Браво Драгана од меда девојко!

Од како сам се срела са Лепотом

и плаветним титрајем Вилењакове поезије

испеване Звезданом роду на Звезданој лири ♥

нисам се одвајала од ње.

Свакодневно долазим на страницу Србског журнала

где се срећем са свима вама који се сабирамо

и кроз Драгана препознајемо.

Грлим вас и љубим

ВедСрби и ВедСрбкиње,

роде мој мили ♥

 

На винчанској култури се ради, сарађује на све могуће начине да локалитет оживи, прикупљају информације. Моја силна жеља да прича о винчанској култури оживи ме је, мимо моје воље, спојила са самим кодом, како га зовем и активирала отварање увида, поља информација, које сам само пустио да протичу кроз мене.

Моје је да их само артикулишем у речи, уз пар сугестија из мојих деценијских духовних путовања. Потврде да нешто ту заиста има, почеле су кроз разне људе који су ми порукама и понеким сусретима потврдили да су осетили, да ме виде и да знају да сам ту негде на извору са њима. Да напоменем, то су људи са различитих делова планете који траже своје увиде неким својим путевима, али сви долазе на једно место. А онда су почели овде да коментаришу енергију коју осећају –  ту неку повезаност у којој се налазимо.

Запањајући је било да сви на сличан начин је описују. Та повезаност је иста фреквенција која диже сваког појединачно и није битно ни шта је, ни ко је, ни чиме се бави, ни у материјалном ни у  духовном свету

Назвао сам нас винчоноше, али нисмо заједница или група, већ свако иде својим путем и постаје освешћени појединац. Ово гледајте као кућу која има подрум где сви знамо шта има у њему, само што мене шаљете да донесем нешто из њега јер знам где се шта у њему налази. Не захтева се од вас ништа, нити постоје предавања, нити ико да вас води, нити икаква молитва, нити ритуал.

Ми сви овде – можемо бити захвални нашим прецима, које неће да откопавају, истражују, славе, што налазе пут да дођу до нас, да нам објасне прошлост, садашњост и будућност.

Већина ствари којима се бавите далеко досеже у винчанску културу и веома су занимљиве парлеле.

Прво, када погледате мапу миграција народа, она изгледа сулудо, јер је немогуће да су миграције биле на хиљаде километара, под тешким условима. Археолози и историчари тумаче то као  трагање за плодним земљиштем, изворима хране, бекством од разних племена и то темеље на основу пронађених истих предмета или обичаја, писма на пр. овде и на границама данашње Кине, где се између осталог у првим кинеском списима помињу Срби као народ –  има нас и у изградњи Вавилона, у Индији, свуда.

Оно што све збуњује, је да ту јесу живели народи и да није могла да живи једна популација на различитим географским ширинама у исто време. Они то тумаче различитим епохама –  сада су били овде па се вратили  па опет отишли.

Модерна технологија датовања побија њихове тезе и стални је сукоб археолога и историчара. Оно што би превише за научне умове, је чињеница, да је човек растерећен религијама, националним идентитетом био повезан са планетом – да је тада била јака повезаност колективне свести на нивоу планете. Сходно томе, били су у апсолутној телепатској комуникацији јер то доказују и неке грађевине које су идентичне биле иако неке цивилизације нису биле у контакту због огромне раздаљине и раздојености континената.

Кроз примере неких езотеричних наука које проучавате, извешћу вам присуство винчанског кода у већини, без превише удубљивања, чисто да препознате и да кренете у трагање.

Прво већина зна да санскрит  кога слове за најстарији језик, се највише подудара са речима из српског језика.

Фенг шуи је апсолутно био у свести Винчанаца јер је планина Авала била иза, а река испред куће.

Куће су биле окренуте ка северозападу, пољу знања, што потврђује њихову напредност као цивилизације, где налазе земљане предмете, грнчарију.

Бројеви из винчанског писма су готово идентични данашњим. Њихова сврха није била ни идеја да се узимају као метричке и мерне вредности за оно чиме су трговали, колико свест о бинарном коду, из којих много касније настаје нумерологија.

