Јагода А. Маринковић: ДВЕРИ СРБСКЕ
Волеле су ноћни мир
Да у тишини раде до зоре цик
Воле света места драга од искона
Свака им је успомена личила на крик
Парадигму тешке лажи у облику слутње
Да ли ће изроду србском опростити небо неутешно
За све оно што је у Србији данас грешно
Да ли небом ватра заборава гори
Шта ли ће се десити може ли се знати
Дверјанин се са лажима и обманама бори
Залутала стада ко ће да им врати
Тек кад лажни сјај првобитни згасне
И у оку видик претворен у сену
Полако ће они препознати јасно
Двери затурене стижу нам на смену

