Category: All

Леонид Феденко: трећи део – После катастрофе Атлантиде –


26961805_2049804475045973_2730098441162432250_o 3

 

„После катастрофе  Антлања  (Атлантиде),  Светли Јерарси су поставили у утробу Мидгард -Земље генератор, који блокира манифестацију могућности човека,  док њихов носилац не достигне ниво еволутивног развоја, који омогућава да схвати одговорност за свако своје дело.

Ово одговара еволутивном  развоју, у коме човек стиче шест материјалних тела  Суштине на постојеће физичко.“

„Када се достигне такав ниво еволутивног развоја, човек завршава фазу планетарног циклуса развоја и улази у фазу космичког.

 Постављање блокирајућег генератора у утробу Мидгард-Земље била је изнуђена мера Светлих Јерарха након неразумних поступака лидера Антлања (Атлантиде),  када су покушали да користе Снагу Елемената у своје себичне сврхе, што умало није довело до нестанка  Мидгард-Земље пре 13 027 година (2018).  

Створен је својеврстан систем  „заштите од будала“,  који није давао могућност развијајућем човеку да користи могућности генетског потенцијала све док док носилац тог потенцијала не достигне при складном развоју просветљењо знање,  разумевање  последица својих поступака и свест о одговорности за њих.

Завршетак планетарног циклуса еволуције човека у великој мери то гарантује .“

 

Волхови – чувари,  који су остали након планетарне катастрофе пре 13 027. година (2018. године), временом су постали свештеници ведске традиције, а ведска традиција је,  пре свега,  схватање света космичког нивоа, засновано на атеизму.  

Након почетка последње Ноћи Сварога 988.г. нове ере, која се на чудан начин поклапа са насилним крштењем у грчку религију на територији кијевске Русије, слике суштина  (као и много тога другог),  које су биле у ведским храмовима, почела је да користи хришћанска црква у своје сврхе. На овај начин бића са три тела (понекад се приказује људска  глава са два крила), са четири и шест додатних тела постепено су заменили анђели, херувими, шестокрилни серафими из хијерархије хришћанске религије.

Ведски храмови су били и школе, где су учена деца.  При томе храмови су били изграђени на одређеним местима и имали су посебну архитектуру.

Конструкција купола храмова су представљале  сочива за токове примарних материја и стварале су у њима посебне услове за добру апсорпцију знања. Дакле,  пирамидални,  такозвани  „готски стил“, постојао је веома дуго,  и није се појавио у 12. веку, као што о томе пише у историји. У школама су постојала визуелна наставна средства различитих врста.  Постојале су и у та времена уметничке декорације храмова-школа, велелепне резбарије на камењу и на зидовима,  унутрашње сликање на зидовима,  даскама,  књиге и рукописи – све то је или уништено или су након фалсификовања почели да користе у верске сврхе,  за претварање слободних људи у робове божије.

Драган Симовић: ВИДИМ СВОЈ РОД


ВИЛЕЊАКОВА ВИЗИЈА

Видим свој Род

овенчан Венцем млечно-беле Светлости

испред Престола Творчева,

унутар Језгра Стварања,

где је Извор и Увор Суштаства Суштог,

где је Удах и Издах Првобитне Васељене,

где Живот нема ни Почетка ни Свршетка,

где се пројављују сви ликови наши

и сва обличја наша

у Вечности и Безкрају,

где Прошлост и Будућност бивају Овај Тренутак,

и где без престанка исијавају:

Љубав, Лепота и Милина

у најдивотнијим ваграма

Прворођеног Видела.

Видим свој Род,

Род Белога Србства,

кроз Време и Простор,

кроз видљиве и невидљиве светове,

с ову и с ону страну

Обзорја Догађања,

с ову и с ону страну

Великог Космичког Сна.

Драган Симовић: Када се осврнем око себе


Када се осврнем око себе,

видим браћу и сестре у жалости;

 видим тужна и брижна лица;

 видим страх и немир

у очима људи;

 видим очај

и безнађе!

Када се осврнем око себе,

видим племе своје у оковима;

 видим земљу разорену;

 видим небо потавнело;

 видим поља

без ратара!

Када се осврнем око себе,

видим род свој већ разрођен;

 видим куће опустеле;

 видим црне гавранове;

 видим сиње

кукавице!