Први календар који су направили на свету показује знање астрономије из које настаје астрологија. Њима је био доступан поглед до Сатурна, јер се до њега води видљиви део Свемира. Оно што знамо је да су били окренути ка Сунцу и Месецу, чије су симболе често урезивали. Нема довољно доказа колико су је познавали, али јако развијена интуиција, употреба магије у смислу стварања, употреба халуциногених биљака којима су брисали границе између свести и подсвсти осликава један други однос према планетама и звездама. Тада је Сунце представљало жену, што има више логике кроз симболе,  јер Сунце је живот, топлина, животодавна енергија, од њега зависи живот.

-наставиће се-

Извор: фејсбук страница- Винчанска култура-.

 ( У ч е ње   И с т и н с к о г  и с ц е л и т е љ а )

 

Тринаесто мудрованије из Тијаније

 *

 Данашње време сматрамо напредним због технологије која се последњих година нагло развија. Човек је стигао на Месец, а ускоро ће походити и друге планете сунчевог система. Развој рачунарске технологије иде брзим корацима. Јучашњи изум, сматран револуционарним,  данас је застарео. Развој науке и у свим другим областима, такође је значајан и убрзан.

* *

Али развој колективне и појединачне свести не иде истом брзином. Изгледа да је лакше мењати све друго осим себе. Човек је, заиста, “воћка чудновата“. Ратови, који су све суровији, нехуманији, још су главно средство решавања проблема мећу народима. И болести се, сасвим  успешно, одупиру научном, техничком и технолошком развоју. Смртност од, засад, неизлечивих болести расте, а многе старе болести,

за које веровало да су савладане, враћају се поново, са промењеном ћуди. Истински исцелитељи имају пуно проблема да схвате све тајне исцељења, све тајне човека.

* * *

Треба размишљати друкчије. О томе су говорили мудраци, мистици и све религије, али то, изгледа, нисмо разумели, нисмо ни узимали у обзир. Овај оглед (мислим на књигу Истински исцелитељ која је у завршној фази) је покушај, надам се успешан, да се проблему испуњености, сврсисходности живота, суштини исцељења, приђе са нешто друкчијм ставовима. Научна достигнућа много помажу, али, бар засад, то није и довољно. Одлучујућа је свест! Треба радити, на свим ступњевима живота – у обдаништима, школама, на специјалистичким курсевима, факултетима, на развоју свести и свесног постојања.

* * * *

Потребно је напустити национални, националистички начин размишљања, који је, уствари, племенски менталитет, и у својој најдубљој суштини, себичност. Глобалистички приступ у економији, политици и другим сверама постојања, није ништа друго него агресивност најгоре врсте, себичност. А себичност је одлика духовног ступња, највишег у старијеству, одакле се шаљу главни трептаји, који делују као наредбе, душевном и материјалном ступњу. А себичност је увек себичност, ма у коју форму била увијена. И увек производи себичност, односно болест. Себичност је, стога,  највеће зло, а несебичност највеће добро.

* * * * *

Човек припада човеку, не нацији,не племену. Човек припада Космосу, Богу. Сви људи су једна заједница, Једно.Једност се не може схватити разумом, он дотле не допире, већ интуицијом и онострањењем. Данашњи професори етике, философије, социологије и других хуманитарних наука, данашњи професори медицине, хирурзи, анатоми и други, не препознају Једност у својим доктринама. И свештеници, у својим учењима, религијским церемонијама, делују на ступњу ритуала; делују као да нису препознали једнакост- истост религија, једнакост – Једност људи. Чак и они, који имају ово знање, као интелектуалну чињеницу, живе у опсени.

Неопходно је  б и т и знање! Хеј, неопходно је  б и ти  знање!

* * * * * *

Б и т и  знање значи схватити да постоји само једна душа, коју није могућно дефинитивно присвојити као “ја“ или атман, јер је њена природа – природа Једноте – Божја природа. Душа није у нама, боље речено, није само у нама. Она је свуда, и у унутарњој и у спољашњој Васељени. Ни ми нисмо лично име, име племена или нације. Врховни Творац је створио човека по свом обличју, дајући му четрдесет аспеката различитих трептаја. То је тајна Четрдесетнице! И целокупно постојање – непостојање је трептање – вибрација, различите густоће. Истински исцелитељ то зна, и зна да се природа Бога не може схватити анализом, синтезом, научном нарацијом или јаловим разглабањем кроз сукоб мишљења, већ се може видети и в и д и тиховањем, које се на Истоку зове медитација, а на Западу молитва.

