се –
Извор: Леонид Феденко. ПЛАНЕТА ЛЖИ или как фальсифицируют прошлое нашей Родины
Ирена М.:ВИД…
Док гордо стојим
На ивици
Вечитој провалији
Тама мами
Дозива
Прозива оне
Што Сунце доносе
Лучоноше
Каже сметају
Руке скраћују
Гласом са њеним
Подвикују
Процват верују
Љубав дарују
Виче она
Хуља омамница
Маја
Међу опсенама
Они претерују
Вечито каже верују
Па се похотно смеје
Грохотом кереће
Онда уздише
Дубоко замишља
Зна
Време је
Време
Небо граница
Искра синула
Севнула варница
Чека се само
Њена тамница
Ја стојим
Чекам
Пишем
Гордо
Немо
Посматрајући
Њене дане бројим
Пустам да се не бојим
Јер љубав
Мирише
Просто инспирише
Она долази
Срца уздиже
Љубав
Грли
Човек се рађа
Када се заволи
Драган Симовић: Моја Душа је Светлост што из Вечног Извора извире…
Путујем кроз Простор и Време, у сновима и визијама, док слушам предивну, звездану а тајинствено дубоку, музику за тиховање.
Отварају се Пространства, отварају се Димензије, отварају се Времена, отварају се Сазвежђа и Звездана Јата, отварају се Вечности и Безкраји.
Ја сам Етар и Флуид, ја сам Дах и Дух, ја сам сва Пространства и сви Светови кроз које пролазим, бродим и летим, у сновима и визијама.
Ја сам Висина и Дубина, ја сам Почетак и Свршетак.
Моја Душа је Светлост што из Вечног Извора извире и у Вечни Увор увире.
Слушам предивну вилинску и звездану музику за тиховање, и, знам, да нисам само Овде где привидно јесам, већ Свуда, у свим видљивим и невидљивим Пространствима Првобитне Васељене.
(И вама, у рубрици за коментаре, предајем ову дивотну звездану музику, да уживате док читате моје лирске записе.)
Драган Симовић: Ја Сам Онај
Ја Сам Онај
Који је Створио Самога Себе:
на Почетку Без Почетка –
на Свршетку Без Свршетка;
у Времену кад Ничега
још било није,
и у Временима
кад Свега већ бејаше.
Драган Симовић: ВИЛЕЊАКОВО ПОТОЊЕ БУЂЕЊЕ
На овоме свету, гле!
ми снујемо свој живот
који истински живимо
негде тамо –
иза
и, с ону страну свега –
у дубинама
вечности и безкраја.