Када се осврнем око себе,

видим лепоту где је нема;

 видим доброту никад рођену;

 видим дивоту кроз облаке;

 видим Бога што се јавља,

над колевком, у вечерње;

а колевка пред колибом,

 из које се

песма чује!

Рајко Петров Ного: СУЗНА МОЛИТВА


Изблиза смо се гледали вук и ја
Два тужна сужња два рођака ретка
А не знадосмо ко у ком робија
Ни шта од чега раздваја решетка
У збегу који још зову Србија
Ту где се згара ватра са Врачара
И сриче тврда азбука вучија
Ако си онај од кога све поче
На чије очи наша туга сија
И стид и јарост утројеног претка
Сенко у темељ жива узидана
Неразлучена с нама од почетка
Сузна молитво Оца свога Оче
Изведи кротки чопор из зиндана
Да под липама литургија почне.

ПРОТИВ МОДЕРНОГ СВЕТА – Владимир Шибалић


Svj.E.
~
Ја не схватам стихове нове,
Душа моја савремена није.
Песник ја сам минула доба
Који жал за прошлошћу не крије.
 ~
Ја нећу ново, ја то не разумем,
Времена древна тињају у мени.
Ја се у старе богове кунем,
И у садашњице живим сени.
~
Ја гордо носим шубару тму,
И даље верујем у љубавне чари.
Волим своју српску земљу сву,
Јер ме роди, јер ми живот подари.
 ~
И не треба страно ништа мени,
Ја срећу кујем под небом Србије.
Други нека су туђим занесени,
Мени туђе ништа мило није.

БЛАГОСТ – Словенка Марић


AAEAAQAAAAAAAAuZAAAAJDdiMDA1M2JkLWFlNTEtNGJmNi1hOTE4LTY0OTAzMzE4ZDkyYQ

Можда је боље тако,
обичним речима прићи камену, води и ватри.
И онако ништа се у песму не да.
И онако ништа се не одгонета, ни горе, ни овде,
ни толико барем да знаш
шта то пустоши близину између две душе, а некмоли више.
На почетку била реч, која ли је,
и крв и Божја уста смо изболи,
од недослуха, од ћутања, од речи оболели,
до црног са лудилом звезда, омамом изгибељи.

Напокон, нашла си ме, моја благости.
Благ је овај дан
над добром земљом коју смо сатрли.
Време је и било. Обичним речима назвати све.
И кад смо говорили, све смо прећутали,
у соју нам тако,
по оцу, по мајци, по браћи, по сестрама.
Горки и сами једни с другима
црно ткиво у беле крпе завијали,
за мачкама, за божјацима, за туђим жалили,
а своје ћутали.
Једино мајка говорила о мртвима
и плакала пред свима.

И онако све смо знали, кажеш ми благости.
Велим ти, можда смо ружни одвише тужни
те нас ни једна лепота на ране не привија.
Можда језик не знамо, говоримо и ћутимо у невреме.
Стоглаве су речи.
Апостоли себељубни исповедају љубав,
фарисеји тумаче свете књиге.
Са ким ћемо?
Коме рећи другу страну привида
где заборављена боли чиста и светла вода Јордан,
она која је већ једном спрала свет?

Учиш ме, благости.
Велики је неспоразум, васељенски,
а крхко људско, нико ни до кога.
Кажем,пријатеље чекали, нису дошли,
а болесна ноћ за сламку се држала.
Драгости, милосрђе тумачиш, можда су и они чекали.
Омразом затичу нас из потаје, велиш њима је горе.
Зло нам се унутра свија, велиш добро се збунило.
Варали смо и чарали,човечјем надевали Божје име,
ако је по љубави, велиш, исто је.

Боље је тако, обичним речима, без жестине,
прићи камену, води и ватри.
Дан је овај ко млеко.
Располућено црно чека. Нека га.
Нађох те благости, моја добра светлости.

(Из збирки ПРЕОБРАЖАВАЊЕ СВЕТЛОСТИ и
ПЕЈЗАЖИ У ОГЛЕДАЛИМА)

Драган Симовић: ИМА СРБА И СРБА!


Има Срба и Срба!

Има Срба који су Срби по крви, а нису Срби по духу, и опет, има Срба који су Срби по духу, по свести, по опредељену, иако нису Срби по крви.

Има Срба који су Срби по задатку: једни су по задатку светлих божанстава из Вишњих светова, а други су, пак, по задатку тамних сила и космичких паразита.