* * * * * * *

Истински исцелитељ зна да све болести и сви страхови долазе због погрешног размиљања из кога се рађа погрешно деловање без љубави, а то се нагомилава и ствара неуравнотежену савест. Сваки човек је одговоран за ово пред собом, пред Богом, и мора свакодневно да се пита како је провео дан који је иза њега. Уколико му савест каже да је радио погрешно, да је повредио другога, а на то немамо право,треба погрешку да исправи.

* * * * * * * *

Спознати природу душе и Једности, услов је за обожење и коначан нестанак болести, истинско исцељење. То је главно учење истинског исцелитеља, и једини задатак свих  бића. Сви други задаци су мање важни,споредни.

* * * * * * * * *

Имајте храбрости!

Промените мисли!

Промените осећања!

Промените дела!

Будите радостни и слободни и срећни!

11. јануар 2014. у 01:08

 

 

 

Здраво живо драги пјесниче Роде мили!

Ветре, друже, брате мој,

Увек бејах следбеник твој.

Кажи ми право за моју драгу,

Чека ли ме у Лазаревом граду?

 

Песниче, добри мој песниче,

Слободе златне и љубави весниче.

 Драга те твоја јоште чека,

Чекаће те, видим, до конца века.

 

 А кажи ми, душе ти, побро,

Је ли срећна, и је ли добро?

Желим к њој, у загрљај њен,

Никоме сем теби то рећи не смем.

 

Твоја љубљена од среће пуца,

 И само за тобом срце јој куца.

Веруј ми, видех крај Лазарице,

На те мисли, смеши јој се лице.

 

Поведи ме, ветре, побратиме,

К њој упути, њој одведи ме.

Желим је до зоре љубити,

Не жалим за то главу изгубити.

 

Пођи са мном, сапутник ми буди,

Усне рујне твоје драге љуби.

И док јој будеш мрсио косе,

 Моји нек’ вам хуци само срећу доносе.

Опрости,  извини, две су скупе речи,

Које се говоре срчаном октавом.

Опроштај човека низ нутрину лечи,

Извињење годи говорнику правом!

.

А Љубав је трећа реч која ће знати,

Најтужнију душу да дигне из праха.

Вера болну тугу људима позлати,

И зидове руши мрака,  језе,  страха!

.

Ово четворечје стигло из астрала,

Од Свемоћног Ума који контролише,

Ко ће, кад, колико година да дише,

.

Поменућу затим и чаробно; Хвала,

С тих пет ведрих речи може да се влада,

Временом и светом; сустиже их нада!

Откуд пустињаку снивачу океан и бродови.
Никад у сан зашли.
Откуд хук и гибање низина,
а виле на изворима чарале,
љубиле га витке усамљене воде.
И бивао мирис свих брдских трава,
бивао камен и плави облак,
с Монт Еверестом се надрастао.
Под скутом чувао милост великих болова,
сањао себе мртвог на бодежу светлости,
расутог у гласу моћне песме.
Откуд се скобише морске пучине.

.

Луди снивач досањао врхове
на опасној литици, ивичној хриди.
Граница континента, међа свих снова,
иза модра пустош, црна утроба.
И тоне брод. Бели брод.
Небески снивач,
снолика птица на последњем гребену.
Зар наниже до Божјег лица.
Још миришу траве с копна,
вода и камен у нежности,
у белутку сребрнање.
Још једном фатаморгана неутољене жеђи
и – решава се мистерија светлих вода.
Све су само одштета унапред
моћних, дубоких мора
за потопљене бродове.

.

Снивача не уписивати у књигу жалости.
Дозволити говорење лудости.
Време пада у обрнутом смеру тече.
Часовници су обмана, коначно,
главна артерија уназад одбројава,
и дуги век је могућ у три откуцаја.
Суновраћени летач успеће можда
да одсања музику беле светлости
са крова света.

(Из збирке ПРЕОБРАЖАВАЊЕ СВЕТЛОСТИ)

Сличност између Српских и Ирских култура, старих вера, а пре свега у језику, објашњава следећи чланак преведен са „boards.ie“ (dublinviking).

Пре много година сам приметио чудне сличности између ирске и српске митологије , језика, топонима и хидронима . Ово је мистерија,  јер према историји , ова два народа никада нису живела у истој област

Једини начин  – да је то било могуће –  јесте да су некако ови културни утицаји дошли у Италију и Грчку са Балкана у време пре формирања како Рима тако и Грчке. И било је доста древних историјских текстова , као и археолошких података који указују да је управо то био случај .

Најновији археолошки подаци из Србије потврђују да је гвожђе измишљено на Балкану .

Најранији гвоздено металуршки центар у свету , од 14. до 13. века пре нове ере, пронађен је у југоисточној Србији на брду званом Хисар.

Ово место припада најранијем прото-илирском периоду.

Дакле, било је култура на Балкану довољно јаких да утичу на Рим , Грчку и Келтску централну Европу .

Ово је преселило место сусрета на Балкан, крајем другог и почетком првог миленијума пре нове ере и идентификовало илирску културу као коренску  културу за Ирце и Србе. Али ова је култура такође имала велики утицај на Стари Рим и Грчку евидентан према културним карактеристикама и језичким траговима у обе културе које се у свим древним текстовима приписују мистериозним Пеластима  (који су још мистериозно нестали са лица земље заједно са њиховим илирским и Келтским комшијама).  Ови Пелазги-Пеласти , Илири и Келти сада се испоставило могу се наћи живи и здрави у Ирцима , Јужним и Западним Словенима … .Ово је постајало изузетно интересантно .

Онда сам наишао на причу о Винчи и металуршкој револуцији која се догодила у 5 и 4. миленијуму  пре Христа .

У исто време када су правили много бакарног и бронзаног оруђа и оружја , Винчански људи су стварали прву организовану религију (неки духовни систем).

Винчанска култура одједном нестаје са Балкана (услед некакве катастрофе можда, или међусобног сукоба…не зна се) , али Винчански артефакти се почињу појављивати широм Европе, Азије и Северне Африке.

И одједном се све ове велике цивилизације почињу појављивати свуда , све на основу истих симбола , вук , орао и друге птице , змија , пчела , бик , двострука секира , мајка богиња земља , отац небо , син и ћерка сунце – месец, свастика, коловрат, оцила, па чак и јин-јанг симбол(Трипољска култура, огранак Винчанске)!

Винчанци су отишли са Балкана и освојили тадашњи свет!

Понели су са собом и свој језик, чији трагови се сада могу наћи у свим индо европским језицима –  али нису сви отишли. Неки су остали код куће и они су касније постали Илири(заправо најраније се помињу Трачани-Рашани, затим Сигни-Сињи, Фриђани-бређани-брежани…..)

Они који су отишли северно на крају су постали Келти.

Они који су достигли обале Британије и Ирске на крају постају Гали.

Касније су се потомци Винчана вратили , у таласима са свих страна , доносећи са собом нове културне и језичке карактеристике које су стекли током векова , мешањем са Индо европским народима са којима су се асимилирали, бар делимично.

Изолација Ираца на рубу Европе , и сами број и војна снага планинских народа Балкана (Срба)  им је помогла да сачувају овај Винчански културни и језички слој до данас , иако прекривен дебелим слојем галског,  словенског (који се касније у виду првобитно Сармата, а затим и других вратио на Балкан) и многих других култура и језика .

Неки се људи питају како је могла да постоји веза између Винче (Прото Индоевропљана ) и келтских људи ( Индоевропљана ).

Ја сам био један од тих људи, али веза не постоји .

Винчанска културна и економска експанзија је вероватно почела пре 3500 пне. Пун јек инвазије ка остатку света није сигурно кад је почео, но они су стигли  до,  између осталог Грчке (Микена, касније најезда Дораца у гвозденом добу), Крита , Мале Азије и на крају Египта.