Највише се клоните и чувајте ових потоњих Срба, јер су најпотуљенији, најподмуклији и најлукавији.

Такви Срби су како у двадесетом веку тако и у овоме веку, изнутра сасма разорили и расточили Србство, довевши га на саму ивицу биолошког опстанка.

Они Срби који су Срби по задатку тамних сила и космичких паразита бивају, по правилу, најгласнији и најбучнији; то су ура-србенде и буђелар-србенде; то су хтонски, подземни националисти, човекомрзачки србски шовинисти измилели из ватиканских, бољшевичких и југо-удбашких катакомби, чији је главни задатак, да свеколики Србски Род заваде са свим народима, са васцелим светом, те да навуку презир и гнев на Србство од свих иних народа, родова и раса.

Ти лажни Срби, ура-србенде и буђелар-србенде раде за разне обаваштајне западне службе; повезани су са свим мафијама, како у окружењу тако и у свету; налазе се у свим странкама и покретима, као и у свим медијима и гласилима; они су, иствовремено, и позиција и опозиција, теза и антитеза; једни званично и нескривено (преко невладиних организација), раде против Србства, а други су, тобож, у опозицији, у патриотским удружењима – лажни родољуби који глуме патриотизам и национализам, а потајно, испод жита, све време сарађују са онима који су на супротној страни.

У овоме времену, једини искрени србски родољуби јесу они којих званично нигде нема; они који нису ни у власти ни у опозицији; они који нису нигде у медијима, како званичним тако и незваничним; они који немају никакве моћи и никаквих материјалних добара; они који су посве скрајнути, који су на друштвеним маргинама и који невидљиво воде свети рат за свој Звездани Род.

И, да закључим: ВИ СТЕ ЈЕДИНИ СРБСКИ РОДОЉУБИ, ВИ СТЕ ЈЕДИНИ НА БРАНИКУ БЕЛОГА СРБСТВА И ЗВЕЗДАНОГ РОДА!

(Данас сам, из Акаше, примио поруку, да вам ове увиде одмах пренесем.)

Коментар Милана Живковића на запис о Оливери Аџић: СВЕТЛОСТ НАШЕГ РОДА


Лоло Наша,

Срећно ти било у Паризу…

кажу неки

да је он град светлости….

мој ти је предлог

да ипак

ти понесеш исконску светлост

ових простора

кроз слике и записе

нашег рода…..

јербо то нису исте светлости…

 

Драган Симовић: О ВИСОКОЈ КОСМИЧКОЈ И БОЖАНСКОЈ СВЕСТИ


Само висока, космичка и божанска, свест може да нас узнесе на више ступњеве Творчевог присуства, те да нас заштити и спасе од свих паразитских насртаја и напада.

Заиста, нема другог оружја и оруђа које би могло од паразитске пошасти да нас сачува!

Стога је битно, да се клонимо сваке лоше мисли и речи, сваког лошег осећања и дела, свега оног што нас вуче надоле, у таму и ништавило, што нас понижава и поништава као светлосна бића.

Сви центри моћи бивају моћни тако што се хране нашом негативном енергијом, нашим негативним мислима и осећањима.

Да није наших негативних мисли и негативних осећања, ни центара моћи не би било.

Тада не би било Ватикана, Брисела, Беча, Берлина и Вашингтона, а не би ни паразита – владара из сенке – било!

Љубите свој Род на Мидгарду, љубите и свој Род у Васељени, али никога и ништа не мрзите, јер сваком мржњом само јачате оне паразите који желе и вас и ваш Род да затру.

Ако љубите себе и свој Род, и ако, при том, никога и ништа не мрзите, ви сте се онда већ узнели на више ступњеве Творчева присуства. 

Ирена М.:УТОЧИШТЕ…


…

Није пут
Дугачак
Да га преко ноћи
Савлада
Онај ко прогледао
Је јуче
Да га минули векови
Погазе
Оловним чизмама
Није
Успори
Не жури
Препрека
Није осуда
Казна
Препрека
То је учење
Давних знања
Ко
Зна
Ко
Уме
Тај и сања
…
Нису ни људи
Човек
Ни човек
Имун на људе
Схватиш једном
Кад устанеш
И сви крену
Себе да буде
…

IMG_20180122_204624_984

Create your own website, free on WordPress.com.Create your own website.
Start free