Оно што је важно разумети о овим момцима из Винче , је да они нису били нација , већ војна верска олигархија , која би  завладала над другим нацијама , и пренела уверења и културу на њих и формирала неку врсту мешавине локалне и Винчанске културе.

Били су малобројни , али технолошки и у сваком погледу супериорни!

 Дакле, они би освојили племе и неколико векова касније, ефикасно се асимилирали са њима, јер су били мањина. Ова племена , сада опремљена новим оружјем , технологијом , вером и културом не би имали проблема нападати друга Винчански освојена племена , па чак и саму Винча домовину!

Сличности између Срба и Ираца и њиховог језика, постоје у многим речима, као што су:

трé- триад – тројство

Гобáн(кован) -гоф-ков(ина) – метал

диом = диом + мо = диоммо = диомо (до мене, шта ме окружује)…дом – до м – до ме – до мене…исто значење и на српском за дом-домовину!

Реч за вука на старом ирском је олк (olc), но келтски није имао в, тако да је могуће да је првобитно значење било волк (вук)!

Топоними и хидроними такође имају сличности: планина Тара (Тара, Таор, Табор…утврђење?), Брег (потпуно исто и на ирском и на српском), затим река Морава-Мор Аwа (велика река)…

Сличности у вери, пре свега називом келтских божанстава се такође могу објаснити српским, као што је највеће келтско божанство Луг!

Постоји и теорија о келтском (ирском), прецизније прото-келтском објашњењу за реч Србин!

Саор на Ирском значи слободан.

Сар у Ирском је суфикс који значи најбољи , највећи , највиши , најцењенији.

Бенаид у Ирском  (насталом од прото-келтске речи бин) значи да удари (бити се, тући се) , који заједно дају значење борити се .

Дакле пуно значење имена Србин би било:

Со Сар + би, бин – Најбољи у битци, најбољи ратник!

Чини се да је “ Србин“ или вероватно само СРБ првобитно значило једног члан Винчанске војне елите  –  то је у ствари био верски војни сталеж. Овај назив за ратника, аријевска култура је проширила широм света и може објаснити све: Сар, Цар, Сер , Сур, Шур, Шор , имена, топониме, титулле, која налазимо расуте од Британије до Месопотамије .

Постоји дакле огромна веза у језику и култури између Келта(Ираца) и Срба, а та веза вече корене из прадавних времена и Винчанске цивилизације!

-Текст превео и уредио-Само –

 

 

 

Наше је само да будемо будни и, да освешћујемо све што видимо, чујемо и откривамо.

Све остало ће, за нас, чинити и радити, светла бића и суштаства, богови и богиње, Творац и Васељена.

Наша највећа дела јесу дела Љубави.

Једино та дела иза нас остају, обликујући нашу судбину и васколики живот за све прошле и будуће животне токове.

Све што јесте и бива, из Једнога јесте и бива.

Једно је Творац свега.

Једно је Мушко и Женско, Једно је у свима и у свему.

У сваком је Мушкарцу – Жена, и у свакој је Жени – Мушкарац.

Човек и Човечица јесу Једно.

Друга половина Човека јесте његова Човечица, баш као што је и друга половина Човечице њезин Човек.

Када из свог најдубљег бића и суштаства сагледавам и сазерцавам, тада у сваком бићу, у сваком суштаству, видим своје биће и видим своје суштаство.

Муж и Жена – животни сапутници – јесу две вертикалне половине Једне Целине, Једног-Те-Истог.

Они су само привидно раздељени на Две Половине, док су у бити и суштаству Једно-Те-Исто.

Љубав коју Њих Двоје стварају, негују и развијају јесте потка, али и основа, свих потоњих Љубави у Васељени.

Зато сваки Муж мора да љуби своју Жену као самога себе, баш као што и свака Жена мора да љуби свог Мужа као саму себе.

Ако тога нема, онда ничега нема!

Њихов брак би, ако нема Љубави у њима, био само грозна љуштура без икакве енергетске, дејствене, стваралачке и животне садржине. 

Отуда су све религије и све идеологије овога света најприземнија обмана и превара, илузија и опсена, јер не могу да виде Једно као Почетак и Свршетак свега, Једно као Мушко и Женско, Једно као Мноштво без броја.